Draža Petrović, kolumna za portal N1
Bol za Kosovom u predsedniku Vučiću razvijala se u zavisnosti od intenziteta bola i predela bola. U prvom delu svoje bogate karijere voleo je da kaže: “Boli me Kosovo”, dok poslednjih nedelja takođe ima određenu bol u vezi Kosova, ali ga uspešno krije, uspešno ga maskira, te kada ga neko pita nešto u vezi sa Kosovom on samo odbrusi: “Boli me K”, što isto znači, valjda, “Boli me Kosovo”, samo skraćeno, da se ne gubi dragoceno vreme navođenjem svih slova Kosova.
Mada postoje različita mišljenja šta misli predsednik kada kaže “Boli me K”, u kontekstu svete srpske zemlje, Kosova.
Jedna škola mišljenja kaže da predsednik možda tako kaže “Boli me Kurti”, jerbo je Kurti taj njegov kosovski pajtos i arhineprijatelj istovremeno, koji skida srpske table & tablice, uteruje Srbe u sve moguće kosovske vrteške, a druga škola mišljenja kaže da predsednik u stvari kaže: “Boli me Kurti za Kosovo”, što je već dokazao sa pregršt ustupaka takozvanom Kosovu, čiji je ovlašćeni opunomoćeni predstavnik takozvani Kurti, premijer Najskuplje srpske reči i predsednik vlade Srca Srbije.
Treća škola mišljenja kaže da kada predsednik skraćeno kaže za Kosovo ono “Boli me K”, on u stvari bukvalno to i misli, jer, ko se ne seća pre samo nedelju dana je lutao Jadrom, Rađevinom, Loznicom, Malim Zvotnikom i Ljubovijom, umesto da luta Leposavićem, Zubinim Potokom, Zvečanom i nekadšnjom Titovom Mitrovicom, te tamo pekao palačinke.
I nekako je izgledao kao onaj srpski ministar koji je početkom dvehiljaditih na pitanje – da li je tačno da je kao mladić obio neku trafiku – ljutito odgovorio: “Kako možete da me pitate za trafiku dok gori Hilandar?”, jerbo je tih dana bio požar na Hilandaru, mestu gde se monasi pridržavaju božjih zapovesti, pa i onom “ne kradi”, mada nigde ne piše: “ne obijaj trafike”.
Nekako je i predsednik Vučić delovao otprilike tako, s tim što sad nije goreo Hilandar, već su mu zagorevale palačinke, pa je na svaki pomen Kosova i svojih što tajnih, što javnih ustupaka takozvanom K, iz njegovog nastupa isijavalo pitanje: “Kako možete da me pitate za Kosovo dok mi zagorevaju palačinke?”
I dok je na Kosovu Kurti nastavljao dalje, predsednik je lutao budućim ambijentom Meseca, oko Loznice, te nastavio sa serijalom “Male tajne velikih majstora kuhinje” pa je na Instagramu objavio sliku sa punom korpom uštipaka, uz tekst: “Juče sam rekao kako asfalt najlepše miriše. Ipak, nije uporedivo sa domaćim uštipcima. Ove smo uštipke spremili za decu u Brezjaku, ali mnogo važnije, spremili smo značajnu podršku u daljem opremanju za tu školu i njena isturena odeljenja u Nedeljicama i Koreniti. Svoj deci Srbije želim uspešnu školsku godinu!“
To je u stvari bila poruka: “Kako možete da me pitate za Kosovo dok mirišu uštipci?” Pre toga, kada je otvarao neki lokalni put, poruka je bila: “Kako možete da mi pitate za Kosovo dok miriše asfalt”, jerbo predsednik često vodio takvu politiku – ponekad ima moral ko uštipci i obraz ko asfalt, a ponekad obraz ko zagorele palačinke i moral ko mlevena plazma.
Samo ponekad, kao major Gavrilović, održi sličan istorijski govor kosovskim Srbima, od kog mora da se naježiš:
“Junaci! Tačno u 18 časova razbiću neprijatelja mojim silnim jurišom sa svih nacionalnih frekvencija, uživo. Razbiću neprijatelja ko jaja za smesu za palačinke, pokidaću mojim uzdasima etar da me dobro shvati svaki jebivetar i zagrmeću ko grom u superćelijskoj oluji. Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je vaše registarske tablice iz brojnog stanja srpskih registarskih tablica, izbrisala je srpske institucije na Kosovu iz spiska srpskih institucija, izbrisla je srpske pošte iz registra srpskih pošta… Vi nemate više da se brinete za Kosovo i Metohiju, ono više ne postoji, mada sam ja sve pokušao, kao što znate, keve mi. I boli me baš Kurti za Kosovo. Što će reći: boli me du..ša! Zato napred u slavu! Za mene Kralja i u pravcu Otadžbine! Živeo ja Kralj! Živeo Ja! Živele palačinke, živelu uštipci, živeo miris asfalta…”
I posle kažite da njega stvarno svašta nešto ne boli za Kosovo.
