Draža Petrović, kolumna za portal N1
Najčešći razgovor ovih dana u Srbiji je sledeći razgovor dva N.N. lica koja se negde sretnu, na nekoj lepoj februarskoj šetnjici:
– Da li si gledao intervju sa Vučićem? – kaže prvi dok mu para izalazi iz usta.
– Nisam! – kaže drugi dok mu para izlazi na uši.
– Zašto? – kaže opet prvi dok mu para izalazi iz usta.
– Pa ne mogu više očima da ga vidim? – kaže opet drugi dok mu para izlazi na uši.
– Nisam ni ja, samo pitam!
– A što nisi?
– Ne mogu više da ga gledam!
– Odlično, jesi čuo da Kusta snima novi film… – nastavili bi oni razgovor ko da ništa nije bilo, dok je onom prvom para izlazila na usta, od hladnoće, a onom drugom para izlazila na uši, od besa.
Tako da je predsednikov najveći problem, trenutno, što je došao u jednu prilično nezavidnu situaciju – jedan deo Srbije više ne može očima da ga vidi, dok drugi deo Srbije ne može više da ga gleda.
I zato ljudi počinju da se organizuju spontano: šetaju gradovi, šetaju opštine, šetaju gradski kvartovi, šetaju po zgradama, šetaju po autoputevima, šetaju po magistralama, šetaju po stanovima, sve u nadi da će ishod biti povoljan po njihove oči. A oči su, ko što se zna, ogledalo duše.
Slično je i sa ogledalom predsednika, predsednikovim saradnicima koje niko više ne može da gleda, dok jedan manji deo ne može očima da ih vidi.
Predsednik je naime uspeo da se okruži najiritantnijim pojavama u istoriji svekolikog čovečanstva, pojavama zbog kojih bi i budističkim monasima skočio pritisak dok se nalaze u šestom stadijumu nirvane. Pojavama zbog koje merači za pritisk tiltuju.
Vlasnik jednog režimskog tabloida nedavno je ušao u kafanu sa porodicom i ljudi su tražili od konobara – ili da pomaknu njihov sto što dalje od stola vlasnika tabloida ili da sto vlasnika tabloida pomaknu što dalje od njihovog. Toliko daleko da ne mogu da ga vide, čak ni perifernim vidom.
Šta je posle bilo: gost je naravno uvek u pravu, pa su konobari pomerili sto vlasnika tabloida u neki mrtav ugao i svi su bili srećni. Gosti, jer ne moraju i u kafani da ga gledaju čak ni perifernim vidom, a srećan je bio i vlasnik tabloida jer neće sedeti u ugostiteljskom objektu u kome ga ljudi gledaju očima iz kojih isijava onaj pogled kada nekoga više ne možeš da gledaš.
Onda gradonačelnik Kraljeva, promoter srednjeg prsta za studente: čovek je pre neki dan našao nekoliko ljudi širokih ramena čiji je zadatak bio da ga evakuišu sa radnog mesta do kuće jer se ispred zgrade okupio veliki broj ljudi koji više očima ne mogu da ga gledaju, s tim što neki ne mogu očima da ga vide.
Moraš biti baš mnogo jadan, gadan i bedan da veći deo nacije dovedeš u takvo stanje.
Stanje takozvane negledice zbog koje će ljudi radije mesecima šetati na debelom decembarskom, januarskom i februarskom minusu, samo da bi se otarasili ljudi koji su postali totalno negledljivi. I kao takvi utiču kako na periferni, tako i na centralni nervni sistem. Što se odražava na zdravstveni karton nacije koja na pojavu bilo kakvog negledljivog naprednjačkog primerka automatski regauju tako što vade pajser koji nose u unutrašnjem džepu jakne.
Ko im je kriv: Napravili su zemlju u kojoj 13 godina isijava hit: “Nisam lep, nisam nežan, al’ sam neizbežan!” i “Nisma lep, nisam zgodan, al’ sam zato neophodan!”
I to je moralo ovako da se završi.
Zato je predsednik krenuo da obilazi zemlju i dovodi svoju najverniju plaćenu publiku iza koje na kraju gledanja u predsednika ostane samo gomila đubreta i zapišane ograde, zidovi i ćoškovi.
Publiku koja ne zna da koristi toi-toi toalete, ali zna da koristi TikTok. Kako im TikTok mnogo bolje ide od toi-toi klozeta, predsednik se fokusirao na snimanje TikTok videa, pa su pre neki dan oni malobrojni koji još mou da ga gledaju imali priliku da vide kako se predsednik šiša.
Sadašnja Srbija, sadašnji studenti, kada su mu rekli da nije nadležan i da ne mogu više očiima da ga vide, zapravo su mu rekli “Predsedniče, ko te šiša!”
Pa je valjda bilo neophodno da svi koji još uvek mogu da ga gledaju vide ko ga šiša. Dražesna radikalska logika.
Pre toga su mogli da vide kako predsednik na slepo pogađa u kojoj čaši je kokta, u kojoj je pepsi, u kojoj koka-kola, u kojoj koka-kola zero, u kojoj koka nosilja, a u kojoj kokain. Ili tako već nekako.
Sem ovih koji ne znaju da koriste toi-toi, al znaju TikTok, predsednik se sada foksira i na onu TikTok publiku uzrasta od šest do osam godina, jerbo, kada ti klinci uzrasta od šest do osam godina za jedno deset godina postanu studenti, nada se predsednik, oni će blokirati fakultete pod geslom “Jesi nadležan!”, tražeći da se na vlast vrati onaj smešni čika koji srče pepsi kolu misleći da je koka kola zero.
I koji jedini još nekako i mogu da ga gledaju u tom uzrastu.
Predsednik dakle ulaže u budućnost i zato zabranite deci TikTok do daljnjeg.
Jer ko ga šiša kad nije iz Niša.
