Marko Šelić Marčelo, kolumna za ''Danas''
Crveno i crno
U trenutku kad sedam da napišem tekst (a to je uvek dan ranije no što ga vi čitate), stiže vest, i to sa snimkom: kod Pravnog faksa, neka Pristojna Srbija udarila je kolima jednu studentkinju i nosila je na krovu auta; devojka je potom pala na asfalt, a Pristojna Srbija pobegla je s lica mesta pod skute rodonačelnika žanra. Devojka je, javljaju mediji, teško povređena.
Psovao bih, ali nema takve psovke kakvu zaslužuju. Nema opisnog prideva, više nema odgovarajuće imenice. Ovo zaslužuje samo glagole. Aktivne, akcione, opštenarodne.
Nema zapitanosti kako smo dovde stigli – to je sasvim jasno. Znamo ko ih šalje, inspiriše, podstrekuje, javno brani, znamo ko poziva na umivanje ‘ladnom vodom, kako beše: zar da se hapse ljudi koji idu svojim putem, a neko im stane na put? Da te pitam nešto, bez onog uobičajeno literarnog Veliki Meštar, Svepomenik i tako to, nego da te pitam nešto na ti, zveri jedna: da li bi normalno ljudsko biće, ma kako bilo nervozno, ma gde žurilo, pokušalo ubistvo zato što šta tačno, ne može da prođe kolima? Zato što, kaže Ana Brnabić, ne žele više da trpe, dosta im je, neće više da suzdržavaju svoju ubilačku pristojnost?
Neće više tek tako da podnose što se zna da su im ruke krvave, nego će da nam pokažu koliko tek krvave mogu da budu? Zato što, kaže Vladimir Đukanović, jedva čekaju da u ime bontona i vrline polome studente kao slamke? Zato što, kaže Miloš Vučević, ni hiljadu sto petnaest žrtava neće biti dovoljno da Pristojna Srbija prestane da ubija? Rekao sam već, ali s ovom nagrčenom bodljikavom žicom u stomaku, ponoviću: vi niste samo lopovi, vi niste samo lažovi, niste samo šljam kakav istorija nije videla, vi niste samo, što bi rekao jedan moj prijatelj savršeno sažeto – krimitivci; ne, vi ste ubice. Devojka je udarena na trotoaru. Sad ćete hapsiti vozača, izvršioca vaše obolele poganosti, ali ona ruka za volanom, to je vaša ruka. Svih vas, koji ste izustili sve ovo navedeno iznad. To je ta crvena šaka. Koju RTS prišiva glumcima, govoreći da su teroristi. To je dlan koji nas je već stoput zavio u crno, ostavljajući crven trag za sobom.
„Skoči na haubu i sama sebe povredi, devojku u ludaru strpati. To su ti ustaški ludaci na blokadama.“ Tako glasi jedan od komentara iz pakla. Zamisliti mentalni sklop i moralni radar osobe koja vidi snimak i ovo napiše – više ne vredi ni pokušavati.
Kasno je, takvim dušama nema spasa, ni pred istorijom ni pred bogovima. Nisam religiozan, ali da su nebesa tako milosna da za sve nude oprost, ne bi se propovedalo da postoji i pakao. Neka nečoveštva ipak nemaju iskupljenja. Ne oprosti im, jer znaju šta čine. Znaju, i gledaju se u ogledalu, i legnu da spavaju, i ništa. Je*eno ništa.
Studenti kažu: ili menjamo zemlju – ili menjamo zemlju. U jednom smislu ili u drugom. Da, braćo i sestre, dotle je došlo, kraj fitilja. Studenti imaju zahteve, ti se zahtevi odnose na institucije. Ali trebalo bi imati i zahteve za narod. Pišu se sami od sebe. Ko sedi mirno, ko neuznemiren gleda ovo, ispisao se iz čovečnosti i čovekolikosti. Jednostavno je: ko ne reaguje, podržava.
Saučestvuje. Ili ćemo staviti tačku na ovo, ili će ovo staviti tačku na nas. Sve mora da stane, kakvi crni pregovori o platama, s kim pregovarate, vi koji ovih dana pregovarate? S ubicama? Gospodo, ovde je ulog goli život, a ne vaša plata. Ako nam životi nisu svetinja, nismo dostojni da se ljudima zovemo. Nema više priče o kukavičluku, i ta je reč omalila, sad smo svi na ti: to će se od danas zvati gnusno pizdunstvo. Ljubljenje lanaca.
Toliko o pridevima i imenicama. Krajnje je vreme za glagole. Aktivne, akcione, opštenarodne. Ovde gde sedim dok kucam, svi gledaju snimak. Ni za jednim stolom ne priča se ni o čemu drugom. U Srbiji više nema mesta ni vremena za druge razgovore.
Studenti zovu kod Pravnog. Zovu pred javni servis. Zovu na generalni servis. Zovu u generalni štrajk. Zovu da zaustavimo ovo, da zemlja stane kako bi ustala i krenula. Odazvati se njima znači dozvati se pameti. I ma šta mi bili, u šta god da smo se poslednjih godina pretvorili, ja verujem da ovo neće biti propušten poziv.
Jer ako bude, ko god posle proba da uzvrati poziv, usred još crnjeg i crvenijeg, začuće: pretplatnik nije dostupan. Svi koji sada odluče da ne čuju i ne vide zaista neće imati koga da dozovu kad zlo dođe po njih.
