Trebješanin: Naši ljudi imaju potrebu da pokažu da su srećni, sramota je reći da si nesrećan

Prvog dana proleća svet obeležava Međunarodni dan sreće. Građani Srbije značajno bolje ocenjuju svoj život u odnosu na pre 10 godina i u Izveštaju o svetskoj sreći zauzeli su 37. mesto od 140 zemalja. I ove godine, za najsrećniju državu proglašena je Finska.

U udžbenicima, sreća se definiše kao subjektivno stanje zadovoljstva životnom situcijom. Ali, svaki čovek bi toj definiciji mogao da doda nešto svoje. A kako da prepoznamo sreću i šta je zapravo sreća? Na ta pitanja odgovarao je psiholog Žarko Trebješanin koji je bio gost emisije Newsnight.

„Šta je sreća? To je vrlo teško i filozofsko pitanje, ljudi su vekovima pokušavali da odgovore, da kažu šta je sreća. Ono što je zanimljivo je da je možda najuticajniji odgovor Aristotela. To je šta je dobar život, a to je srećan život. A problem je kako da definišemo dobar život. Naravno, to se i menja. Koncepcija sreće zavisi i od kulture“, kaže Trebješanin.

„Ako kažete da ste nesrećni, pošto imate tu doktrinu da sreća zavisi od vas, što je dosta problematično i nametnuto, onda ljudi smatraju da je sramota da kažu da nisu srećni. Ovo visoko 37. mesto od 140 zemalja treba ipak posmatrati sa oprezom. Ljude je sramota da priznaju i drugima, i sebi, da nisu srećni, da nisu uspeli. Sreća se velikim delom poklapa sa kvalitetom života. I tu imate jedan paradoks. Ukoliko imate viši kriterijum šta je kvalitetan život, onda ćete biti nesrećniji u odnosu na onog drugog koji ima manja očekivanja. Ovde su ljudi srećni ako svakog meseca dobijaju penziju“, navodi sagovornik N1.

Trebješanin dodaje da treba odvojiti sreću od uspeha, jer ne zavisi sve od nas.

„Ako nisam uspeo u nečemu, to ne znači da sam očajan i da ne radim ništa, već da je to neka vrsta opomene da treba da se potrudimo da bismo došli do nekog nivoa sreće. Neke stvari ne možemo menjati, ali mnogo toga možemo i tu čovek treba da se potrudi. Čovek u tim okolnostima u kojima se nalazi, treba život da učini punijim, smislenijim“, ističe psiholog.

Do sreće što pre

Prema njegovim rečima, ljudi imaju potrebu da što pre i bez napora dođu do sreće.

„To je greška. Kada kažete da je neko srećan, ili da je imao sreće… paradigma je da je to neko koga je snašlo iznenada nešto lepo, dobio je zgoditak, ili neko nasledstvo… Još jedna ozbiljna greška je u mišljenju ljudi da su bogatiji srećniji, ali istraživanja ne pokazuju to. Jedan deo jeste linearan, a to je dokle god ne dođete do nivoa pristojnog života. Sasvim je logično da neko ko nema tri obroka, nego dva, bude srećniji kada ima tri. Dalje gomilanje bogatstva ne donosi sreću, jer apetiti rastu i imate tu pohlepu koja je nezajažljiva“, ističe gost Newsnighta.

Depresija u najrazvijenijim zemljama

Trebješanin napominje i da u mnogim najrazvijenim zemljama postoji epidemija depresije, odnosno osećanja besmisla.

„Tada shvatate da nije sve u tome da imate bogatstvo. Ljudi su sve usamljeniji, osećaju da žive dosadan, besmislen život. Pozitivna psihologija pokazuje da ljudima nije dovoljno samo to da nisu bolesni, da nešto nemaju pa imaju, već da je kvalitet života bitan i sastoji se od toga da ne možete da budete zaista srećni ukoliko nemate povezanost sa ljudima, ako nemate neki cilj koji vas nadilazi, ako ne osećate da imate neko svoje mesto, i da je vaš život smislen. Eto, to je prava sreća. Ne da ispunim sve svoje prohteve“, ističe psiholog.

Napominje da je naivno shvatanje da je sreća u čulnim zadovoljstvima.

