U četrnaestoj epizodi Radar Foruma, izazivačica Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji, ugostila je Ivanku Popović, profesorku Tehnološko-metalurškog fakulteta i nekadašnju rektorku Univerziteta u Beogradu, kao i članicu pokreta ProGlas. Otvoreno su govorile o alarmantnim promenama i kritičnim tačkama obrazovnog sistema u Srbiji, ali i o stanju u društvu u celini.
Na početku razgovora u Radar forumu, Danica Popović je izrazila zabrinutost zbog sveopšte degradacije obrazovnih standarda, ističući kako se i sami nastavnici, suočeni s nasiljem i pritiscima, povlače i snižavaju kriterijume.
„Gledam kako opada ugled svih nastavnika, kako roditelji tuku nastavnike, kako se stvari toliko menjaju i izobličavaju, da se onda pitamo – pa, dobro čemu onda obrazovanje, čemu sve ovo? S druge strane, nastavnici na to odgovaraju obaranjem kriterijuma, što me još više boli. Mi pravimo jednostavnije predmete, uprošćavamo gradivo i to nije srpski specijalitet, to sam videla i u Americi. Tamošnja profesorka Arheološkog fakulteta žalila se – ona predaje Stari vek – kako su joj rekli da treba da dâ more sexy title (više seksi naslov) svojim predavanjima. Takođe, naš kolega koji predaje teorijsku statistiku, u Americi su mu predmet pretvorili u Big data, nešto što bi bilo privlačno narodu, a on kaže da nešto što je pitao pre deset godina, da se sad ne bi ni usudio da pita svoje studente“, priča Danica Popović.
Ono što dodatno otežava situaciju, nadovezala se Ivanka Popović, jeste i liberalizacija uloge roditelja u obrazovanju koja je od dobre zamisli dovela do dodatnih podela.
„Mislim da je ovo što doživljavamo u našoj zemlji posebno alarmantno. Potpuno je prirodno ako nastavnici, ili bilo koje drugo zanimanje koje se bavi obrazovanjem – ako vidi da nema zaštitu od države, ako vidi da nema zaštitu od uprave škole, i ako treba da sačuva živu glavu, pa naravno da će se povući i to je po meni prirodan instinkt samoodržanja. Naravno, to ne pomaže nikome. Jedan deo problema nastupio je i sa liberalizacijom uloge roditelja u obrazovanju. Ja mislim da je ideja bila vrlo progresivna, da se roditelji više uključe, ali poenta nije bila da roditelji štite interese svog deteta nezavisno od toga da li dete zna ili ne, tako da se to do te mere razvodnjilo da se postavlja pitanje kako ćemo uopšte pomoći prosečnim đacima da se uklope u ono što su normalni tokovi. Dobri đaci će uvek da se snađu, dovoljno su inteligenti i sposobni, ali prosečni učenici i oni slabiji, oni će gubiti korak i oni će biti naučeni kako da funkcionišu u jednom društvu kakvo je naše, potpuno oportuno, a pitanje je da li će se snaći da funkcionišu u jednom sistemu koji je uređen da vi ne možete da sečete krivine“, kaže Ivanka Popović.
Znanje kao politički instrument
Suočavanje državnih i privatnih univerziteta u Srbiji postaje sve neizbežnija realnost, gde oba sektora traže svoj put ka privlačenju mladih umova. Iako državni univerziteti trenutno dominiraju brojem studenata, pitanje njihove sposobnosti da se prilagode potrebama 21. veka i dalje ostaje otvoreno. Ključno pitanje iz toga proističe – vrednovanja znanja koje se, nažalost, često koristi za dnevno-političke potrebe, u čemu su sagovornice Radar Foruma složne.
„Očekujem da u Srbiji dođe do jednog ozbiljnog sučeljavanja privatnih i državnih univerziteta u smislu ko će uspešnije privlačiti studente. Naravno, ima ih više na državnim univerzitetima, zbog kapaciteta, ali ne možemo da znamo kakav će taj trend biti. Mislim da o tome treba da se razgovara i da generalno državni univerziteti moraju da budu malo startniji u odnosu na privatne, da zadovolje potrebe mladih ljudi u 21. veku. A kako će se kod nas vrednovati znanje, to je kod nas veliki problem. Evo, što se kroz aktuelne teme isto lomi – da li se poštuje znanje ili je znanje instrumentalizovano za dnevno-političke potrebe“, naglašava Ivanka Popović.
