Deluje kao da je pravi rock'n'roll u Srbiji krenuo sa Ribljom čorbom, a Bora Đorđević doneo je taj bunt individualizma među mlade koji su vaspitavani u kolektivističkom duhu, ocenjuje reporter N1 Veljko Pajović. Komentarišući glavne teme u domaćim medijima, dodaje da ga je prizor predsednika Srbije koji pravi palačinke vojnicima u kasarni naterao da se zapita šta nam se to događa i da li smo mi normalni što to gledamo. Zaključio je da je Srbija umorna od Vučićevog rejtinga.
„Mi vrlo često o nekim ljudima govorimo afirmativno, tek kada ih više nema. Bora je bio veoma i provokativan na svoj način. Pa i ja sam čak ponekad znao da odreagujem na to što on govori o javnosti. Bile su neke stvari koje mi se nisu dopadale, ali mi nikada nije palo na pamet da ga vređam ili da ga osporavam. Niko od nas nije savršen, ali se valjda opredeljujemo prema vrlinama kojima težimo, koje nosimo i najvažnije – prepoznajemo kod drugih ljudi. Onda često ono što oni urade loše, možemo da podvedemo pod neke gafove. Znam da će Bori zameriti za mnoge stvari koje je u javnom prostoru izgovorio, ali nesumnjivo da ono što je kroz umetnički rad ostavio, biće prisutno i za sve one generacije koje dolaze“, rekao je Veljko Pajović.
Utiska je da je pravi rock’n’roll krenuo sa Borom Čorbom.
„A šta rock’n’roll nosi? Pa pobunu, bunt, protivljenje nekim normama, klišeima. I lepo se kaže da je istina da ‘ispod šlema, mozga nema’, ‘komšije će da me biju zbog preglasnog rock’n’rolla’. To je sve vreme kada smo mi faktički počeli da bunt iskazujemo i, između ostalog, kroz njegove stihove…“, rekao je on.
Nikada Borini stihovi nisu bili vulgarni, već su nekada bili lascivni ili provokativni, dodaje.
„Zapravo, mi smo vaspitavani u kolektivističkom duhu, a Bora i taj rock’n’roll donosili su nešto što je jako važno, a to je individualnost. A šta je individualnost? Odgovornost. E sad je pitanje, gde smo? Jesmo li došli do te željene individualnosti koja nosi sa sobom odgovornost, ili smo došli do individualnosti koja podrazumeva samoživost, samodovoljnost?“, pita se.
„Niko nema pravo da zloupotrebi ono što pripada svima nama“
Misliti svojom glavom, ističe, znači nekada i svađati se, ali i platiti ako treba cenu za to što mislite svojom glavom, jer verujete u to što mislite.
„Inače i ja sam bio sklon da mu zamerim neke stvari. Sećam se, bio je neki skup vladajuće stranke, Bora je tu svirao i ja sam napisao tvit da je Bora Čorba dokaz da pevač može da odsvira svoje. Nisam ništa loše mislio, prosto jedna mala igra reći i tako dalje, ali nisam pošao sa namerom da ga vređam. Verujem da on na to ne bi imao nikakvu zamerku, jer i on je nosio tu vrstu bunta“, dodao je.
Međutim, kaže kako ga je Bora naveo i da razmisli kako mladalački bunt nekada kroz život ne može da se održi pod pritiskom očuvanja egzistencije.
„A što se tiče toga da li je neko svirao za neku stranku, biću vrlo iskren, čak da je u pitanju politička opcija čiji sam ja glasač, pa da sutra zloupotrebi nekog na takav način, isti bih odnos imao. Prosto mislim da niko nema pravo da zloupotrebi nešto što pripada svima nama“, kazao je.
„Gledam predsednika kako pravi palačinke i pitam se – da li je moguće da se ovo događa svima nama“
Predsednik je u Podrinju, a Pajović kaže da nije novina da je Aleksandar Vučić konstantno u jednog vrsti kampanje.
„Sinoć sam gledao vesti jedne od televizija sa nacionalnim pokrivanjem, i koliko god da sam sklon da duhovito nešto komentarišem, zamislio sam se. Voditeljka tih vesti kaže kako ‘evo, sa Instagrama predsednika, da vidimo kako on u kasarni u Loznici pravi palačinke’. I onda sam sebi postavio sledeća pitanja – jesam li ja normalan što to gledam? Kako se oseća voditeljka koja to najavljuje? Kako se osećaju svi oni vojnici tamo koji sede i kojima on služi palačinke? I onda sam postavio pitanje – kako se mi svi osećamo i šta to nama treba da znači? I da li je to uopšte moguće da se nama događa?“, pitao je on.