„To je prijatnost, ali ona ne može dugo da traje. Dolazi se do zasićenja i pada. Kao kod narkomanije, dođete do nekog stepena uživanja i treba vam sve više i više. Prava sreća je u aktivnostima koji vas potpuno ispunjavaju. Ali, zašto ljudi ne traže zadovoljstvo u tim aktivnostima? Zato što je za te aktivnosti potreban napor“, kaže Trebješanin.

Psiholog kaže da je, kako je Sigmund Frojd rekao, ljubav prauzrok ljudske sreće, ali da ljudi tu ne traže zadovoljstvo zato što nikada nismo tako slabi kao kada volimo.

Izvor: N1, Danas

Insistirati na zahtevima s protesta: Probuditi REM, ukinuti Pink i Hepi

Licitiranje brojkama sa protesta nije uopšte tema, slažu se gosti N1 Pavle Grbović i Žarko Trebješanin. Treba insistirati na zahtevima, kažu, od kojih su ukidanje Pinka i Hepija, kao i "buđenje" REM-a, najvažniji.

Posle dve tragedija u kojima je ubijeno 17 osoba, a ranjeno više od 20, među kojima je polovina dece, navelo je mnoge u zemlji da stave prst na čelo i dobro se zapitaju: kuda sve ovo vodi? Jedne je odvelo na ulice Beograda, Novog Sada, Čačka i Kraljeva u borbi protiv nasilja i mržnje u zemlji. Vlast kao da nije čula nezadovoljstvo građana, a šumovi na toj relaciji traju već danima. Umesto da se ponude konkretna rešenja i započnu krucijalne promene, predsednik na nacionalnoj frekvenciji par sati kasnije, prebojava demonstrante, optužuje ih da su zloupotrebili emociju ljudi i da su oskrnavili zemlju. Iako je opozicija pozvala građane na proteste, političkih govora i poruka nije bilo. Pročitana su tri krucijalna zahteva, a rok je dat do petka. Šta kada taj rok istekne?

„Licitiranje brojevima je predsednikova praksa, bilo je više desetina hiljada ljudi, ali to je marginalni podatak. Suština je bila da je to bio najtiši skup na kome sam ja ikada bio, a da je poslata najglasnija poruka: da je Srbija ujedinjena protiv nasilja, da je izašla pristojna Srbija, za koju ja verujem da je to većinska Srbija koja želi da gradi društvo na potpuno drugačijim osnovama u odnosu na one koje danas imamo“, izjavio je predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović.

A danas, dodaje, imamo društvo „koje se gradi ne samo na osnovama, nego i na negovanju i zalivanju kulture nasilja“.

„I to se vidi na tome da je predsednik Srbije nakon svih nesreća i bolnih društvenih pitanja rešio da nam se obrati baš na TV Hepi, koja je jedna od glavih aktera tog sistemskog trovanja u Srbiji. Nije odgovorio ništa, pokušao je da marginalizuje teme, govorio je o tragediji u osnovnoj školi, zanemarujući Mladenovac, i to da je to delo počinio neko ko je bio fasciniran rijaliti programima i tim ‘herojima'“, ocenio je Grbović.

Prema njegovim rečima, poruke Aleksandra Vučića su „zaiste sramotne“.

„Pokušavao je da svađa Srbiju sa regionom i na ovoj temi, sa regionom koji nam je slao poruke podrške i proglasio dane žalosti. A Vučić je rekao da su oni ljubomorni na naš rapidni ekonomski rast“, dodaje Grbović.

Na pitanje da li su, kako kaže Vučić, zloupotrebljene emocije ljudi kada je u pitanju protest, psiholog Žarko Trebješanin odgovara da nisu.

„To apsolutno nema veze, ovaj skup je bio ‘Srbija protiv nasilja’, i zaista je bilo tako – dostojanstveno, mirno i u tišini. I ja sam se iznenadio, niste mogli da čujete pištaljke“, kazao je.

I ti tihi protesti su po nekima opasniji.

„To zavisi, ovde je bilo tiho zbog toga šta je povod. Ali, kačiti ljudima da su izlazili zbog nekih političkih razloga, to zaista nije primereno. Ljudi su bili ujedinjeni u želji da se prekine nasilje. A opozicija nije ni govorila, to je dobro, ipak su ljudi tu došli da pre svega, prestane nasilje. Kasnije možemo da pričamo otkud to nasilje“, predočio je Trebješanin.

