„Rio Tintu“ ne fale samo prostorni plan i dozvola, pa da otvori rudnik. U zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, koji je nadležnom ministarstvu podnela kompanija „Rio Sava Eksplorejšn“, stoji da za nadzemni deo rudnika nedostaje još trećina parcela, piše N1.
Da bi se iz podzemnog dela rudnika jednog dana izvlačio jadarit, bitno je i šta je iznad njega. Baš ovde „Rio Tinto“ mora da izgradi puteve, prugu, utovar i istovar, kompleks u kom će se litijum, bor i drugi elementi hemijski razdvajati.
Za to australijska kompanija mora da otkupi još 209 parcela.
Zlatko Kokanović iz Udruženja „Ne damo Jadar“ za N1 objašnjava da je planirana zona rudnika oko 220 hektara.
„Najveći deo je oko naše nedeljičke crkve, i ima parcela u delu Slatine. A sve to nije kompaktno – da oni imaju jednu stranu, a mi drugu, nego je to prošarano kao leopardova koža“, kaže Kokanović.
Neophodno zemljište je uglavnom pod njivom i šumom. Postoji jedno stalno naseljeno domaćinstvo, za četiri privremeno nastanjena moraju da se reše imovinski odnosi.
A na jednoj od „raštrkanih“ parcela je i štab udruženja „Ne damo Jadar“.
„Tako da – tu smo na parceli koja nikada neće biti prodata“, kaže Kokanović.
Za Kokanovićevog brata Zvonka prodaja takođe nije opcija. Naprotiv, vlasnik je sedam parcela to jest, 4,5 hektara koje je hteo da proširi i da pravom preče kupovine otkupi dodatno poljoprivredno zemljište. Međutim, konverzijom veliki deo njega postao je građevinsko.
„Ne možete naći njivu koja je slobodna, da se ne obrađuje. Sada hoće i ovo što imamo da nam otcepe“, kaže Zvonko Kokanović iz Gornjih Nedeljica.
Zemlju ne da ni Tihomir Maksimović. Kaže, neće naći bolju i bližu, preko potrebnu za mlečno govedarstvo kojim se bavi.
„Dva hektara i 70 ari, ovo je sve moje! Sve do reke. Kuruz za silažu, pšenica je bila. Bili su nam poslali kući i uplatnice. Ne znam koliko je bilo, 50-60 hiljada evra. Nas to ne zanima, ne interesuje me to“, kaže Tihomir Maksimović iz Gornjih Nedeljica.
Slavoljub Nenadović u svoju njivu ne može. Točkovi mu ne dozvoljavaju. Svejedno, odbija da je se odrekne.
„Imam svoju decu, imam unučad. Ja sam to nasledio i ja to ne prodajem. Mene pare ne interesuju. Dolazili su, razgovarali, pretili eksproprijacijom…“, kaže Slavoljub Nenadović, Gordnje Nedeljice.
Ali nije Nenadović odustao. Pošto nije jedini, pitali smo „Rio Tinto“, šta planira.
„Ukoliko se aktivnosti otkupa zemljišta nastave u budućnosti, nastavićemo da sprovodimo ovaj proces u skladu sa zakonima Republike Srbije i najvišim međunarodnim standardima Međunarodne finansijske korporacije i Evropske banke za obnovu i razvoj“, navodi Rio Tinto u odgovoru.
Direktan odgovor na pitanje da li je eksproprijacija krajnje rešenje, nismo dobili.
„Jedino mogu da nam otmu zemlju. Ne postoji drugi način na koji bi oni mogli tu našu zemlju da dobiju u njihovo vlasništvo. Ni država, ni kompanija svakako“, poručuje Zvonko Kokanović.
Izvor: N1, Danas
