Andrej Ivanji, tekst za nedeljnik ''Vreme''
Iza bujice reči koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izgovorio o Kosovu kriju se nemoć i kapitulacija, pa je valjalo skrenuti temu na liste čekanja u bolnicama u Srbiji bez Kosova koje će on, jelte, da ukine po hitnom postupku
Nije nimalo lako da se stvori utisak da si najveći kosovski junak dok Kosovo sa sve Metohijom polako puštaš niz vodu. Ovog puta za to Aleksandru Vučiću nije bilo dovoljno 72 sata koliko je sebi dao da se od gromotivog ćutanja o ukidanju preostalih institucija države Srbije na KiM obrati narodu o najnovijem Kurtijevom terorisanju srpskog življa, kako glasi zvaničan vokabular.
Zvučao je daleko manje borbeno i ubedljivo nego ranije u sličnim prilikama, čak i za standarde njegovih obožavalaca, kao da je neke crvene linije bio povukao šef CIA Vilijam Berns kada je nedavno boravio u Beogradu.
Jeste obelodanio predsednik Srbije niz mera koje će njegova Vlada preduzeti ovim povodom, gde valja izdvojiti nekakvo specijalno sudsko veće i tužilaštvo koje će proganjati sve one koji proganjaju i šikaniraju Srbe koji žive na Kosovu, a čiji će predmet posebnog interesovanja, po svemu sudeći, biti tzv. Kurtiju odani Srbi, to jest oni koji se suprotstavljaju Srpskoj listi, tj. njemu.
Valja istaći i neke mere socijalne zaštite, kao, recimo, da će preko 5000 Srba zaposlenih u taze ukinutoj srpskoj državnoj administraciji na Severu i dalje dobijati plate koje će, doduše, morati da pokupe u nekakvim „pisarnicama“ koje će biti formirane izvan granica Kosova i Metohije.
Rekao je Vučić i da će se do kraja novembra sastati sa šezdeset predsednika država i vlada da im se požali na svu kosovsku nepravdu i stradanje Srba koje je licemerni i lažljivi Zapad prepustio na milost i nemilost Kurtiju.
Ali suština je u sledećem: pošto je prištinski premijer Aljbin Kurti na Kosovu ukinuo srpski dinar, za Srbe sa prebivalištem na Kosovu srpske registarske tablice, srpske vozačke dozvole, srpske lične karte, sve srpske institucije izuzev, za sada, školstva i zdravstva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić mu je prkosno poručio da može samo da sanja o nezavisnosti.
Pre toga su po njegovoj direktivi srpski policajci napustili kosovsku policiju, srpske sudije izašle iz kosovskog pravosudnog sistema, srpski gradonačelnici podneli ostavke u četiri opštine sa srpskom većinom na Severu, pa nije bilo nikoga da se na bilo koji način suprostavi merama koje je potom preduzeo Kurti sa ciljem zaokruživanja nezavisnosti Kosova, nego se sve svelo na prilično tihe proteste predstavnika vlasti u Beogradu.
Gotovo cinično sada zvuči „zahtev“ predsednika Srbije da se posle svega srpski policajci vrate u Kosovosku policiju, a srpske sudije na svoja radna mesta, te da se održe lokalni izbori pa da srpski gradonačelnici mogu ponovo da zasednu u opštinskim objektima na kojima su sada simboli srpske državnosti prelepljeni kosovskom zastavom.
Najavio je Vučić da će „zahtevati“ da Kurti povuče svoje jednostrane poteze, da se formira Zajednica srpskih opština i ispune sve tačke famoznog Briselskog sporazuma, ali nije rekao šta će izvršna vlast u Beogradu da preduzme ako on to ne učini.
A zatim je prešao na velike liste čekanja u bolnicama u Srbiji bez Kosova, koje će on, jelte, da ukine, valjda po uzoru na niškog doktora Dragana Milića, mada to nije rekao, onog kardiohirurga čiju je izbornu pobedu na lokalnim izborima 2. juna u Nišu Srpska napredna stranka pokrala.
