U vozu 671 koji je 27. februara 1993. saobraćao na liniji Beograd-Bar bilo je hiljadu putnika, među kojima samo jedan koji nije mogao ćutati.
O devetsto devedeset devet ostalih putnika Boris Dežulović napisao je kolumnu po kojoj je snimljen film “Čovjek koji nije mogao šutjeti”.
To je, naime, onaj film koji nas suočava sa odrazom u vlastitom ogledalu.
I činilo se, sudeći barem po brojnim postovima na javnim platformama i društvenim mrežama, da je dobio iskrene aplauze građanski orijentisane Srbije, onog dela društva koji se smatra liberalnim, otvorenim i slobodoumnim.
Bio je, međutim, dovoljan jedan klasičan debeovski uradak koji je ogolilo dosege slobodumnosti i intelektualnih, pa i ljudskih kapaciteta, zastrašujuće velikog dela iste te elite.
I one aktivističke, i one salonske, i one političke, i one univerzitetske i one plenumske.
Na hapšenje i pritvaranje novosadskih aktivista, među kojima je i jedan od studenata u blokadama Lazar Dinić – verovatno jedini utamničeni student u Evropi trenutno zbog političkog delovanja – usledilo je gromoglasno ćutanje.
O uhapšenim novosadskim aktivistima i jednom studentu, okrivljenima za narušavanje ustavnog poretka, devetsto devedeset devet od hiljadu ćuti. Neki su se i ogradili.
Inače, tabloide uopšte ne konzumiraju, a ni režimu ama baš ništa ne veruju. Ništa drugo, sem, eto, ovo oko slučaja novosadskih aktivista i studenata i studentkinja neformalne grupe STAV – prvih koji su se pobunili zbog nepravde, neodgovornosti, nasilja, korupcije, nadstrešnice…
Pa, ko narušava ustavni poredak? Novosadski aktivisti i žigosani studenti i studentkinje?
Ko je uzurpirao institucije?
Ko guši slobodu medija?
Ko je ukinuo javnu debatu?
Ko je vulgarizovao javni prostor?
Ko gazi i tuče studentkinje i studente na ulicama?
Ko izvodi batinaše na građane?
Pitaju li se oni koji već šest dana ćute šta ako i njihovi privatni razgovori osvanu u tabloidima? Da li će tu biti “materijala” za optužnicu za “terorizam”?
Ili si onaj “koji nije mogao šutjeti”, ili si jedan od onih devetsto devedest devet od hiljadu.
To je izbor. Od kojeg zavisi koga ili šta ćemo videti u ogledalu.
Ili si Lazar, ili si Ćaci!
Branka Dragović, tekst za portal Autonomija
