Reditelj Stevan Filipović kaže da Rio Tintu veruje manje nego predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da mu deluju kao teroristička organizacija a ne kompanija, jer ne biraju sredstva. Dodaje da ako tretiramo sebe kao đubrište, onda će i drugi da nas gledaju kao deponiju ili koloniju.
„Ako pogledate istoriju Rio Tinta, to je istorija saradnje za fašističkim Frankovim režimom u Španiji, streljanje ljudi koji su bili protiv rudnika. Imamo Papuu Novu Gvineju gde je bio rat, bukvalno je bio građanski rat oko toga, krvavi, koji se završio i nije otvoren rudnik. Dakle, globalno gledano, padaju im akcije već godinama. Globalno gledano, to je divlji zapad nekog predatorskog kapitalizma“, ocenjuje Filipović u Novom danu na TV N1.
„Svaka ta komunikacija je laž. Dakle, na to ne treba nasedati. Svaki put kad neki njihov predsednik nešto kaže, to je kao neki robot da govori nešto što je veštačka inteligencija napravila kao odgovor. Hladno, bez ikakve emocije, bez ikakve poente i suštine. To nije razgovor. Razgovor je ono što je prethodilo i što je objavljeno u tim naučnim časopisima i čiji su zaključci nedvosmisleni. Dakle, to je bio razgovor. A ovo sad je PR, krizni menadžment, jedna situacija u kojoj oni ne znaju šta će i misle da će dovoljno pritiscima na vlast, pritiscima na pojedince koje su možda kupili i uspeti to da urade. Neće uspeti i neće kopati“, poručio je Filipović.
Na pitanje kako se oseća, s obzirom da su ga provladini mediji označili kao ekološkog teroristu, on kaže da je i ranije dobijao pretnje, pogotovu pošto se autovao kao gej, ali da je ova nekako najperfidnija.
Istakao je da će podneti krivičnu prijavu, zajedno sa Bojanom Simišićem iz Eko straže, protiv NN lica.
Dodaje i da vrlo lako može da se utvrdi ko je napravio sajt Kopaćemo, i da se vidi koja je njihova povezanost s vlašću.
„To je sve neka predstava. I ja toj predstavi ne verujem, kao što im ne verujem ni za šta drugo. Tako da mislim da i na to ne treba nasesti, mislim na te šibicarske forice koje oni pokušavaju sad da prodaju. Razgovori sa građanima Srbije su već bili. Bili su protesti pre dve godine, vlada je izdala uredbu da nema ništa od rudnika. E, sad, onda šta imamo. Jedan telefonski poziv koji menja sve“, navodi on.
Imajući u vidu da Rio Tinto nije jedina kompanija zainteresovana za rudna bogatstva u Srbiji, Filipović kaže da one čekaju, i za nuklearni otpad, ali i da vide kako mi tretiramo sami sebe.
„Znate, ako mi tretiramo sami sebe kao otpad i đubrište, i ako ne možemo da se rešimo ovakve vlasti sami, bez pomoći sa strane, na neki demokratski način, onda će i drugi da nas gledaju kao neku deponiju ili koloniju… Tu je sad zaista lopta u našem dvorištu“, ocenio je Filipović.
Ne osećam više Prajd kao nešto svoje
Osvrnuo se i na održan Prajd i šetnju, ističući da je suština te manifestacije da se razume lokalni kontekst u kojem se dešava. Pomenuo je mladića koji je nosio transparent „Rio Tinto, kopaj u svoja četiri zida“, nazvavši ga herojem Prajda.
„Svestan on toga ili ne, ali taj transparent „Rio Tinto, kopaj u svoja četiri zida“ i ta poruka da, kao mi, jesmo neka LGBT zajednica, ali smo deo šire zajednice koja se zove Srbija, to su po meni dve ključne poruke“, ukazuje Filipović.
Dodaje da nije juče bio u Srbiji, ali da je i bio, nije siguran da bi učestvovao na Prajdu.
„Sad više nekako ne osećam to kao svoje. Ne verujem da je to zato što sam omatorio, nego mi se čini da više taj jaz između onoga što organizatori prave i onoga što je realnost bilo kog građanina u Srbiji koji je deo te populacije, postaje ogroman. Dakle, ovo je neka predstava u stvari, koja služi da pokaže da je sve polunormalno. Da, tu postoje neki zahtevi, da, tu postoje neke komunikacije, traži se od vlade usvajanje zakona o istopolnim brakovima itd. Ali u suštini kad se kaže Prajd se desio, bili su neki ministri, bili su ovi strani ambasadori, sve je to proteklo relativno normalno, to je jedna lažna slika. Ta slika nema nikakve veze sa životom prosečne obične osobe u Srbiji. I mislim da je onda takav Prajd, odnosno takav koncept Prajda velika greška. To nije žurka. Mi uopšte nismo u fazi ni kao društvo, ni kao manjinska zajednica za nekakve žurke, ali mislim da je ovde taj širi društveni problem nešto što se tiče nas svih. I sad kao mi možemo da se bavimo tim mikro slikama, ali ovde bukvalno je pitanje vode, vazduha i zemlje, tako da nisam siguran koliko je ovo dobar put. Mislim, po meni nije“, navodi Filipović.
Smatra da su na Prajdu promašeni tema i format.
Izvor: N1
