Snežana Čongradin, kolumna za ''Danas''
Prvi vesnik dugotrajno hladnog doba u društvu ispostavlja se da će biti oni za koje se pretpostavljalo da bi trebalo da budu oni koji će prvi najaviti proleće i dublje promene.
Prosvetni radnici.
Jednostavno je. Nisu stali iza studenata.
Nisu i neće ući u generalni štrajk, uprkos vapajima studenata da to učine.
Kukavice su. Ili, ne vide širi kontekst, ne mare i ne trude se da razumeju one koje bi trebalo da podučavaju osnovnim vrednostima – slobodi, demokratiji, nezavisnosti, kritičkom mišljenju, težnji za što većim stepenom jednakosti u društvu, solidarnosti, svrsihodnosti naučnog znanja koje prenose na svoje učenike i studente.
Pognute glave vraćaju se u učionice, čekajući i da se studenti umore, odblokiraju fakultete, pa da se vrate i u amfiteatre, nastave da mirno vode bedne živote prosvetnih radnika u diktatorskom režimu. Kao i svi mi, uostalom.
Ali, drugi sada nisu tema.
Tema su prosvetni radnici i univerzitetski profesori. Oni su prvi prozvani. Deca su ih prozvala. Tražila su njihovu pomoć u pobuni i borbi za bolje uslove života za sve nas.
Zahtevaju da se više ne kriju iza njihovih leđa, da prestanu više sa glupavim divljenjem njihovoj hrabrosti, da učine sledeći korak i da prohodaju putevima oslobođenja koje su im upravo oni omogućili.
Jasno je da ako prosvetni radnici i univerzitetski profesori “ispale” đake i studente, mi ostali, koji se ne bavimo tim svetim pozivom, nećemo ni doći u priliku, odnosno na test o tome kolike smo kukavice.
Da li smo u stanju i u prilici da se žrtvujemo, da primimo te najniže udarce diktatorskog režima, da pritom stojimo uspravno, svojom hrabrošću i plemenitim osobinama pobedimo surovost i brutanost. Da pokažemo koliko smo dorasli i odrasli, da li smo spremni da iskoristimo priliku koju su nam studenti i mladi pružili. Da krenemo u osvajanje slobode, ali sada iz prvog reda.
Da li su prosvetni radnici i univerzitetski profesori dužni da izađu prvi i objave generalni štrajk, pre svih ostalih društvenih grupa?
Nisu. Niko nije dužan ništa. Sjajan je to primer za našu decu. Igranje sa koeficijentima za plate, dok okolo lete staklene flaše koje gađaju glave studenata, dok se skupi automobili zaleću u njihova tela dok odaju počast žrtvama koruptivnog režima na ulicama širom Srbije. Dok Aleksandar Vučić organizuje batinaše da se obračunavaju sa njima, dok besomučno krade, laže, profitirajući na grbači jednog od najsiromašnijih naroda u Evropi.
Toliko se nije ćutalo ni kad je upravo taj Aleksandar Vučić zajedno sa osuđenim ratnim zločincima terao ljude na ratišta širom bivše Jugoslavije da poginu za njihovo bogaćenje i korist malog broja pojedinaca, političkih hulja, kojima je gaženje preko leševa, iskopavanje grobnica i posmatranja kako većina ljudi umire od gladi bilo kao dobar dan. Poželjno.
Gromoglasna tišina, odavanje petnaestominutne počasti za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, taj pojmovni sklop koji je korišćen kako bi se opisala veličanstvenost najmasovnijeg protesta, nakon devedesetih godina prošlog veka, prelazi polako, kako vreme odmiče, a na studentske pozive se niko ne odaziva – u svoju suprotnost.
Gromoglasna tišina prosvetnih radnika, dok im je srce navodno puno zbog hrabrosti njihovih učenika koji su se usudili i na izvrstan način započeli pobunu protiv diktatorskog režima i još je izvode, već mesec i po dana, postaje zastrašujuća.
Ostavili su ih na cedilu. Gase svaku nadu u uspešnost procesa koji se, nažalost, nije upalio nimalo njihovom zaslugom. A o tome svedoče upravo njihovi potezi i neodazivanje na pozive učenika i studenata. Sva je prilika da se neće osmeliti i da će ledeno doba zavladati. Ledeno doba u srcima mladih kada je reč o njihovoj zemlji, mestu rođenja, odrastanja i porekla.
Patriotizam koji su studenti i mladi pokazali u poslednjih mesec i po dana na delu, ispisujući stranice istorije zbog kojih bi se ponosili svi narodi na celom svetu, ostaće zbog njihovih nastavnika i profesora, a potom i svih nas ostalih, samo jedna vanrednost koja će biti teško objašnjiva, s obzirom na to odakle je povukla korene.
Iz kukavičluka i nedoraslosti odraslih.
