Viktor Ivančić, Peščanik.net, 2.12.2024.
Robi K. (IIIa)
Moj dida i onaj njegov frend barba Tonino su bili kod doktora Špira u ambulanti na Šolti. Doktor Špiro je njih gledao sa raskobečenim očima. On je rekao: „Čekajte malo, jesan dobro skužija? Jutros ste uvatili u vršu šest jastoga i dvi grancigule?“ Dida je rekao: „Tačno!“ Doktor Špiro je rekao: „I odma ste došli u likara?“ Barba Tonino je rekao: „Tačno!“ Doktor Špiro je pitao: „Zašto, j-bate?“ Dida je rekao: „Kako zašto? Jel ti, Špiro, misliš da je normalno da ti u vršu ulete šest jastoga i dvi grancigule?“ Barba Tonino je rekao: „Ja cili život iden na ribe i nikad mi se ništa slično nije desilo! Niti san čuja da se desilo ikon drugom!“ Dida je rekao: „Naročito u nečujamskoj vali! Tu ako imaš sriće u vršu ti uđe žbirac i salpica od po pedlja! Ali šest jastoga i dvi grancigule, svaka po kus beštije, to je nemoguće!“ Barba Tonino je rekao: „To mora bit neki znak!“ Dida je rekao: „Neka je poruka trista posto!“ Doktor Špiro je gledao u njih sa zbunjozom. Onda je on pitao: „I šta sad oćete od mene?“ Dida je rekao: „Kako šta? Pa da nan daš uputnice za magnecku rezomancu!“
Doktor Špiro je zlamenovao se i mrmorijo je: „Ujmeoca, isina, iduva…“ Dida je rekao: „Nema šanse da mi toliki raci uđu u vršu, a da barenko jedan ne uleti u mene! Ako ne i dva-tri!“ Barba Tonino je rekao: „Mene je čin smo izašli iz kajića počelo žigat livo plućno krilo! Tačno ga ćutin ispod lopatice!“ Dida je rekao: „A mene prostata j-be već dva miseca! Pišan štroloćavo, čoviče, jedan mi mlaz šiba u šolju, a drugi kroz ponistru!“ Doktor Špiro je podviknijo: „Dajte, ljudi, nemojte me pilat sa vračbinama! Ne mogu van dat uputnice za magnecku jerbo van je neki k-rac uša u vršu!“ Dida je rekao: „Koje vračbine, j-bate? I nije to bija neki k-rac, nego šest jastoga i dvi grancigule!“ Barba Tonino je rekao: „Kus rakova, čoviče! To nije ulov, nego opomena!“ Dida je rekao: „Daj ti nama uputnice da se lipo prigledamo ka ljudi!“ Doktor Špiro je rekao: „Oba san vas prigleda prošli misec! Imate nalaze ka dečkići! Prije će cila Šolta krepucnit nego vi dva!“ Barba Tonino je rekao: „Pusti ti, šta je sigurno, sigurno je…“ Dida je rekao: „A ne da posli bude kasno, jerbo nisan pripozna poruku iz vrše…“ Onda je doktor Špiro viknijo: „Ne dolazite u obzir! Aus baus odjebaus! Pa ne mogu ja zbog pizdarije slat ljude na magnecku rezomancu! Koliko svita je po godinu dana na listi čekanja, a stvarno imaju rak!?“
Dida i barba Tonino su piljili u doktora Špira. Doktor Špiro je zapalijo španjulet. Onda je dida rekao: „Ma viš ti šta je hrvacko zdrastvo primcipijelno, čoviče božji!“ Barba Tonino je rekao: „Drugi likar bi reka – okej, ekipa, dajte jednog jastoga i ja ću van štanbiljat uputnice za magnecku!“ Dida je rekao: „Al neće naš Špiro, ne, ne! On je častan i moralan čovik…“ Barba Tonino je rekao: „Drugi likar bi reka – a ako date još jednog jastoga, popričaću sa primarijuson doktorom Kurtovićem na Firulama, jerbo san sa njim dobar, pa nešte visit godinu dana na listi čekanja, negošte na magnecku za par dana!“ Dida je rekao: „Ali neće naš Špiro! On se zakleja na Hipokrapa i moš se slikat, brale…“ Onda je doktor Špiro dignijo livu ombrvu. Onda je potegnijo dim iz španjuleta i utiho je rekao: „Ko je reka da neće?“ U ambulanti je uletila revijska tišina. Onda je barba Tonino pitao: „A šta onda oće?“ Doktor Špiro je počeškao se iza uva: „Pa ono sa jastogom…“ Dida je pitao: „Jedan ili dva?“ Doktor Špiro je rekao: „Bolje dva…“ Barba Tonino je pitao: „Zašto dva?“ Doktor Špiro je rekao: „Jer pošto san dobar sa primarijuson doktorom Kurtovićem!“ Dida je pitao: „Onda imamo dogovor?“ Doktor Špiro je rekao: „Imamo dogovor!“ Barba Tonino je rekao: „Imamo dogovor!“