O tome zašto su ubistva u mladenovačkim selima bio manje u fokusu Vučićevog obraćanja, Trebješanin kaže da je za to više razloga.

„Ima tu više razloga, ovo u školi se desilo prvo, a ovo je nekako ostalo u senci jer se desilo kasnije. A ima i to – indikativno je da je Vučić izvukao dosije tog deteta, i zdravstveni, pričao ko mu je porodica, a ovde nije spomenuo ko mu je otac. A otac, saznajemo iz medija, je iz kontraobaveštajne službe, oficir neki. Ako je tačno, a nemam razloga da sumnjam, to da je taj mladić već imao više krivičnih dela, kada to povežete, da nije odgovarao za ta krivična dela, može da pomisli da ima zeleno svetlo, da ima tatu i da će nastaviti“, izjavio je gost N1.

Na protestu u ponedeljak nije bilo političkih govora, ali jesu pročitana tri ključna zahteva: Momentalna smena svih članova REM-a, hitno ukidanje emitovanja rijaliti programa koji promovišu nasilje, agresiju, nemoralna ponašanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Zabrana štampanih medija koji svojim sadržajem promovišu nasilje i agresiju, objavljuju lažne vesti i krše novinarski kodeks. Smena rukovodstva RTS zbog emitovanja programa koji afirmišu nasilje, agresiju i kriminal. Oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi. Smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina i održavanje sednice Skupštine na kojoj će se razmotriti poverenje Vladi Srbije. Jesu li ovi zahtevi realni?

„Zabrana Pinka i Hepija, to je jako bitno. Najjači aplauz za to je bio. Vi po toj reakciji možete da vidite šta ima najveću podršku“, kazao je Trebješanin.

„Ako imate sistemsko trovanje 30 godina, ne možete da očekujete da će sve u jednom danu da se reši, da se mi probudimo, ali (ispunjavanje zahteva) jeste korak za ozdravljenju. A to da li su tihi protesti opasniji, ja sam siguran da jesu. Iznenadilo me što je masa ljudi prošla pored Predsedništva bez ijedne izgovorene reči. Znači da su jako dobro fokusirani na cilj, a na tom putu, predsednik je samo jedna prepreka“, rekao je Grbović.

Prema njegovim rečima, treba se odupreti tome da „Vučić povuče sve u blato“.

„On pokušava da nas uvuče u jedno blato lične političke borbe, da se mi obračunavamo lično s njim, da licitiramo o izborima… Ljudi koji su izašli imaju veće političke ambicije, zahtevi koji su istaknuti zadiru u suštinske uzroke naših problema. Ne radi se samo o Pinku i Hepiju i njihovim vlasnicima, oni su simbol tog nasilja, tog zla. Takođe, REM, kao da je u rem fazi sna, isto se ponašaju, 10 godina se nalazi u rem fazi, to telo jeste osnovna poluga njihove moći“, naglasio je Grbović.

Postoji, dodaje, najveći društveni konsenzus oko tih tema.

„Te televizije truju svu našu decu, kad puste te otrove zla, oni ne mogu da targetiraju samo decu opoziciono nastrojene javnosti, oni truju sve, zbog toga je to tema koja je mnogo više od stranačke politike i baruštine u koju Vučić želi da nas baci“, izjavio je lider PSG.

Trebješanin dodaje da REM nije samo instutucija koja spava.

„REM ne samo da spava i ne radi svoj posao, oni su advokati Pinka, Hepija, to je prosto neverovatno. Umesto da kontrolišu, oni ih neprestano brane, kao da su u njihovoj službi“, ocenio je.

Po rečima Trebješanina, bitno je da se energija sa protesta ne ugasi.

„Da se kanališe, da se pametno iskoristi za to da ovde stvarno dođe do nekih ozbiljnih promena, ovo je jedna od poslednjih šansi, inače ćemo dugo biti u mraku“, naglasio je.

A može li opozicija da iskoristi tu energiju?

„Ja mogu da kažem da se nadam da može. Da li će, ne mogu biti siguran. Ima jedna divna slika ovog protesta, vidi se puna Ulica kneza Miloša i iznad toga piše ‘Ima nade’. To mi je bila savršena slika tog protesta. Energija mora jasno da se artikuliše. Znate, emocije mogu da preplave ljude, ali mogu i da isčeznu“, navodi Trebješanin.

