"Naši divni studenti su probudili najplemenitija osećanja ljudi koji žele da žive normalno ne samo u Srbiji nego u celom regionu – pokazali su nam važnost zajedništva, solidarnosti, važnost da živimo jedni s drugima, a ne jedni pored drugih zatvoreni u sopstvenim interesima, zato su ih svojim porukama podrške prigrlili i svi čestiti ljudi na prostoru koji je nekada bio naša zajednička domovina. O toj važnosti da živimo jedni s drugima, i da su nacionalni, politički, verski i svi drugi zidovi među ljudima neprirodni, neljudski i besmisleni, govori i predstava 'Svaka ptica svome jatu'", kaže za Danas glumica Svetlana Ceca Bojković.
Naša legendarna glumica ispraćena je posebnim ovacijama, na premijeri drame „Svaka ptica svome jatu“ libansko-kanadskog pisca i glumca Važdija Muavada, u režiji Dina Mustafića, koja je pred našu publiku stigla u Beogradskom dramskom pozorištu u četvrtak, 27. marta, na Svetski dan pozorišta, piše Danas.rs.
Priča o ljubavi dvoje mladih koja se ne završava hepiendom, jer njihova društva nalažu da je to nedopustivo i da moraju da se mrze – on je Jevrejin, ona je Amerikanka palestinskog porekla, a svoju ljubavnu vezu su započeli u Njujorku, imala je praizvedbu u Parizu 2016, u teatru „La Colline“ koji Važdi Muavad vodi kao umetnički direktor, i do sada je doživela više od 150 izvođenja na evropskim scenama.
Kako navodi Ceca Bojković, Muavad u svom delu otvara brojne teme koje se i nas jako tiču, iako je njena radnja vezana za Izrael, Palestinu, Liban…, ratove i sukobe koji se na tom tlu neprestano obnavljaju i traju i danas.
„‘Svaka ptica svome jatu’ već samim naslovom sugeriše nekakvu pripadnost, i kroz jednu vrlo emotivnu porodičnu priču bavi se pitanjima nacionalnog i političkog identiteta, podela, međugeneracijskih sukoba, jer mladi ljudi ne žele da prihvate da žive u mržnji i da im njihove intimne ljubavi budu zabranjene. Zato je to priča o nama“, rekla je ona.
U bivšoj Jugoslaviji, kako podseća, bilo je toliko „mešovitih“ brakova, po brojnim popisima više nego jednonacionalnih.
„Mnoge od tih porodica su se rastajale i stradale 90- tih godina, i mnogo je tu bilo patnje i tuge. Decenijama smo živeli zajedno, a onda je ta država koja je počivala na bratstvu i jedinstvu, kako smo smatrali, najednom bila zatrovana i počela krvavo da se raspada. Mislim da je to bilo najstrašnije upravo za ljude u ‘mešovitim’ brakovima kojima su nacionalističke vođe naredile da moraju da se mrze, da su neprijatelji jedni drugima. Velike tragedije su se desile, to je bilo toliko nenormalno, neprirodno i neljudski“, izjavila je ona.
„Ali, nažalost, to je priča i o nama danas, jer političke i nacionalističke barijere nisu porušene, na njima neki političari neprestano rade da bi mogli da manipulišu ljudima. Ovde se uporno neguje kultura laži, psihologija straha i mržnje, i dalje se broje ‘krvna zrnca’, prave podele, proglašavaju neprijatelji, i čini se kao da kod nas ništa ne uspeva bolje i brže od neprijateljstva“, dodala je Bojković.
„To što nam političke vođe poručuju je falšeraj – s jedne strane gaje nacionalizam, mržnju i potencijalne sukobe, a s druge ističu da su za stabilnost i mir. To je fraza, jer ko je nenormalan da želi sukobe i nove ratove. Ali, jasno je zašto se nacionalistička prepucavanja i sukobi neprestano podgrevaju – zastrašenim i ucenjenim ljudima je najlakše manipulisati, a vlast, kao što je ova naša, opstaje samo na obmanama, lažima, manupulacijama, i u svojoj propagandi maksimalno iskorišćava ratove 90 – tih“, kazala je još.
U predstavi „Svaka ptica svome jatu“ čuli smo repliku „Vreme je da rasečemo čireve istorije“, a na naše pitanje možemo li mi uopšte da dođemo i blizu toga da se suočima sa našim čirevima i pokušamo da ih rasečemo dok su nam na čelu države ljudi koji su bili najveći propagandisti nacionalizma, mržnje i krvavog raspada Jugoslavije, Ceca Bojković kaže:
„Naravno da ne možemo, jer se kroz istoriju inače jako teško menjaju pamćanja i sećanja na ratove, i jako mnogo vremena treba za oproštaje. Ali, i put ka oproštaju i oproštaj se mora negovati i podizati, posebno među generacijama koji su doživeli ove ratove i velike tragedije, a ne stalno podsećati i iznova iskopavati ono što je bilo užasno i krvavo, i to bez saosećanja prema svim žrtvama. Žrtva nema naciju, žrtva je čovek, i treba žaliti za svakim čovekom, ne samo za onim iz ‘svog jata’, a o takvom razumevanju i opraštanju se kod nas ne govori – ne moramo zaboraviti, ali oprostiti možemo i moramo, i svi to treba da učinimo.“
„Našoj vlasti, naravno, to ne ide u prilog, ona ‘jaše’ na obmanama i podelama i među nama u Srbiji, i to najviše – za našu vlast postoje samo građani koji je podržavaju, one koji nisu njeni podanici i glasači nastoji da ‘ukine’ javnim napadima, nasilničkom propagandom, ugrožavanjem egzistencije. Ovde se ljudi koji slobodno misle proglašavaju neprijateljima koji ruše državu, i da ne pominjem sve ostale opasne i isprazne floskule koje svakodnevno slušamo. Mislim da nikada u našoj istoriji nismo imali toliko neodgovorne i strašne ljude na čelu države, spremne da zgaze svakog čoveka u ovoj zemlji samo da bi zadržali vlast. Jednostavno rečeno, mi sa ovom vlašću nemamo normalnu budućnost“, objasnila je naša legendarna glumica.
Ali, kako navodi, iz jedne velike tragedije, pogibije 16 ljudi u Novom Sadu koji su stradali zbog korupcije režima, dogodili su nam se naši divni studenti koji su nam doneli najveću nadu, nadu za koju smo verovali da smo je već izgubili.
„Studenti su probudili najplemenitija osećanja u ljudima koji žele da žive normalno ne samo u Srbiji nego u celom regionu – pokazali su nam važnost zajedništva, solidarnosti, važnost da živimo jedni s drugima, a ne jedni pored drugih zatvoreni samo u sopstvenim interesima. Ovi studenti ne pamte 90-te godine, oni ne mrze nikoga, nikome ne prebrojavaju „krvna zrnca“, oni šire samo istinu, ljubav, poštenje, pravdu. Oni nam pokazuju da biti moralan, dobar, plemenit i dostojanstven čovek i danas ima najveću vrednost. Zato su ih svojim porukama podrške prigrlili i svi čestiti ljudi na prostoru koji je nekada bio naša zajednička domovina. Studenti se bore za svoju budućnost, i za budućnost svih nas, i smatram da svaki moralan čovek treba da im pomogne u tome. Iz svega što se događa možemo da vidimo da su teški dani pred nama, ali duboko verujem u pobedu ovih protesta i svim srcem im dajem podršku“, kaže ona.
Izvor: Danas, N1
