Građevinski inženjer Aleksandar Opsenica izjavio je FoNetu da postoje četiri osnovna koraka i procedure i da je u svakom od njih neko mogao da napravi grešku koja je na kraju dovela do rušenja nadstrešnice na Železnoj stanici u Novom Sadu.
„S obzirom na to koliko se gradi u Srbiji i šta se sve gradi, uz ovaj broj incidenata Bog nas sve veme gleda“, kazao je Opsenica.
On je podsetio da je rekosntrukcija Železničke stanice trajala dve-tri godine, ali da ne znamo šta je sve u sklopu toga urađeno i da li je cilj bio da se uradi nešto kvalitetno i funkcionalno ili samo „šminka“.
„Znamo šta je epilog, ali da bi se došlo do odgovora na pitanje ko je kriv, ima puno učesnika u zanatskom smislu. Rađeno je po projektu, odabran je izvođač po nekoj ponudi, nadzor je to trebalo da iskontroliše i to je trebalo da se preda naručiocu sa upotrebnom dozvolom. To su četirti osnovna koraka, a na svakom je neko mogao da pogreši“, objansio je Opsenica.
On je zaključio da ne postoje relevantne informacije na osnovu kojih bi neko mogao da kaže s većom tačnošu zbog čega se danas desila nesreća i ko je za to odgovoran.
Napomenuo je da bi kompeltan proces morao da se isprati – od javne nabavke, preko toga ko je napravio projekat, ko ga je naručio, kako su određeni projektanti, izvođači i nadzor, kako se to kontroliše u međuvremenu, kako se izdaje upotrebna dozvola, kako se otvara i stavlja u funkciju takav poduhvat.
„Zašto je ta nadstrešnica trebalo da bude takva, zašto nije bila neka drugačija, lakša, jenostavnija, možda jeftinija, ko se bavio time, ko je napisao projekni zadatak da ona bude te geometrije, tih materijala i takvog tehničkog rešenja“, sagovornik FoNeta postavlja niz pitanja.
„Ovo je znak, kao što je znak bio i ‘Ribnikar’ i šta smo nakon toga promenli – ništa. A spisak onoga šta bi trebalo da uradimo kako se ovakve nesreće ne bi ponavljale je neograničen i instant rešenja ne postoje“, zaključio je Opsenica.
Izvor: FoNet, N1