„Ovo jeste sada veliki test za opoziciju, ne smemo da izneverimo ljude. Mi smo artikulisali neke zahteve, ali se po reakcijama ljudi vidi šta treba da bude fokus. U petak očekujemo još masovniji skup, o detaljima ćemo obavestiti javnost. Moramo da na pametan način učestvujemo, sa adekvatnom merom. I moramo da se uzdržimo od podsticaja da se neko izreklamira na ovakvim događajima, to nije poenta. Poenta je da svi zahtevi budu ispunjeni“, naglasio je Grbović.

Vučić, s druge strane, ocenjuje Trebješanin, svojim pojavljivanjem u medijima nekoliko puta od dve tragedije, brine da umanji štetu.

„On brine o svom rejtingu i rejtingu svoje stranke, i to se vidi. On je stalno u položaju da se brani i onda stalno napada druge. A ljudima je nasilje prevršilo, došlo im je do guše. Jako dugo smo trpeli nasilje na svakom koraku – u medijima, u skupštini, i ja mislim da više ljudi su siti i presiti toga“, kazao je Trebješanin.

Mediji prenose da je bilo 120 incidenata za pet dana, koja se dovode u vezu sa ponašanjem napadača u beogradskoj školi i u Mladenovcu.

„To je kao neka vrsta epidemija, zaista jeste, sada mnogi koji su pritajeno maštali o tome, sad kao da su dobili krila. I umesto da se to stišava, imamo onaj strašan spot gde se promoviše ubistvo“, zaključio je Trebješanin.

Izvor: N1 Beograd

Psiholog Trebješanin: Kako je došlo do tragedije, a da problem niko ne primeti?

Psiholog Žarko Trebješanin je za N1 objasnio kako je moguće da se desila tragedija u školi "Vladislav Ribnikar", a da problem pre toga niko nije primetio.

Nakon pucnjave koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, psiholog Žarko Trebješanin je za N1 objasnio kako je moglo da dođe do ovakvo nezapamćenog incidenta u Srbiji.

„Naravno da je moguće da se ne primeti jer to zavisi od osobe koja je ovo spremala, koliko sam obavešten dečak je to pripremao nekih mesec dana, ali ako je bio povučen i nije se mnogo družio i nije imao potrebu da o tome govori, onda je jasno da je on to u nekoj tajnosti pripremao“, objašnjava psiholog.

On kaže da se dugo bavi nasiljem među decom, a najviše nasilja, dodaje, ima u velikim gradovima. Što su manja mesta, deca su mirnija i nema toliko nasilja, pojašnjava.

„Ovo je moglo da se predvidi, ali mene je zapanjilo jer se radi o masovnom ubistvu koji smo nekada viđali samo u američkim školama. Svi koji se bave nasiljem u školi upozoravali su o ovome“, kazao je Trebješanin.

Krajnje je vreme da se razmisli o sistemskim merama protiv nasilja u školama, dodao je.

„Čitava vlada i društvo moraju da povedu računa o ovome. Nasilje ne dolazi iz škole, nego sa druge strane. Reč je o adolescentima kojima su bitni vršnjaci, njihovo ponašanje. Mediji mnogo utiču na ovo, nasilje se prenosi i to stvara kod dece nešto što je dozvoljeno, pa čak ponekad i poželjno“, upozorava on.

Dalje, Trebješanin kaže da je to problem društva, da iz društva kreće nasilje.

„Rijaliti šou je program gde imate nasilje, tu je bitno biti nasilan i bezobziran. Tu se stvaraju modeli ponašanja, onda to vidite na stadionu, pa i u skupštini, i onda stičete utisak da je nasilje jedan legalan oblik ponašanja i nešto što donosi korist. Rijaliti nagrađuje one koji su nasilni i problematični“, navodi Trebješanin.

Ne sme se dopustiti da deca gledaju nasilne scene, dodao je Trebješanin.

„Toga svega ima na televiziji, igricama. Kod današnje dece je empatija nestala“, kaže psiholog.

Prema njegovim rečima, umesto da se iskorenjuje kultura nasilja i agresije, ona se neguje. „Čak je i socijalno poželjna“, upozorio je Trebješanin.

Izvor: N1 Beograd

Prelević: Srbija nestaje uz muziku za sahrane, opijena i pevajući

Kada su u pitanju institucije, ovo je razrušena država, smatra psiholog Žarko Trebješanin, dok Božo Prelević iz Skupštine slobodne Srbije ukazuje da Srbija nestaje uz muziku za sahrane, opijena i pevajući.

