Pogledao je dom svoj i izvanredno poznavao stanovnike domova širom nekad velike države gde nije bilo mesta u kom nije pevao i svuda bio dočekan raširenih ruku i otvorenog srca.
Onda je odlučio da navuče paučinu na oči, zažmuri na prizore potresne, nesrećne i bolesne, na čemer, smrt i jad.
Stao na stranu onih koji su proizvodili bogalje i prosjake, koji su nam kičme polomili i još ih lome, te pomogao slepima da nastave da tumaraju u gomili.
Podržavao duše proklete što sebi sagradiše hramove da stadu još čvršće zategnu amove.
Ruke im ogrezle u krv.
I ne pocrkaše dušmani i nema anđela osvete i na svojoj koži ne osetiše.
Zahvaljujući njegovom političkom angažmanu, podršci ratnim zločincima i nastupima na naprednim mitinzima nije do kraja jasno kome su to namenjeni stihovi njegove sigurno najveće pesme, na koga je tačno mislio?
Ko je bagra, ko su dušmani? Zašto se poistovetio sa stadom?
Bora je bio veliki pesnik. Jednostavnost stihova koji se pretvaraju u slike govori o veličini autora.
Napisao je desetine sjajnih pesama koje će se pevati dugo posle njegove smrti.
Bora je bio i veliki nacionalista.
Na njegovu žalost pamtiće ga i po tome. Nije bio dobrodošao u sve domove bivše velike države. Svi su osetili bedu, strah i bol. Izabrao je jednu stranu.
Pesnik treba da ostane upamćen po pesmama, ne po ćutanju na zverstva.
Ne verujem u te priče da je na nekom boljem mestu od ludih pijanki osamdesetih i da se u hladnoj grobini nalazi mir.
Izabraću da ga pamtim iz vremena kad mu je inspiracija dolazila iz jaja.
Bio je deo našeg detinjstva i mladosti, svitalo nam je iznad crkve Sv. Marka dok su čistači u žutom ulice prali.
Zato je njegova odgovornost još veća. Ljudski je praštati.
R.I.P.
- Milan Charlie
Izvor: https://www.facebook.com/milancharly1