Pitanja je, dodaje, nastavio da postavlja gledajući lica vojnika koji sede za stolovima.
„A onda sam se zapitao i pomislio, šta li je u glavi tog čoveka koji njima služi te palačinke? Čak i on delovao čudno. Zašto to nama sve treba? Zašto mi živimo svaki dan takve stvari? Svojevremeno na osmoj sednici, Dušan Škrebić rekao je da je Srbija umorna od lidera. Srbija je umorna od Vučićevog rejtinga“, istakao je Pajović.
„Ništa lakše u Srbiji nego obećavati“
Postavlja pitanje je li uloga predsednika svih građana da se bavi time koja stranka ima kakav rejting.
„Kao predsednik svih građana, on to ne bi smeo da radi. Evo, najiskrenije, to je meni van pameti. Kao što sam čuo njegovu izjavu gde on kaže da neki profesori Univerziteta, koje mi plaćamo, brutalno lažu narod o tome šta će ga snaći ukoliko dođe do kopanja litijuma. To govori predsednik države koji je otišao navodno da uveri narod da će sve biti čisto! Obećava nam isti onaj čovek koji je 2019. na levoj obali Dunava rekao da će već za godinu dana ta ista leva obala dobiti kanalizaciju i da će to biti rešeno. Obećanje do obećanja, obećanje do obećanja. Ništa lakše u Srbiji nego obećavati“, istakao je.
Dodaje i da je „van pameti i da ozbiljna televizija prenosi šta je predsednik države objavio na svom Instagram nalogu“.
„Kataklizma razuma“
Dijaloga, dodaje, nema ni u Skupštini, na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pa je teško odgovoriti na pitanje kome verovati sve i da dijaloga stručnjaka dođe.
„Srbija je doživela zloupotrebu medija, kataklizmu razuma, vi sada da zaista a dovedete ljude koji će merodavno, stručno da nam kažu stvari, svako od nas će ostati zamišljen da li je to istina i ima li smisla. Neko je ovde svesno radio na tome da nam razbije razum i da sve dovodimo pod sumnju. Imali smo i onaj dijalog oko Kosova, a u stvari to je bio samo navodni poziv“, rekao je.
Komentarišući intervju koji je biznismen iz San Dijega Luka Erceg dao Radaru o litijumu, a u kom zakjučuje da „Srbija neće propasti bez litijuma, već samo ako sav rizik preuzme na sebe“, odgovara da o rudarenju mnogo ne zna, ali zna u kakvoj zemlji živi.
„Ovo je po teritoriji i površini jako mala zemlja. Ona nema toliko luksuza da deo svoje teritorije pretvara u mesečevu površinu. Kada sam prvi put kročio prema zapadnoj Srbiji, kada sam od Valjeva preko Debelog brda išao ka Bajinoj Bašti, i kada je pukao pogled na modro-zelenu Drinu, ja sam mislio da sam doživeo najlepšu sliku svog života“, kazao je.
Dodao je da tamo žive neki ljudi, imaju svoja imanja, bave se poljoprivredom.
„Pa zamislite da neko u zgradi gde ja živim kaže ‘rezerve litijuma su toliko dobre da ćemo sasvim lepo da vas odavde iselimo’. Mislim da Srbija može da se razvija i na drugi način. Takođe, niko razuman nije protiv rudarenja koje ima smisla. Ali, izvinite, i ovo što se dešava na istoku Srbije, Bor, Majdanpek – uveče kad otvorim prozor, ja stalno osećam neki miris gareži i paljevine u vazduhu. Mi smo mala zemlja. To očas brzo stigne ovde do svih nas“, navodi.
Zapaža da je čudno što se predsednik jedne države toliko zalaže za interese neke strane kompanije.
„Niti mu je to posao, niti mu to Ustav predviđa. Drugo, znate ono kad se narod polakomi, a on računa na to, pa kaže da će samo u Loznici imati 10 do 12 milijardi. Čega? To me podseća na one banke koje su se pojavile devedesetih i obećavale velike kamate, samo vi uložite novac“, zaključio je on.
Izvor: N1