On je ukazao da mi ne želimo da se razmnožavamo, da nam ne smeta raspad celokupnog informacionog sistema, što do juče nismo imali ni parlament, ni vladu, što se zdravstvo raspada.

Prema rečima Prelevića, ”ovde je glavni problem šta će biti u Kataru, šta će da uradi Novak Đoković i da li je Vučić spavao, a nećemo imati struju, ne znamo šta ćemo s grejanjem, od čega ćemo da živimo”.

Kako je ocenio, mnogo je novca i energije investirano u stvaranje privida i namerno ”spinovanje”, kako ljudi ne bi videli jasno.

Istovremeno, Trebješanin podseća da škola nije u stanju da izađe na kraj s nasiljem, da je porodica razbijena, sudstvo nedovoljno efikasno i korumpirano, a da građanin nemа ni kome da se požali.

”Kad vi to nemate i kad jedan čovek u suštini radi sve poslove koje bi trebalo da rade odvojeno razne institucije, onda imate improvizovanu kvazi državu ili što je još gore, privatnu državu, gde se sve investicije i krupni projekti rade samo ako mali vrh na vlasti ima od toga interesa”, protumačio je Trebješanin.

Kako je napomenuo, u situaciji u kojoj odlučuje jedan čovek, čak i krajnje dobronameran i najpošteniji, neće biti zadovoljeni interesi svih građana, zbog čega i postoje skupština i vlada.

Trebješanin: I opozicija zaslužna za urušavanje institucija

Kad je reč o građanima i delu njihove odgovornosti za trenutno stanje, Trebješanin podseća na proteste tokom kojih su se oni ”opekli” i obeshrabrili zbog toga što je, uprkos ogromnoj energiji, postignuto malo ili nimalo.

”Ljudi naravno pokušavaju, uvek pokušavaju, i nisu baš spremni da se tako lako pomire sa porazom”, uveren je Trebješanin, svestan da se ljudi, posle nagomilanih poraza, osete zbilja bespomoćnim, da se okreću sebi i upadaju u neku vrstu depresije i apatije.

On ukazuje da su oni koji trenutno vladaju veliki stručnjaci u održanju vlasti i da je u velikoj meri njihova zasluga što je opozicija podeljena i posvađana, baš kao i to što su građani pasivni i apatični.

Kako naglašava, potrebna je jaka opozicija, koja će artikulisati nezadovoljstvo ljudi i usmeriti ga u pravom smeru, u koju će ljudi verovati i koja će biti kredibilna.

On takođe smatra da je sadašnja opozicija donekle zaslužna za urušavanje institucija, jer joj, dok je bila na vlasti, nije bilo stalo do njih, kao ni do zakona koja bi im ograničila vlast.

”Ako ostavite neočišćene službe, ako im ostavite moć koju one ne bi smele da imaju, one će vam služiti jedno vreme, a onda će se okrenuti protiv vas”, konstatuje Trebješanin, uz opasku da batina ima dva kraja.

Trebješanin ocenjuje da je društveni oporavak moguće ostvariti, iako je to dug proces, ali je bitno da se izgradi svest ljudi da su oni ti koji kontrolišu institucije i da je institucijama neophodna kontrola i podrška da ih neko ne bi zloupotrebio.

Kako je ocenio, ”potrebno je, pre svega, da se povrati sistem vrednosti, samopouzdanje i samopoštovanje porodice, da se podignu obrazovni sistem i profesionalni mediji, što su sve agensi koji mogu da utiču na pojedinca i stvore jednu drugačiju generaciju”.

S druge strane, Prelević upozorava da se nikada u istoriji nije dogodilo da populacija koja se ne razmnožava uspe da zadrži neku teritoriju i da nam je za oporavak potreban neki Vojvoda Mišić ili Stepa Stepanović koji će reći ”ni korak nazad”.

Međutim, on ne zna kako je moguće da se podigne energija mladih ljudi i da oni ostanu u zemlji koja će, kako predviđa, biti potpuno rastočena za 15 godina.

”Ako je ova populacija smislila da svoje najpametnije i najbolje iseli odavde, onda ćete vi svakako biti kolateralna šteta većine neobrazovanog i nepismenog sveta”, kaže Prelević i tvrdi da 20 odsto ljudi jeste kolateralna šteta, što znači da se ova situacija ne može izmeniti.

