"Koliko god puta da su do sada progutali udicu, mislim da su u slučaju Rio Tinta ljudi ovog puta svesni da treba da prodaju svoj kućni prag. I ja se nadam da neće, iako smo u mnogo dosadašnjih epizoda pokazali da smo mnogo jeftina roba i da kad nas potkupe sićom iz zadnjeg džepa, da smo mi time zadovoljni", kaže za N1 novinarka Biljana Lukić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje je preselio svoju kancelariju u Zapadnu Srbiju, spavao je u kasarni i obilazio domove zdravlja, privatne kompanije i održao sastanak sa meštanima i predstavnicima Rio Tinta koji planiraju da realizuju projekat „Jadar“ o rudniku litijuma kod Loznice.
„Nisam pratila tu turneju, jer je ovo bila veoma jasna repriza. Pratila sam ‘premijeru’ kada su naši ljudi na Kosovo kukali i molili da im se omogući da mogu da ostani i žive dole, a on je tim ljudima podelio neku ovcu, neki traktor. I vidimo evo već 12 dana kako je pokidana poslednja veza Srbije sa tom republikom koju mi zovemo takozvana, a ona je ima potpunu državnost“, kazala je Lukić u analizi u emisiji Dan uživo.
Obilazak Zapadne Srbije je u tom smilu, kako kaže, samo repriza i „veoma liči na udaranje banane onom desetogodišnjaku“.
„Te vrste dijaloga u kojima on okupi pažljivo odabrani najranjiviji sloj našeg stanovništva, kao – kralj pozvao sirotinju raju, a oni mučeni ne vide dalje od svog praga, pa traže asfalt. A on im kaže – daj glas za Rio Tinto i dobićeš asfalt“, navodi Lukić.
Ali, prema njenim rečima, događaji u poslednjih nekoliko meseci pokazali su da „nijedna od superoprobanih taktika nije uspela“.
„Ni pokušaj atentata, ni napadi na predsednika i njegovu porodicu, pa referendum, pa Nemci i Amerikanci plaćaju ne znam koga… sve su fore prošle i onda je on morao sad kao trgovački putnik da krene sa svitom među sirotinju raju i da ima obaćava parče asfalta, malo vode više neg o što imaju sada. Eventualno će sad doći neko povećanje penzija, plata, neki ‘helikopter novac’ – svima po 100 evra“, izjavila je gošća N1.
Ali, kako kaže, koliko god su ranije gutali udicu…
„Ovog puta su ljudi svesni da treba da prodaju svoj kućni prag. I ja se nadam da neće iako smo u mnogo dosadašnjih epizoda pokazali da smo mnogo jeftina roba i da kad nas potkupe sićom iz zadnjeg džepa, da smo mi time zadovoljni. A onda vam dođe predsednik u patikama od 1.000 evra i udeli sirotinji ‘krajcere’ i ona kaže – radi nam šta hoćeš. E pa, nadam se da sad neće“, naglasila je Lukić.
Vučić pokušava da vodi nekakav dijalog, kako ga on zove.
„Mislim da mi nikada nismo imali dijalog u poslednjih 10 godina, imali smo simulacije. I ovo poslednje se zove dijalog – tako što čovek sa pozicije najveće moći povede sa sobom direktora multunacionalne kompanije koja je verovatno bogatija od Srbije i dovede tu te mučene seljane da im kao objasni da ne postoji zemlja u svetu koja nema sve potrebne puteve. I kad to kaže čoveku koji nikada nije stigao do Beograda, on mu veruje“, kaže Lukić.
A dijalog je, kaže, nešto drugo.
„Dijalog podrazumeva uzajamno poštovanje i ravnopravost. A pošto u ovoj zemlji niko ne može da bude ravnopravan sa predstavnicima režima ukoliko nije režimski plaćenik ili bot, onda nema ni dijaloga. A što se dijaloga u vezi sa Rio Tintom tiče, mislim da je ta priča zaista završena“, uverava Lukić.
Kako je rekla, sada „i kod superobrazovanih i kod veoma neobrazovanih ljudi postoji to – nećemo litijum“.
„U svesti ljudi je taj stav jasno izgrađen, da oni to neće. Jer, vi ne možete ni na jednom segmentu priče da opravdate projekat Rio Tinta. Mi se gušimo u đubretu, gde su ti standardi? Standarda nema i ne postoji način da ćemo mi poverovati da će baš sad za ovu jednu kompaniju da se poštuju standardi“, naglasila je Lukić.
Pominje i obećanje u vezi sa rudnom rentom.
„Kažu i – obogatićemo se od pet posto rudne rente. Koji je to lider regiona kome se biznis zasniva na mrvicama rudne rente, na plaćanjima stranim investitorima da zaposle naše radnike za neke minimalce. Mi ne znamo kako se upravlja EPS-om – dovedi strance, ne znaju Srbi kako se radi poljoprivreda – dovešćemo Arape, daćemo im PGB, ne znamo kako se pravi autoput – dovešćemo Kineze. I ništa mi ne znamo, samo znamo da budemo manuelci i da motamo kablove“, dodala je Lukić.
I onda se, kaže, pitamo zašto ljudi beže odavde.
„Beže zato što smo predodređeni da budemo ta deponija Evrope i sveta, jer nas predsednik ove države tretira kao garažnu rasprodaju. On će bukvalno da rasproda sve ‘daj kol’ko daš'“, rekla je gošća N1.
I Skupština Srbije je, prema njenim rečima, jedna pozornica.
„Jer, zapad je rekao Vučiću: ‘Pokrao si izbore, mi ćemo da ti progledamo kroz prste, obezbedi litijum’. Zavrnuli su rukave nekim opozicionim liderima da izađu na te izbore i sad Vučić mora hitno da da litijum. A mi smo imali sušnu godinu, gorele su šume, kuće, kanalizacija i dalje ne radi, ne pričamo o realnim problemima, nego se bavimo njegovim rijaliti naslovima i Instagram postovima“, kaže.
Gde su granice trpljenja?
Ali, naglašava i, kako kaže, zna da „ukoliko građani ne prihvate da jedini način da se ova nesreća u kojoj živimo ne završi krvavo, jeste da se naša volja izrazi kroz političke organizacije“.
„To što danas vi osnujete grupu građana pa zovete na protest, a sutra ja, sve je to ok, mi idemo i gulimo cipele, ali s tim nemože da se desi ništa. A može da se desi da granice trpeljivosti naroda pređu liniju i da se dese užasne stvari koje nikome ne trebaju, koje, opet, mogu da dovedu do promene vlasti ali da ove divlje naslede još gori. Tu sreće nema“, smatra Lukić.
Na pitanje o takozvanom spisku ekoloških terorista, Lukić kaže ironično da joj je žao što ona nije na njemu.
„Žao mi je što nisam na spisku ekoloških terorista. Pošto smo mi značenja skoro svih reči okrenuli naopačke – od elite, stručnjaka, patriotizma – i sada za ljude koji se bore da naša deca imaju gde da žive, ukoliko je novi termin za njih eko terorista, ja želim da budem na tom spisku. I ja molim Anu Brnabić da kada pravi ovaj spisak, da doda i mene“, poručila je Lukić.
Izvor: N1
