Još jedno prinudno iseljenje u Beogradu. Osamdesettrogodišnji Ljubiša Ćirić iseljen je iz svog stana u Sarajevskoj ulici zbog poslovnog duga. Združena akcija "Krov nad glavom" navodi da je Ljubišin dug mogao da bude namiren prodajom prostorija njegovog preduzeća u Kragujevcu. Umesto toga ovaj penzioner ostavljen je bez krova nad glavom.
Mnogo puta odlagano, čak i usmenim dogovorom, sada se desilo. Osamdesettrogodišnjeg Ljubišu Ćirića izvršitelji su iselili iz stana u Sarajevskoj 12. Bio je to njegov jedini dom, a privremeni je našao kod prijatelja.
„On me je molio, pozvao me. Nemoj da se kompromituješ, dođi, i evo treće veče sam kod njega. Nego ne mogu ja da spavam, ne mogu jednostavno, poremetio se ritam“, kaže Ljubiša Ćirić.
A mogao je, tvrde u organizaciji Krov nad glavom, Ljubišin poslovni dug da se namiri njegovom drugom imovinom. Na primer prodajom poslovnih prostorija njegovog preduzeća u Kragujevcu. Zato traže izmenu Zakona kojim bi se zaštitilo pravo na dom, a izvršenje vratilo u ruke suda.
„Ne bi smeli da izbacujemo ljude na ulicu, bez da oni imaju gde da budu. Izvršni postupak mora da se vrati u sud, dakle da ovaj centar moći koja je postala komora izvršitelja, mora da se oduzme i izvršenje mora da se vrati u sud“, kaže Milena Repajić, združena akcija Krov nad glavom.
U organizaciji Krov nad glavom tvrde da se protiv javne izvršiteljke koja je iselila Ljubišu vode dva krivična postupka.
„Izvršiteljske nagrade, izvršiteljski troškovi su ogromni. Što je veći predmet izvršenja, što je skuplja ta stvar na kojoj oni izvršavaju, to veći profit oni dobijaju. Veći udeo od toga“, objašnjava Repajić.
Ljubiša se žalio sudu, ali kaže da, čim ga vide, odmahuju rukom. Zato mu preostaje apel na javnost, sa jednom željom.
„Da javnost vidi, da ne umrem kao prevarant, da ne umrem kao autsajder. Nego da umrem kao čovek koji ima pedeset dva istraživačka rada. Provereno sve. Šezdeset godina sam uložio u ekologiju, građevinarstvo i agrar“, kaže Ljubiša.
Izvor: N1