Po njemu, mi se ozbiljno uzdamo u sreću, pa ovde nije ovde bitno šta kaže profesor, nego šta kaže horoskop.

Srbiju može da spasi samo čudo, jer se ovde ništa uobičajeno neće desiti.

”Srbija se više puta u istoriji nalazila u nekim beznadežnim situacijama, a onda Mitrović postigne gol u Lisabonu. Ovde se ništa uobičajeno neće desiti, nas samo čudo može da spasi”, zaključuje Prelević.

Izvor: FoNet, N1 Srbija

Psihijatar i psiholog o Vučićevoj priči o samlevenim ljudima

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, zaprepastio je javnost svojim medijskim nastupom tokom kojeg je izneo morbidne detalje o zločinima klana Veljka Belivuka. Priče o ćevapima od ljudskog mesa, mašini za mlevenje i drugim metodama mučenja žrtava, bile su centralne teme njegovog gostovanja na televiziji Prva, što, prema oceni sagovornika Nova.rs, pokazuje da je šef srpske države nezreo i da po svaku cenu želi da se prikaže kao spasilac naroda. 

Podsetimo, na TV Prva su prikazani snimci i fotografije iz „bunkera“ grupe Veljka Belivuka u Ritopeku. Snimke je komentarisao i predsednik Aleksandar Vučić, jedini gost emisije, koji je otkrio i detalje istrage protiv ove grupe.

Vučić je detaljno opisao metode mučenja žrtava, dodajući da je policija otkrila još jednu kuću koju je koristila grupa.

„Oni su mučili, klali i mleli ljude. Uglavnom navijače Partizana. Jedan je tu bio, navijač Zvezde, na jednom drugom mestu jedan drugi navijač Zvezde. To ima veze sa drogom i politikom. Biće tu interesantnih stvari. Imali su štek stanove i uz pojedine ambasade, u Beogradu. Što je interesantno, jer ambasade imaju svoje službe bezbednosti. Jedan od mesara, koji je slao mleveno meso od ljudi Zviceru, „ćevape“, imali su svoje štek stanove uz ambasade“, rekao je, između ostalog, Vučić.

Rašković Ivić: Ili mu je potrebna pomoć ili da krivično odgovara za uznemiravanje javnosti

Psihoterapeut i potpredsednica Narodne stranke, Sanda Rašković Ivić za Nova.rs navodi da Vučić učestalim ponavljanjem da se nikoga ne plaši zapravo pokazuje ozbiljan strah. 

“Ne verujem da se plaši ovih mafijaša, jer oni su iza rešetaka, gde je trebalo odavno da budu. Ne mogu da verujem da Vučić, koji zna sve postove na Fejsbuku i Tviteru u roku od pola sata, nije znao za sve te strahote koje je mafija radila. Pominjanje ovih ružnih i zastrašujućih stvari – ćevapa od ljudskog mesa, nuđenje da on bude samleven, govori o jednoj adolescentnoj nezrelosti i strahu”, ističe Rašković Ivić.

Prema njenim rečima, ukoliko Vučić nije govorio iz straha, već da bi manipulisao ljudima, onda je u pitanju uznemiravanje javnosti za koje mora da odgovara.

“Ili mu je potrebna pomoć ili se radi o krivičnoj odgovornosti. To trenutno ne mogu da procenim. Takođe, ne mogu da se otmem utisku da kod njega ne postoji mentalna cenzura. Svako od nas kad govori, pa i najružnije stvari, razmišlja o tome kako će one biti primljene od naših sagovornika. Ovde šef države na taj način govori javno, iako takva vrsta razgovora više priliči navijačima u kafani”, poručuje naša sagovornica.

Trebješanin: Želi da se prikaže kao spasilac

Psiholog Žarko Trebješanin za Nova.rs kaže da mu izjave predsednika Srbije deluju prilično neukusno i morbidno, napominjući da je neprimereno da šef jedne države iznosi takve detalje.

“Navodi, poput onog da su kriminalci od ljudi pravili ćevape, svakako će izazvati najjače emocije. Naravno, ne istoj meri kod svih ljudi, ali to je nešto što svakog može da uzbudi i da izazove pažnju, a to je u propagandi najbitnije, dodaje Trebješanin i dodaje da je Vučićev cilj da stvori atmosferu krize u kojoj je on spasilac.

