Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski u svojoj biografiji je istakla da je na Fakultetu političkih nauka stekla zvanje diplomiranog politikologa. Međutim, CINS je otkrio da tamo nikad nije diplomirala, iako je taj fakultet upisala u školskoj 2009/10. godini.
Status studenta na FPN je izgubila 2020. godine.
U izjavi za CINS Đurđević Stamenkovski je kazala da je diplomu stekla tek ove godine, i to na ruskom Institutu za dijasporu i integracije. Za to nije pružila dokaz, jer je, prema njenim rečima, predala dokumentaciju za upis na magistarske studije na Ruskom državnom socijalnom univerzitetu.
Prema podacima sa sajta ruskog instituta, on je osnovan 11. aprila 1996. godine, u vidu samostalne neprofitne organizacije.
Kao osnivači, navode se Moskovski državni univerzitet Lomonosov, Moskovski državni institut međunarodnih odnosa Ministarstva spoljnih poslova Rusije, instituti Ruske akademije nauka (slavistika, etnologija i antropologija).
Od osnivanja Instituta, kako piše na sajtu, njegovi zadaci obuhvatali su proučavanje postsovjetskog prostora, naučno-analitičku i društveno-političku podršku spoljnopolitičkog delovanja Ruske Federacije u bliskom inostranstvu, kao i politiku ruske dijaspore, praćenje i predviđanje unutrašnje i spoljne politike bivših sovjetskih republika, analizu modela ekonomske, političke, vojne i kulturne integracije na postsovjetskom prostoru.
„Institut pridaje veliki značaj prikupljanju i obradi informacija o položaju sunarodnika u bliskom inostranstvu i jačanju veza sa ruskom dijasporom u inostranstvu. Jedna od prioritetnih oblasti rada Instituta je praćenje etno-socijalnih i vojno-političkih sukoba na teritoriji bivšeg SSSR-a, izrada preporuka za njihovo rešavanje i prevenciju“, ukazuje se.
Obuka od 260 akademskih sati
U odgovoru za CINS, Institut za dijasporu i integracije je naveo da je „Milica Đurđević Stamenkovski od 2020. do 2024. prošla obuku na Institutu za dijasporu i integracije, specijalnost politikologija“.
„Program je trajao 260 akademskih sati. Pomenuti program realizuje se na ruskom jeziku, uzimajući u obzir posebnosti za strane studente“, naveli su u tom Institutu za CINS, ali nisu odgovorili na pitanja da li je diploma stečena na ovaj način ekvivalentna diplomi osnovnih akademskih studija, kao ni da li su joj priznali ispite koje je položila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Na sajtu Instituta se navodi da on ima odeljenja – Ukrajina, Belorusija, Kavkaz, Moldavija i Pridnjestrovlje, Centralna Azija i Kazahstan, Dijaspora i migracije, Evroazijske studije i Šangajska organizacija za saradnju, Odeljenje za odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom i pravoslavnom zajednicom u inostranstvu, Islamske studije, Uporedno zakonodavstvo, Ekonomske studije.
Ima predstavništva i partnerske organizacije u Jerevanu, Sevastopolju, Tiraspolju, Minsku, Beogradu.
U okviru Zavoda 2019. godine formiran je Naučno-obrazovni centar (REC) – Centar za dodatno obrazovanje i prekvalifikaciju kadrova.
Danas Institut zapošljava 64 radnika, među kojima šest doktora.
Ko je Konstantin Zatulin
Direktor Instituta je Specijalni predstavnik Državne dume Ruske Federacije za pitanja migracija i državljanstva, prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume Ruske Federacije za poslove Zajednice nezavisnih država (ZND), evroazijske integracije i odnose sa sunarodnicima, šef Instituta zemalja ZND, član Vladine komisije za poslove sunarodnika u inostranstvu, član Vladine komisije za migracionu politiku Konstantin Zatulin.
Institut je 2021. godine otvorio i svoje predstavništvo u Beogradu, u hotelu Moskva, sa nazivom Ruski balkanski centar. Otvaranju su prisustvovali Konstantin Zatulin, tadašnji predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, koji je i direktor ovog Centra.
Zatulin, na čiju inicijativu je osnovan Institut, član je Putinove Jedinstvene Rusije, a od 1990-ih je u medijima smatran zagovornikom tvrdolinijske imperijalističke politike prema bivšim republikama Sovjetskog Saveza.
Mediji u Srbiji su u više navrata pisali o Zatulinu tokom njegovih poseta Beogradu. Dolazio je na sahranu i obeležavanje petogodišnjice smrti Slobodana Miloševića, kao i na događaj u organizaciji Srpske radikalne stranke u periodu dok je Vojislav Šešelj još bio u Hagu. Tom prilikom poručio je da Tribunal mora biti ukinut jer predstavlja „sramotu međunarodnog prava“.
Kako je izvestila Radio televizija Vojvodine, Zatulin je tom prilikom ukazao da Rusija i Srbija nemaju zajedničku granicu, da narodi dve zemlje nikada nisu živeli u jednoj državi, ali da ih vekovima povezuje ista vera, slični pogledi na svet i „uzajamna, ponekad mistična ljubav“.
Na međunarodnoj konferenciji „Od agresije do novog pravednog poretka“, održanoj povodom 25. godišnjice početka NATO agresije na SRJ 22. i 23. marta ove godine u Beogradu, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i drugih patriotskih organizacija, Zatulin je rat u Ukrajini nazvao otadžbinskim ratom za očuvanje Rusije i Srbije u svetu.
Direktor beogradskog ogranka: Ne znam ništa o mogućnostima za dodatno obrazovanja na Institutu
U izjavi za CINS, direktor beogradskog ogranka Instituta Slavenko Terzić kaže da ne zna ništa o mogućnostima za dodatno obrazovanje na Institutu, da se saradnja Ruskog balkanskog centra i Instituta odvija na naučno-kulturnom planu.
„Organizujemo okrugle stolove ili zajedničke skupove, to je uglavnom to“, naveo je.
Dodao je i da je trenutna saradnja slaba, jer nemaju sredstava, kao ni, pretpostavlja, sam Institut.
Na sajtu Instituta se inače redovno objavljuju vesti, među kojima i one o novim zakonima o proterivanju migranata, o aktuelnom ratu u Ukrajini i odnosima sa drugim zemljama. Institut i Rusko balkanski centar izdali su 2023. i zajedničko saopštenje kojim se osuđuju protesti „Srbija protiv nasilja“, uz ocenu da su te akcije imale za cilj rušenje Aleksandra Vučića i destabilizaciju Srbije.
Zatulin je „poznat“ i po svojim radikalnim izjavama o Ukrajini.
Zbog svojih komentara o statusu Krima tokom 1996-2007, bio je persona non grata u Ukrajini, a 2006. mu je zabranjen ulazak u tu zemlju.
On je 2021. u intervjuu rekao da je „Ukrajina neprijatelj Ruske Federacije i treba da učinimo sve što je moguće da takva Ukrajina prestane da postoji“.
U septembru 2022, kao reakcija na sukobe između Jermenije i Azerbejdžana, Zatulin je okrivio Baku da je iskoristio rusku invaziju na Ukrajinu da postavi novi ultimatum Jerevanu, koji takođe implicija tursku umešanost u akcije Azerbejdžana, navodeći da Rusija mora da pacifikuje Azerbejdžan.
Jermenske vlasti su krajem oktobra 2022. obavestile Zatulina da bi se njegova poseta zemlji smatrala „nepoželjnom“, kao reakcije na njegove izjave u vezi sa Jerevanom.
Izvor: N1
