Rtanj je sačuvan. Nakon višegodišnjeg napora lokalnih aktivista i podrške šire zajednice, planina koja simbolizuje prirodnu i istorijsku vrednost istočne Srbije neće biti urbanizovana i pretvorena u komercijalnu turističku atrakciju. Prvobitni planovi o izgradnji vetroparkova, skijališta i malih hidroelektrana na Rtnju zvanično su povučeni, a lokalna zajednica je izvojevala veliku pobedu protiv "Zlatiborizacije" planine.
Strahinja Macić: "Rtanj nije Zlatibor"
Jedan od vodećih glasova u ovoj borbi bio je Strahinja Macić, član ekološke inicijative koja se aktivno protivila komercijalizaciji Rtnja. Macić je u više navrata naglašavao da Rtanj nije obična planina, već simbol sa ogromnim kulturnim, ekološkim i duhovnim značajem. U svom obraćanju nakon povlačenja planova, Macić je izjavio:
„Ovo je pobeda svih nas koji volimo Rtanj. Ova planina nije Zlatibor. Rtanj ima svoj identitet, svoju energiju i magiju koju ne smemo dozvoliti da naruše vetroparkovi ili skijališta.“
Macić je bio zabrinut da bi izgradnja vetroparkova i skijališta drastično promenila izgled i ekosistem Rtnja, a posebno je istakao da bi vetroparkovi, sa svojim visokim turbinama, narušili prirodnu siluetu planine. Njegova zabrinutost odnosila se i na negativan uticaj buke i vibracija na lokalnu floru i faunu.
Šta je sve planirano?
Prvobitni urbanistički plan za Rtanj predviđao je izgradnju nekoliko vetroparkova na padinama planine, koji bi se protezali duž njenih najlepših prirodnih pejzaža. Takođe, planirano je i otvaranje skijališta, što bi zahtevalo izgradnju velikih infrastrukturnih objekata poput ski liftova, staza i pratećih turističkih objekata. Pored toga, mali hidroenergetski projekti predviđali su preusmeravanje tokova manjih rečica i potoka u svrhu proizvodnje električne energije, što bi trajno promenilo prirodni hidrosistem Rtnja.
Svi ovi projekti naišli su na žestok otpor lokalne zajednice, koja je isticala da bi komercijalni razvoj ove vrste doveo do nepovratnog uništavanja prirodnih resursa i pejzaža.
Vladan Dimitrijević: "Ovde je priroda prioritet"
Jedan od najistaknutijih boraca za očuvanje Rtnja bio je i Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva. Dimitrijević je istakao da je ovo planski dokument koji se bavi uređenjem jednog zaštićenog područja, specijalnog rezervata prirode i zato akcenat celog plana treba da bude upravo zaštita i održivo korišćenje, a ne vetroparkovi, mini-elektrane, rudnici, kamenolomi, itd.
„Vetropark može biti izvor zelene energije, to svi znamo, ali je vrlo važno gde se postavlja. Ako se postavi u pustari ili na nekom devastiranom zemljištu, na napuštenom površinskom kopu i slično, to je sjajan način da se prostor iskoristi. Međutim, ako pravite vetropark na šumovitoj planini to znači da pretvarate planinu u gradilište – sečete šume, provlačite vangabaritne kamione koji vuku elise od 90 metara, izručujete tone i tone betona. Apsurdno je uništiti planinu radi dobijanja zelene energije, to jedno s drugim ne ide.
Uz to je Rtanj i značajno stanište ptica, postoje podaci o gnježđenju dva para surog orla, o sivom sokolu – to su veoma značajne i retke grabljivice koje redovno stradaju na vetroparkovima i van pameti je okružiti takvo prirodno dobro ’mašinama za mlevenje mesa’, kako ih zovu baš zbog toga što često stradaju ptice“, izjavio je za Nova.rs Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.
Ko je sve bio uključen?
Kampanja za očuvanje Rtnja privukla je pažnju mnogih lokalnih i nacionalnih organizacija, uključujući ekološke pokrete i udruženja građana, ali i obične meštane. Građani su se organizovali kroz brojne proteste, online peticije i javne debate, čime su skrenuli pažnju na rizike koje bi donela komercijalizacija planine.
„Zlatiborizacija“ je bila ključni termin koji je opisivao planiranu komercijalizaciju Rtnja, po uzoru na Zlatibor, gde je nekontrolisana izgradnja hotelskih kompleksa i turističke infrastrukture narušila prirodnu ravnotežu. Aktivisti su upozoravali da bi nešto slično moglo da se desi i na Rtnju, čime bi ova planina izgubila svoj prirodni identitet.
Pobeda lokalne zajednice
Nakon što su građani uspeli da izvrše pritisak na vlasti i investitore, doneta je odluka da se svi sporni projekti povuku iz urbanističkog plana. To znači da Rtanj ostaje prirodna oaza, sačuvana od vetroparkova, skijališta i malih hidroelektrana.
Ovo je velika pobeda za lokalnu zajednicu, ali i za sve one koji veruju u održivi razvoj i očuvanje prirodnih resursa. Građani Rtnja su pokazali da se, zajedničkim naporima, može stati na put neodrživim projektima koji prete da unište dragocena prirodna bogatstva.
„Ovo je samo početak“, poručuje Macić. „Moramo nastaviti da čuvamo naše planine i prirodu. Rtanj smo sačuvali, ali borba se nastavlja širom Srbije.“
Rtanj će, zahvaljujući ovoj pobedi, ostati mesto gde ljudi mogu da uživaju u netaknutoj prirodi, bez buke i betonskih zdanja, i da se povežu sa jedinstvenom energijom ove mistične planine.
Izvor: Soko-banja.org