“Opet je u središtu čovek koji nas brani i spasava. Sad kad se smiruje korona, mi se vraćamo na kriminal. On ima potrebu da se predstavi kao neprikosnoveni gospodar u teškim situacijama koji upravlja krizom i zbog toga ima ovakve medijske nastupe”, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Nova.rs

Trebješanin: Stručnjaci su lagali za račun političara

Prenosimo sa portala dnevnog lista ''Danas''
Piše: Mirjana R. Milenković

Dr Žarko Trebješanin, psiholog, tvrdi u razgovoru za Danas da se struka obrukala tokom pandemije

Najgore što nam se desilo tokom ove pandemije i vanrednog stanja je to što se takozvana struka obrukala. I zato kad spomenete struku, obavezno stavite navodnike, jer je takozvana struka iskorišćena kao neka vrsta alibija za političare. Časni ljudi bi priznali, pa makar i na najneutralniji način da je uhapšena novinarka pisala istinu i da zaštitni materijal ne stiže u sve ustanove. Ovako, oni su lagali za račun političara i saučestvovali u obmanjivanju javnosti. Ali kada se jednog dana bude ispostavljao račun za to šta su političari radili i šta nisu, oni će svu krivicu svaliti na struku – kaže za Danas dr Žarko Trebješanin, psiholog. Dodaje da je iskreno zahvalan dr Predragu Konu što je priznao da je na početku pandemije lagao.

* Kako ocenjujete mere koje je ova vlast preduzela do sada u borbi protiv pandemije?

– Jasno je da je tu bilo lutanja i da se išlo iz jednog ekstrema do drugog. Išlo se sa onim glupostima da se ide u šoping, što je poniženje za žene, jer ispada da one imaju mozak toliko samo da mogu da idu u kupovinu i da im ni do čega drugog nije stalo. Tim doskočicama uopšte nije bilo mesta, a već tada se znalo da ljudi umiru i da će virus polako stići i kod nas, jer nismo mi poseban narod. A onda smo došli do najstrožih mera u Evropi, iz čega se vidi da nije postojao jasan plan. Najgore je što je struka učestvovala u obmanjivanju javnosti i postavljala se kao sluga politike. To ne samo da je nezahvalna, već je i nemoralna uloga.

 * Hoćete da kažete da je struka bila u funkciji politike?

– Setite se da na konkretna novinarska pitanja zašto predsednik Srbije ne nosi zaštitnu masku i ne poštuje pravila distanciranja, ti stručnjaci su odgovarali da su to politička pitanja. Zar je strašno bilo da kažu da pravila važe za sve, ako se ne usuđuju baš da spomenu ime predsednika. Da li to postoje kategorije ljudi za koje struka smatra da treba da se izuzmu iz pravila.

* Ima komentara da je predsednik Srbije baš uz pomoć struke poslednjih mesec dana vodio kampanju.

– O tome se i radi. Potpuno je nedopustivo da struka pravda sve što političari kažu. Kada su političari govorili da su građani nedisiplinovani i struka se na građane ljutila, sada političari govore da stvari treba relaksirati, iako ima po trista zaraženih dnevno, a struka se slaže, jer tako političarima odgovara.

* Doktor Predrag Kon ovih dana je priznao da je pandemija dočekana nespremno i da se nije usuđivao da to ranije kaže.

– Iskreno rečeno ja sam mu zahvalan što je priznao tu istinu. Mi nikada to ne bismo mogli da dokažemo, jer se to krije kao zmija nogu. Ovako imamo crno na belo, iako mislim da je strašno to što je Kon uradio. Mogao bi bar da se pokaje. Struka je toliko spala nisko da mora da laže za račun političara, iako su lopticu za nedostatak medicinske opreme mogli da prebace u dvorište političara. Onda bi bilo na političarima da dokazuju čega ima. Čim ovo prođe, ljudi će pričati mnogo slobodnije, naročito kad vide da ova vlast nije večna i da će otići. Mnoge stvari će se izmeniti.

* Nakon priznanja da se lagalo na početku pandemije, treba li verovati sada da je prošla opasnost?

