Draža Petrović, kolumna za portal N1
Otkad je skoro cela Srbija krenula da kliče “Neće kopati!”, predsednik zvani Rio Tito dugo je razmišljao kako da iskopa neki marketinški fazon kojim bi mogao da amortizuje taj gnev građanstva i pripadajućeg golorukog srpskog naroda, pa je rešio da sedam dana provede u lozničkoj kasarni gde ga u stopu prate kamere Informer televizije, kanala poznatijeg kao 24satavučić, jer da bi se zaboravilo na “Neće kopati”, moraju da se smisle neke atraktivne aktivnosti za skretanje pažnje sa pomenutog kopanja.
I već prve večeri u lozničkoj kasarni predsednik se setio da u moru svojih talenata ima jedan dugo skrivan talenat – zna da pravi palačinke, čak zna i da baci palačinku iz tiganja u vis i da mu se ona vrati u tiganj. A ponekad zna da baci tiganj u vis a on mu se vrati na palačinku koja je već prethodno pala na pod. Jednom je uspeo čak da baci i tiganj i palačinku u vis a onda je vešto uhvatio i tiganj i palačinku i luster koji je pogodio tiganjem kada ga je bacio u vis. Čovek je čudo. Šteta što nije otišao u žonglere nego navro u radikale.
Prve večeri je, dakle, organizovana akcija “Hoće klopati” u kojoj je u direktnom prenosu predsednik okačio kuvarsku kecelju koja mu, doduše, stoji malčice ko ludačka košulja, ali nema veze, nije on maneken već predsednik, i ušao u kuhinju kasarne gde ga je čekalo sve spremno: smesa za palačinke, fil za palačinke – nutela, džem, eurokrem i mleveni keks – zatim jedan tiganj, dve kamere, kuvarica, Dačić, Bata Gašić i Suzana, specijalna savetnica za snimanje predsednika u specijalnim situacijama i ekspertinja za kačenje predsednika na Instagram. Žena, dakle, koja ima mozak za Instagram, a i deluje kao da u glavi ima dva grama Instagrama i ništa više.
I mada je postojala sumnja da se predsednik od svih dostupnih TV kanala nikada neće pojaviti jedino na kanalu “24kitchen”, sumnja je bila pogrešna – predsednik je postao jedna trapava varijanta Džejmija Olivera – palačinke su se lepile za tiganj, neke su bile predebele, neke su se raspdale, ali ih je on uporno pekao, obrtao, prevrtao nožem, pošto on najviše voli da radi stvari koje ne zna da radi. I mora se priznati da sve što ne zna da radi predsednik zaista odlično ne zna da radi. Tu je maher.
E sad, pošto uspeva da istovremeno bude i predsednik i premijer, predsednik je tog dana pokazao da je vrlo dobra investicija za vlasnike restorana – on istovremeno može biti i kuvar i kelner – što će reći: nema potrebe da plaćate dva lica za ta dva kulinarska profila, dovoljno je samo da u vašoj palačinkarnici angažujete predsednika. Recimo, palačinkarnica gde radi predsednik mogla bi da se zove “Pinokio”, mada već ima jedna u Zemunu, i sem što bi pekao palačinke, predsednik bi ih nosio po palačinkarnici, kao što je redom, sve dok su snimale kamere Informer televizije, pekao palačinke i nosio ih vojnicima lozničke kasarne.
Kamere nisu zabeležile da su vojnici iz lozničke kasarne na kraju večere otvorili transparent “Neće kuvati!”, apelujući na komandanta kasarne da vrate starog kuvara jer od ovog novog imaju sve oblike dijareje čak i kad ga samo vide, a tek je rizično kada moraju i da konzumiraju njegove kulinarske 'čarolije'.
Dok je predsednik pekao palačinke na severu Kosova skidali su srpske table sa srpskih institucija, pa pošto ne može baš 48 sati da peče palačinke kako niko ne bi primetio da skidaju table sa srpskin institucija, predsednik je iskopao drugi fazon – otišao je u sportsku halu da poseti juniore Košarkaškog kluba Loznica.
Poučeni ikustvom vojnika, juniori KK Loznice razvili su transparent “Nećemo klopati”, ali su ih smirili – predsednik, rekli su im, nije došao da kuva već da im pokaže da nije samo dobar kuvar, već i vanserijski košarkaški trener. Onda je predsednik praćen onom ženom sa dva grama Instagrama i kamerama televizije 24satavučić, bio košarkaški trener, a razmišljalo se čak da tokom utakmice istovremeno vodi košarkaški tim i pravi lazanje, ali se odustalo jer su sve srpske table na Kosovu već poskidali, pa nije bilo potrebe za duplim programom.
Onda je predsednik sutradan obišao ribolovce iz Malog Zvornika koji su mu unapred spremili riblju čorbu, bio je to taktički potez, jer je postojala mogućnost da predsednik uvati da kuva riblju čorbu svojeručno, pa su ribolovci prihvatili da ga prime samo pod jednim uslovom: “Neće, vala, kuvati!”
Sa ribolovcima je imao konstruktivan razgovor. Razmenili su iskustva u ribolovačkim pričama, oni su mu pričali kako su jednom uhvatili soma od 350 kila koji je bio veliki kao brod, a predsednik im je pričao kako je on jednom u istiom danu upecao skoro 700.000 somova, na bućku. Takoreći, siti se izrazgovarali. Ali su ribolovci na kraju ipak razvili transparent “Neće pecati!” jerbo su se uplašili da čovek koji je uspeo da na bućku uhvati 700.000 somova u jednom danu, ima da im potamani svu ribu, pa šta onda oni da rade.
Predsednik će narednih dana obići još neke branše u lozničkom kraju, mada, kako saznajemo, to neće biti psihijatri nego neka atraktivnija zanimanja.
