Draža Petrović, kolumna za portal N1
Podaci su egzaktni: ako je na Sretenje, nadaleko poznati Dan državnosti Srbije sunčan dan, kaže narodno verovanje, i medved prekine zimski san, izađe iz jazbine, uplaši se svoje senke i vrati nazad u jazbinu, zima će potrajati još šest nedelja, tri dana, pet sati, 67 sekundi i tri stotinke.
Procedura u srpskom narodu za utvrđivanje kolko će da potraje zima, dakle, jasna je ali bezbednosno rizična: za Sretenje prosečan Srbin mora da nađe jazbinu u kojoj spava medved, i onda ceo dan da provede ispred jazbine ne bi li saznao koliko će još da traje zima.
Moleći boga da ga medved ne pojuri niz livadu.
U uređenijim državama jednostavnijih procedura odavno su smislili meteorološku prognozu, mnogo bezbedniji način utvrđivanja vremenskih pojava, i jedino još Srbi više veruju medvedima nego meteorolozima, pa su svakog 15. februara spremni da idu mečki na rupu, iako bi daleko bezbednije bilo da idu meteorologu na rupu. Meteorolozi su neka fina nežna bića, ali Srbi iz nepoznatih razloga preferiraju medvede.
E sad, naprednjaci veruju da ako odeš predsedniku na rupu na Sretenje, završićeš u Sremskoj Mitrovici. Gde ti je i mesto, jer svi ostali koji neće predsedniku na rupu, niti su izašli iz bilo koje predsednikove rupe u koju su se zavukli, tog dana idu u Kragujevac. Što je istorijski logičan izbor za proslavu Sretenja.
U Sremskoj Mitrovici se na Sretenje održava veliki naprednjački miting pod nazivom: “Imam ideju izrazito glupu, idem našem vođi na rupu”.
Pokazalo se, naime, da su mnogi koji su još ranije išli predsedniku na rupu, daleko dogurali, a najviše su dogurali oni koji nisu samo došli na rupu, već su i ušli u rupu. Kad uđeš predsedniku u rupu pred tobom se javljaju neslućene mogućnosti za razvoj karijere i biznisa.
To je skroz suprotno od mečkine rupe, jer svi koji su ušli mečku u rupu prošli su mnogo gore. Tako da je predsednikova rupa sigurna kuća za sve ambiciozne a netalentovane, nesposobne a karijeriste i glupe sa doktorskim pretencijama.
Te će se u Sremskoj Mitrovici pred predsednikovom rupom o Sretenju okupiti svi koji još nisu uspeli da se uvuku u rupu, u pitanju je zadnji voz za to toplo mesto. Biće tu i nekoliko medvedolikih osoba, jer je najavljen i dolazak Mileta, pa će se odmah znati i dokle će trajati zima, ako Mile izađe iz jazbine. Možda se pojave i neki bizonoliki likovi, za one naprednjake koji mnogo ne veruju medevedima, već više vole bizone.
Naprednjačko verovanje još kaže da ako je za Sretenje sunčan dan i predsednik prekine svoj zimski san o moćnoj i naprednoj Srbiji, izađe iz svoje jazbine, uplaši se svoje senke i vrati nazad u jazbinu, njegova vlast će potrajati još šest nedelja, tri dana, pet sati, 67 sekundi i tri stotinke.
E sad, naprednjaci su ubeđeni da se predsednik ničega ne plaši, pa ni svoje senke, te da se on, naravno, neće ko medevedi uplašiti svoje senke, pa će njegova vlast potrajati bar sto godina i sedam stotinki, u šta u poslednje vreme veruju samo naprednjaci koji gledaju Pink i Informer, oni naprednjaci koji nisu mnogo čitali Braću Grim kad su bili mali, pa ne znaju za književnu formu zvanu bajka, ali su pod stare dane počeli da obožavaju raznu drugu braću, osobito braću Vučić.
Čiji je jedan od braće veći majstor za bajke od oba Grima.
Zato se uostalom i ide u Sremsku Mitrovicu, gde će naprednjaci usvojiti takozvanu Deklaraciju o Vojvodini, kojom će garantovati da se Vojvodina neće otcepiti, što inače niko ni ne traži, da će Vojvodina postati srce Srbije, što inače niko i ne traži, da će Vojvodina postati najskuplja srpska reč, što inače niko i ne traži, da Vojvodina neće uvesti vojvođanske tablice, što inače niko i ne traži, da Vojvodina neće uvesti vojvođanske lične karte, što inače niko ni ne traži i da Vojvodina neće ući u razne međunarodne organizacije kao nezavisna država, što inače niko i ne traži.
Sremska Mitrovica je izabrana za miting protiv otcepljenja Vojvodine, što, ko što se i zna, niko ni ne traži, zato što ni naprednjaci, a ni predsednik, trenutno ne mogu da uđu u Kosovsku Mitrovicu, gde bi najradije održali miting gde bi usvojiti takozvanu Deklaraciju o Kosovu, kojom će garantovati da se Kosovo neće otcepiti, da će Kosovo ostati srce Srbije, da će Kosovo ostati najskuplja srpska reč, da Kosovo neće uvesti kosovske tablice, te da Kosovo neće uvesti kosovske lične karte i da Kosovo neće ući u razne međunarodne organizacije kao nezavisna država.
Ali pošto se to sve već desilo blagodareći mudroj politici takozvanog Ace Srbina, sada treba fokus prebaciti na Vojvodinu, jer je Vojvodina mnogo važnija od Kosova, pošto nije dobila sve državne atribute blagodareći Aci Srbinu.
A Vojvodina ima i mnogo lepše ime, jer je nastala po imenu nekog vojvode, a i predsednik Vučić je nastao blagodareći jednom vojvodi, takozvanom vojvodi Šešelju, pa su svi radosni što će Vojvodina posle mitinga u Sremskoj Mitrovici definitivno biti Srbija, što ona i jeste. Ali zar je to uopšte bitno, naprednjaci se ionako celog svog života bave besmislenim stvarima. Vraćanjem onog što nam nisu ni uzeli, niti to planiraju, i davanjem onog što ne smeju da nam uzmu. Što bi se reklo: nikada nećemo priznati da smo priznali Kosovo. Živela srpska Vojvodina!
Zato će svaki pametan građanin Srbije tog dana biti u Kragujevcu, da sačuva klince i klinceze, dok će u Sremsku Mitrovicu ići samo oni koji bi da sačuvaju nešto što niko ni ne planira da im uzme. I da pokušaju da se uvuku u rupu.
