Telekom Srbija zadužio se za 900 miliona dolara, kroz emisiju međunarodnih korporativnih obveznica na berzi u Dablinu.
„Kompanija Telekom Srbija uspešno je emitovala međunarodne korporativne evroobveznice na berzi u Dablinu u vrednosti od 900 miliona američkih dolara“, saopštio je državni teleoperator.
Šta su evroobveznice
Evroobveznicama se nazivaju dužničke hartije od vrednosti koje emituje država ili kompanija za investitore na međunarodnom tržištu, u valuti koja nije domaća. Mogu da glase na evro, dolare i druge valute.
Emisija od 900 miliona dolara (oko 831 milion evra) zaključena je sa dolarskom kamatnom stopom od sedam odsto godišnje i nakon hedžiranja valutnog rizika iz dolara u evro konačna kamatna stopa iznosiće oko 5,9 odsto u evro valuti, naveo je Telekom u saopštenju.
Prema rečima generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića, tražnja za evroobveznicama državnog teleoperatora operatora Srbije iznosilo je 5,5 milijardi dolara.
„Prikupljena sredstva iskoristićemo za refinansiranje postojećeg dela duga“, rekao je Lučić, navodi se u saopštenju.
U procesu emitovanja evroobveznica Telekoma Srbija učestvovali su BNP Paribas, Bank of America, Deutsche Bank, Erste Group, Raiffeisen bank, UniCredit i MUFG.
Telekom je, stoji u saopštenju, „evroobveznice izdao bez bilo kakvih garancija“.
„Agencije S&P Global ocenila je obveznice sa BB- i stabilnim izgledima, a agencija Fitch sa B+ sa pozitivnim izgledima“, navodi se, između ostalog, u saopštenju i dodaje da je „ovo prvi put da je jedna kompanija iz regiona dobila kreditni rejting za svoje obveznice od međunarodnih kreditnih agencija“.
Podsetimo, Skupština akcionara Telekoma Srbija podržala je 14. oktobra odluku o emisiji dugoročnih, neobezbeđenih i nesubordiniranih obveznica Telekoma u vrednosti od 400 do 850 miliona evra ili odgovarajućem iznosu u američkim dolarima.
Obveznice iz doba kovida
Inače, za godinu dana, 25. septembra, Telekomu Srbije na naplatu stižu obveznice koje je emitovao u jeku pandemije koronavirusa – 25. septembra 2020. godine, prikupljajući tako neophodna finansijska sredstva.
Naime, Telekom Srbija je 25. septembra 2020. emitovao svoje prve korporativne obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, što je bilo oko 200 miliona evra.
Reč je bilo o ukupno 2.350.000 komada korporativnih dinarskih obveznica nominalne vrednosti od 10.000 dinara.
Kamatna stopa bila je tromesečni belibor plus 2,95 procentnih poena, što je u trenutku prodaje na primarnom tržištu iznosilo 3,97 odsto. Danas, je zbog rasta kamatnih stopa u međuvremenu, 3M belibor uvećan na 4,84 odsto (trenutna vrednost, podaci NBS), tako da je i kamatna stopa po kojoj Telekom mora da isplati kamatu vlasnicima obveznica porasla na 7,79 odsto.
Aprila te 2020. godine, Vlada Srbije najavila je paket mera za ublažavanje efekata pandemije kovida 19, koji je uključivao i pojednostavljen postupak izdavanja korporativnih obveznica i omogućavanje Narodnoj banci Srbije da te obveznice otkupi na sekundarnom tržištu.
Kupci tih dinarskih obveznica Telekoma bile su komercijalne banke u Srbiji, od kojih je hartije potom otkupila NBS.
„Obveznice su emitovane u iznosu od 23,5 milijardi dinara, sa rokom dospeća od pet godina i po kamatnoj (kuponskoj) stopi ispod četiri odsto (3M BELIBOR+2,95 p.p, što iznosi 3,97%)“, saopštila je tada Narodna banka Srbije ističući da su ove hartije u potpunosti dinarske i da „ne nose nikakav devizni rizik, što ukazuje da je kompanija razmišljala prudentno i odgovorno i u smislu svođenja tržišnih rizika na najmanju moguću meru“.
U naknadnom saopštenju NBS navodi da je pet banaka investiralo u obveznice Telekoma.
„Ukupan iznos otkupljenih hartija od vrednosti bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije i one su otkupljene po potpuno tržišnim uslovima , odnosno po stopi koja je gotovo identična kuponskoj kamatnoj stopi, tj. stopi po kojoj su navedene hartije od vrednosti emitovane“, istakla je NBS.
Komisija za kontrolu državne pomoći je, kao što je portal N1 već pisao u oktobru prošle godine, donela rešenje da izdavanje korporativnih obveznica Telekoma Srbije, koje je kupila NBS – nije oblik državne pomoći. Naime, Komisija je u obaveštenju navela da je „utvrdila da je transakcija izvršena po tržišnim uslovima“.
Nakon investiranja u korporativne obveznice na primarnoj aukciji, domaće banke su određeni deo svojih hartija od vrednosti zadržale u svom portfelju, dok su deo ovih obveznica odlučile da iskoriste u okviru monetarnih operacija NBS, konstatovala je ova Komissija.
„Ukupno pet banaka je kupilo korporativne obveznice, dok su četiri banke na sekundarnom tržištu izvršile prodaju manjeg dela ukupno emitovanih obveznica. Komisija je utvrdila da su poslovne banke prodaje NBS korporativne obveznice u ukupnom (zbirno) iznosu od 8,8125 milijardi dinara, odnosno zbirno 37,5 odsto od ukupnog broja emitovanih hartija“, navodi Komisija za kontrolu državne pomoći.
Razlika između kuponske stope i kamatne stope po kojoj je NBS otkupila ove hartije iznosila je, kako navodi komisija, 0,10 procentnih poena – kuponska stopa u trenutku emisije bila je 3,97 odsto, a stopa pri sekundarnoj trgovini 3,87 odsto.
Izvor: N1