Onda je u ambulantu uletijo onaj barba Roko iz pandurije. Murac Roko je pitao: „Jel snimljeno?“ Dida je izvadijo mobitel iz jakete i rekao je: „Snimljeno je!“ Doktor Špiro je skočijo se iz katrige: „Ma šta je snimljeno?!“ Murac Roko je rekao: „Snimljeno je kako uzimaš mito za uputnice za magnecku rezomancu! J-biga, Špiro, saš sa menon u stanicu da daš službeni iskaz!“ Doktor Špiro je skriknijo: „Ama šta van je, ljudi?! Koji van je k-rac?!“ Murac Roko je rekao: „Srića da Si-es-aj Šolta ima široku mrižu agenata, pa vatamo lupeže ka ništa! Ulete nan ka u vršu!“ Doktor Širo je cijuknijo: „Ma nisan ja lupež, ljudi! Šta to radite?!“ Murac Roko je rekao: „Zbajbučili smo ministra zdrastva, a sad lovimo sitniju ribu! Prodat se za dva jastoga, c, c, c…“ Doktor Špiro je zastenjao: „Ma nisan, šta van je…“ Barba Tonino je rekao: „Nemoš virovat koliko se ta mafija namnožila! Izmuzli su ovu državu do zadnje kapi!“ Dida je njega pitao: „Koji ti je to izraz izmuzli, Tonino? Jel ti to oš reć da je Hrvacka jedna krava?“ Barba Tonino je rekao: „A ne, ne! Krava može bit samo neka velika i ozbiljna država! Krava je naprimjer primjera Amerika, il Kina, il Rusija, il Jugoslavija… A ovi sitnež od država ala Hrvacka više baca na kozu!“ Doktor Špiro je zinijo: „Koju sad kozu, j-bate led?“ Barba Tonino je njega pogledao koljački: „Kozu Nostru!“
Onda je doktor Špiro skljokao se na katrigu. Onda je zacvilijo: „Nemojte, ljudi, molinvas! Pa znamo se dvista godina! To je bija samo trenutak slabosti…“ Samo njega je murac Roko prikinija: „Aj, Špiro, šta si se usra! Pa nećemo ić hapsit frendove, bogati!“ Dida i barba Tonino su blokali od smijačine. Doktor Špiro je obisijo usta. Murac Roko je rekao: „Pa moramo se malo šalit, j-baga patak… Nego, ovakva ti je stvar – ova dva tupsona su uvatili u vršu šest jastoga i dvi grancigule! I večeras će se u Bepovoj konobi napravit brujet za cili otok! Plus će Zorzi i Franino nabacit par kili oborite ribe! Bepo je osigura dvi bačve dobričića! Ovo ti je, znači, bila službena pozivnica!“ Doktor Špiro je otpuhnijo: „Čoviče…“ Dida i barba Tonino su brisali suze od smijade. Doktor Špiro je uzdahnijo: „O j-benlivan mliko materino…“ Barba Tonino je rekao: „Nemoj sad da večeras ne bi doša!“ Dida je zamavao sa mobitelom: „E, znaš da imamo snimku…“ Doktor Špiro je rekao: „Ma doću, kako ne bi doša!“ Murac Roko je rekao: „Onda se vidimo!“ Doktor Špiro je rekao: „Vidimo se!“
Naveče se u šjor Bepovoj konobi skupilo miljon rulje. Svi su žnjopali brujet i pečenu ribu. Plus su drinkali lozu i dobričića. Plus su pivali i feštavali su. Plus su smijali se i bacali su baze. Plus su barba Zorzi i barba Franino svirali na harmoniku i mandolinu. U kantunu su za stolom sidili murac Roko i doktor Špiro. Murac Roko je rekao: „Onda, Špiro, ipak je bolje bit sa ekipom u konobi, nego u pržunu, a?“ Doktor Špiro je rekao: „Aj, Roko, ne seri!“ Murac Roko je rekao: „E znan, lako je sad bit junak…“ Doktor Špiro je rekao: „Nego, znaš šta ja ne kužin! Kako su ona dva tukca uvatili u vršu šest jastoga i dvi grancigule? To se u ovon akvatoriju nikad nije desilo!“ Murac Roko je rekao: „Ma uvatili su oni moj k-rac! Ipak san ja Si-es-aj Šolta, nemoš mene zaj-bat!“ Doktor Špiro je pitao: „Kako to misliš?“ Murac Roko je rekao: „Naručili su od ekipa iz Komiže da in pošalju jastoge i grancigule, a onda su prodali spiku da su in uletili u vršu! Bereš? Izmislili su jedno čudo da naprave drugo!“ Doktor Špiro je pitao: „Koje drugo?“ Murac Roko je rekao: „A j-biga, Špiro, pa živo je čudo da se u današnje vrime cili otok skupi u konobi na fešti i žderačini! Zar nije?“ Doktor Špiro je rekao: „A je…“ Murac Roko je rekao: „I to baš za dvajsdeveti novembra!“