– To je dobro pitanje, jer ako jednom kažu da su nas lagali na početku, ko može da nam garantuje da isti ti ljudi, da bi mi bili smireniji, nastavljaju i dalje da lažu. Sve što oni sada pričaju ja primam sa jednom velikom rezervom. Ne kažem ništa o njihovoj stručnosti, ali laganjem za račun političara izgubili su svoj kredibilitet.

* Pojedini kritičari vlasti tvrde da otopljavanje mera dolazi jer se predsedniku Vučiću žuri da se održe izbori.

–  Više je nego očigledno da je to cilj i zato je struka i promenila ploču. Ima dosta indikacija da se vlastima zaista žuri i sa njihovog stanovišta to je sasvim opravdano. Znaju oni kako vreme bude odmicalo da će ljudi dolaziti svesti, a nezadovoljstvo i taj bes će se sve više artikulisati. Grudva se polako valja i što se duže bude valjala, prerašće u lavinu koja će zbrisati ovu vlast. Znaju oni to i zato im se žuri.

* S obzirom da je vlast tokom pandemije napravila i niz gafova, da li biste sada savetovali opoziciju da odustane od bojkota?

– To vam je kao u priči – Tamni vilajet. Ko izađe kajaće se, a ko ne izađe može se kajati još i više. Tako da stranke mogu da biraju između dva zla, ali ipak mislim da se mnogo više gubi ako se ne izađe. Ali to bi u kratkom vremenu moralo da se organizuje, jer ljudima mora da se objasni i da se to nezadovoljstvo artikuliše na pravu stranu. A to nije jednostavno, jer znamo kakva je situacija sa medijima. No, sada su stvarno spale maske i prosto će se uskoro videti da je car go i da nema više skrivanja i kamuflaže. Možda je to razlog da ozbiljna opozicija izađe na izbore, rizikujući, jer se ukazala neka šansa. Setite se samo obećanja da nema odlaganja izbora pa da svi pomru, ali eto desilo se za neke božje ili uskršnje proviđenje. Pokazalo se da izbori ipak mogu da se odlože. Ima tu još jedna dobra stvar, došlo je dosta ljudi iz inostranstva koji se tamo neće više vratiti. A ti ljudi nisu slepi i neće zaboraviti ovoj vlasti da kad su slali pare da su bili divni, a da su sada opasni i nepoželjni.

* Kako ocenjujete hajku koja se podigla zbog stava Novaka Đokovića da nije spreman da se vakciniše?

– Iskreno mislim da je Kon potpuno u pravu i da Đoković greši po pitanju vakcine. Vakcina je nešto što je sasvim u redu, jer nema dokaza da postoji uzročno-posledična veza između autizma i vakcine, a ima jako mnogo dokaza da je vakcina nešto dragoceno. Ali ono što je veliko kod Đokovića jeste to što pošteno priznaje da je zbunjen i da se ne razume u vakcine. To je tako pošteno i iskreno, jer je on čovek otvorenog uma. Međutim, obraćanje Kona sa ti i majstore Novaku Đokoviću je potpuno neukusno, naročito kada se vidi kako se doktor Kon sa puno pažnje i servilnosti obraća političarima.

* Istovremeno struka nije baš mnogo kritična kad je u pitanju „nadrilekarstvo“ Željka Mitrovića.

– Meni je ta tema neukusna i taj odnos svih političara prema Mitroviću je krajnje mučan i ponižavajuć. To je čisto klanjanje bogatstvu i novcu, do neukusa. Što se mene tiče, ja nikada nisam išao na Pink, niti ću.

* Kako ste pregurali izolaciju?

– Dobro sam prošao. Uspeo sam da završim udžbenik psihologije za drugi razred gimnazije, a odmakao sam i u pisao knjige o snovima. Istovremeno radim i pogovor za knjigu Vladete Jerotića koji je u zaostavštinu ostavio – zapise o svojim snovima. Te zabeleške pisao je od 1953. do 2018… Bilo je i posla oko fakulteta, sa studentima. Gnjavili su me i novinari. Naravno, šalim se.

Nepripremljen za šetnju

* Da li ste izlazili u dozvoljenu šetnju?

– Izašao sam nepripremljen, pa su me posle bolele noge. Malo sam duže hodao uzbrdo, ali sam shvatio da nisam zaboravio da hodam i da treba svaki dan šetati. Uopšte ne razumem zašto bi penzioneri izlazili u šetnju samo tri puta nedeljno, zašto ne svakoga dana od 18 do 22 sata.