Draža Petrović, kolumna za portal N1
“Marš na Drinu” je, piše na Vikipediji, tradicionalni srpski marš koji je komponovao Stanislav Binički početkom Prvog svetskog rata u čast pobede srpske nad austrougarskom vojskom na planini Cer. Ova pesma postala je simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, koji su uprkos ogromnim ljudskim gubicima, izašli kao pobednici. Pobeda malobrojne srpske vojske nad superiornom austrougraskom vojskom ujedno predstavlja i prvu pobedu savezničkih sila u Prvom svetskom ratu.
Tada su Srbi, ovo ne piše na Vikipediji, rekli okupatoru “Marš, bre, u…”, jer je u tradiciji srpskog naroda da je često nadmoćnijim okupatorima govorio tu istu rečenicu sa tri tačke na kraju, koja se uživo govori bez tri tačke, sočnije zvuči.
Sve se, međutim, promenilo kada je srpski narod umesto vojvode Živojina Mišića, počela da simbolizuje vojvotkinja od Jovankine vile Ana Brnabić, osoba koja umesto okupatora u tri tačke, tačnije u originalu – “marš, bre, u …” – tera one koji se bore protiv rudarske okupacije delova naše zemlje u blizini pomenute Drine, dok za okupatore ima samo reči hvale.
„Mrš bre u…“, pisaće uskoro na Vikipediji, savremeni je srpski marš koji je komponovala Ana Brnabić tokom redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u čast pobede superiorne naprednjačke vojske nad malobrojnom opozicijom, koja se zalagala za proterivanje rudarskih okupatora sa Drine, a kada je opozicioni poslanik zvani Ćuta doneo papir sa porukom “Nećete kopati”, Ana Brnabić je taj papir otela, zgužvala i bacila na pod, i onda hrabro, svojim nemuštim jezikom, rekla istorijsku rečenicu “Mrš, bre, u…”.
U tradiciji je naprednjačkog rukovodstva da su najhrabriji kad treba pobediti malobrojnije od sebe, da se junački bore protiv onih koji im ne mogu ništa, sem da nose papire sa porukom “Nećete kopati”, što mnogi iz naprednjačkih redova smatraju nedopustivim mešanjem u njihove unutrašnje stvari, jer kad vide da piše “Nećete kopati” oni odmah pomisle da će im neko onemogućiti njihovo ljudsko pravo da kopaju po nosu u trenucima dokolice.
Od kada je Ana Brnabić otela Ćuti papir sa porukom “Nećete kopati” uz opasku „Mrš bre u…“ Srbija je zaokružila svoju slavnu istoriju koja je počela “Maršem na Drinu”, a završila se tradicionalnim naprednjačkim maršem, mršem u materinu svih koji misle drugačije.
Ta čudesna osoba, Ana Brnabić, za kratko vreme osvojila je srca svih naprednjaka – od Vučića pa do predsednika Mesnog odbora iz Babušnice – te joj aplaudiraju kad god kaže nešto pametno, ali pošto retko kaže nešto pametno, aplaudiraju joj kad god kaže nešto što svi razumeju.
A svi razumeju rećenicu “Mrš, bre, u…”, te je i prilikom tog jesenjeg redovnog zasedanja dobila aplauz kada je golim rukama otela papir, zgužvala ga i bacila na pod. Te oterala opoziciju u tri tačke, a zvučalo je kao da ih je oterala u tri lepe.
Kada je Duško Kovačević pisao komad “Radovan Treći” u njemu je smislio lik Katice, Radovanove ćerke, koja je po familijarnom planu trebalo da bude muško, ali nije bila muško, mada je posle nadomestila nedostatke – zaposlila se kao vozač interkontinentalne hladnjače i postala muškarača koja bije komšije i zvižduće za devojkama.
Kada je Aleksandar Vučić pisao komad “Aleksandar Treći”, smislio je takođe sličan lik, lik Ane Brnabić, koja jedino ne vozi inerkontinentalnu hladnjaču, mada često deluje kao interkontinentalna nenavođena balistička raketa koja voli da bije opoziciju, a kad joj dođe momenat, psuje ko Velja Ilić u podkastu.
Pre najnovijeg “Mrš, bre, u…”, Vučićeva intekontinentalna nenavođena balistička raketa, Ana Brnabić, jednom prilikom je rekla i: „Sram vas bilo! Go**ari odvratni!”, s tim što je prvi deo viknula u mikrofon, a drugi izgovorila kada je mikrofon isključila i udarila ga desnim krošeom.
Mikrofon, naravno, nije ništa rekao, jer lako je tući mikrofon.
I dobila je aplauz, najpre ministarke pravde koja je sedela pored, onda i svih poslanika s tamne strane, jerbo je, ko što rekosmo, Srbija postala zemlja gde se okupatoru snishodljivo aplaudira, a slabiji se teraju u tri lepe, zvane tri tačke, samo ako im padne na pamet da se suprotstave okupatoru.
I pošto to nije baš srpska osobina, nađena je ta osoba koja izgleda kao da je iskočila iz Kovačevićevih drama i Felinijevih filmova, autorka nove srpske himne:
“Ko nam Rio otera sa Drine, da se tera u tri lepe materine.
Ko nam pare od litijuma ne da, baš ga j… moj pokojni deda!
Kad pustimo sve ovce iz tora, kopaće se, tako biti mora!
Marš, bre tamo, j…. li vam nanu, pamtićete mene, Vuletovu Anu!”
