Draža Petrović, kolumna za portal N1
Taktika predsednika Vučića i Srpske napredne stranke od početka studentskih protesta liči na onu vickastu luckastu taktiku sa utakmice između reprezentacije Bosne i Hercegovine i Brazila.
Igra, dakle, kaže stari vic, reprezentacija Bosne i Hercegovine utakmicu protiv Brazila, pa selektor bosanskih fudbalera pre početka izda precizne instrukcije Muji i Hasi.
Mujo bi trebalo da čuva najboljeg brazilskog igrača Nejmara, dok Haso treba da daje golove, objasnio je selektor, crtajući im na tabli.
I utakmica počne, Mujo pazi na Nejmara u stopu, ali već u petom minutu Haso da gol, ali ne Brazilu, već reprezentaciji Bosne i Hercegovine.
Nastavi se utakmica, Mujo čuva Nejmara, trči, bori se, ali Haso u 18. minutu opet zabije autogol.
Ništa, glavu gore, viče slektor, utakmica se nastavi, Mujo se rve s Nejmarom, trči, izgara, ostavlja srce na terenu, ne da mu da diše, ali Haso opet ugura loptu u svoj gol.
Selektor se uhvati za glavu, pa reši da promeni taktiku.
-Mujo! – prodere se: “Pusti Nejmara! Čuvaj Hasu!”
Tako je i Srpska napredna stranka počela svoju odbranu za pobedu Srbije koja je napadnuta i spolja i iznutra, ko što veli predsednik, pa je predsednik postavio sledeću strategiju: naprednjaci su pratili studente u stopu, igrali pasivnu odbranu na blokadamma, tek da pokažu da su tu i da neće dati da se destabilizuje Srbija od svih njenih tradicionalnih neprijatelja, od Hrvatske do Papue Nove Gvineje i Bangladeša.
Ali, kako god bi se situacija sa studentima malo smirivala, neki naprednjak bi krenuo da bije studente, neki bi kolima pregazio neku studentkinju, neki bi naprednjak nekoj studentkinji pomerio vilicu bejzbol palicom. Te su studenti već posle mesec dana vodili sa nedostižnom razlikom protiv reprezentacije kineskog Brazila, zvanog Srpska napredna stranka.
Pa je predsednik promenio strategiju: “Braćo i sestre, nemojte više da pazite na studente, pazite na ove naše!”
Ali, malera, tada se videlo da u toj situaciji kada svi naprednjaci paze na sami sebe da ne zabiju još neki autogol, čitaj: da se ne zabiju kolima u još neku studentsku blokadu, nema ko da pazi na predsednika koji je krenuo na turneju pod radnim nazivom “Zaigrala mečka i pred našim vratima”, koja bi trebalo da se završi na Sretenje, dan kada mečke izlaze iz pećina. Odličan tajming jer će im tada sve mečke zaigrati pred vratima, što oni trenutno ni ne znaju, jer koja još valst kojoj je mečka zaigrala pred vratima planira da pravi istorijski miting baš na dan kada se krmeljive mečke pomaljaju iz svojih jazbina.
Predsednik je, elem, krenuo na turneju da smiri građane koji su, kako je duboko verovao, duboko zabrinuti zbog studentskih protesta i obojene revolucije, ali se ispostavilo da građane to uopšte ne zanima, koliko ih zanima, recimo, šta da rade sa povećanjem penzija od 900 dinara mesečno, od kojih 300 ode za TV pretplatu, pa im ostane 600.
-Građani su totalni kreteni! – pomislio je predsednik tog dana u Trsteniku, naviknut na građane koji mu traže neke sitne usluge, kao što su, npr: asfalt do štale, promena karbutaora, jedna bandera, muško dete posle tri ćerke, kanalizacija, krava muzara ili samo topla ljudska reč, ali su se pojavili građani koji ga pitaju šta da rade sa 900 diinara, zbog kojih je predsednik pocrveneo u licu od besa, i drao se.
Ponekad je bio crven, ponekad i zelen u licu, a ponekad ljubičast, valjda tako treba da izgleda svaki borac protiv obojene revolucije. Koji je krenuo od Trstenika do Čoke da smiruje građane, a građani ga pitaju najteže pitanje iz “Milionera” – šta sve u Srbiji može da se kupi za 600 kinti.
Onda je predsednik održao hitan sastanak sa najbližim saradnicima, to telo se zove Rektalni kolegijum, i Rektalni kolegijum mu je dao ideju da na razgovor pozove Rektorski kolegijum gde bi se pričalo o ispunjenju studentskih zahteva. Ideja Rektalnog kolegijuma, najvišeg organa SNS, nije se svidela Rektorskog kolegijumu, koji mu je poručio: “Nisi nadležan”.
Onda je predsednik shvatio da su od građana i rektora mnogo zabrinutiji TV voditelji, pa je otišao na RTS gde je zabrinutoj TV voditeljki dugo dugo pričao o svom zabrinutom tati, a onda i o svojoj mami, koja je, kako je rekao, jako zabrinuta šta će biti s njenom decom i unucima.
-Ona neće ni iz kuće da izađe. Gleda Informer, RTS po ceo dan, muči se, šta će s decom i unucima da joj bude. Dobio sam takvu snagu, da vi to ne možete da razumete. Moja energija je sad na en-ti stepen. Boriću se takvom silinom, boriću se takvom energijom za ovu zemlju. Boriću se da nikad ničiji roditelji ne prođu kroz ono kroz šta su morali da prođu moji roditelji – objasnio je, doslovce, predsednik preksinoć na RTS-u, jer predsednik zna, da kad sve propadne, mora da se ide na takozvanu seljačku varijantu: uhvati biračko telo na emociju, na mamu i tatu koji zabrinuto sede i brinu o malom, slatkom sinu koji je sprcao 54 godine, a protiv njegovog sistema su se digli ljudi koji imaju 20 ili 24, ali valjda nemaju zabrinute mame i tate.
Znate onaj vic: bili Mujo, Haso i Vučić i igrali protiv studentskog Brazila. Mujo čuvao studente, a Vučić trebalo da daje golove. I pošto je Vučić dao 10 autogolova za jedno poluvreme koje je trajalo dva meseca, niko se nije setio da keže: “Mujo, pusti Nejmara, pazi na Vučića!”