Univerziteti u Srbiji, kako objašnjava profesorka Ivanka Popović, jesu suočeni sa rigidnim hijerarhijskim strukturama, ali često zadržavaju stare oblike upravljanja koji koče napredak i reforme. Autonomija univerziteta, koja bi trebalo da bude izvor inovacija i slobode, kod nas je često pogrešno shvaćena kao pravo da svako radi šta hoće. Nekadašnja rektorka apostrofira i da su univerziteti, nekada ključni centri društvenog zbivanja, sada marginalizovani, a znanje se ne vrednuje kako bi trebalo.
„Mislim da kod nas postoji jedno fundamentalno razumevanje šta kod znači autonomija univerziteta, ili autonomija fakulteta, ili autonomija univerzitetskog nastavnika. To ne znači da svako može da radi šta hoće. Univerziteti u svetu, pa i kod nas, su vrlo rigidni – zna se šta je uloga dekana, rektora, šefa katedre odseka, tu nema samoupravljanja. Osluškuje se kolektiv, ali je vrlo jasno da ti neki plenumski sastanci kakve mi imamo često na našim sastancima ne postoje. Problem je što mi toliko dugo funkcionišemo na taj način da svako ko bude pokušao da napravi promenu će naići na veliki otpor jer će se ljudi teško odreći stečenih prava. Te interesne grupe koje postoje na fakultetima prosto neće hteti da se predaju u ruke jednom manjem broju upravljača. I mislim da je to nešto što zahteva veliku reformu visokog obrazovanja u Srbiji, i ne vidim da će se to u dogledno vreme desiti jer mi se čini da nema ni dobre volje. Mislim da su univerziteti sada društveno skrajnuti iz više razloga. Iz razloga da znanje ne dobija vrednovanje koje bi trebalo i drugo, univerziteti kao centri društvenih zbivanja u tom smislu su isto skrajnuti i dokle god akademske zajednice pristaju na to, malo ko drugi sa strane može tu nešto da učini“, navodi.
Sporni doktorat Siniše Malog
Danica Popović podsetila je da je u vreme rektorskog mandata Ivanke Popović odbijen i doktorat aktuelnog ministra finansija Siniše Malog.
„Mnogo ljudi je učestvovalo u toj borbi da se do te konačne odluke dođe i to je bilo važno za ugled i dostojanstvo univerziteta. Borba se nastavlja jer se kroz administrativne začkoljice stalno osporava ta odluka. Ma koliko mi bili kritični prema akademskoj zajednici, po ovom pitanju je Univerzitet jedinstven. Ako se slučajno odluka po tom pitanju pomeri izvan, da to može neko drugi da odredi, onda već ne možemo da predvidimo šta će da se desi“, objašnjava nekadašnja rektorka.
Bogoslovski fakultet se pretvara u duhovnu akademiju kao u Rusiji
Profesorke su diskutovale i o slučaju Bogoslovskog fakulteta koji je vraćen pod okrilje Beogradskog univerziteta, ali i dalje trpi uplive Srpske pravoslavne crkve u svoj rad.
„Ono u šta duboko verujem, jeste rastući uticaj Ruske pravoslavne crkve na našu crkvu da se ova obrazovna ustanova pretvori iz teološkog fakulteta u duhovnu akademiju kakve postoje u Rusiji i da je njihov isključivi cilj da stvaraju kadrove za potrebe SPC. Kada je napravljena ta komisija koja je trebalo da uz najbolju volju i želju – jer želja jeste postojala da se to nekako razreši – da se kompromisom dođe do nekog adekvatnog rešenja. Ono što niko nije znao jeste da je iza leđa akademske zajednice crkva odmah pregovarala sa državom i tražila tu izmenu zakona da bi zacementirala svoju poziciju. Tako smo došli do ove situacije da, nažalost, svi oni ljudi koji bi možda malo fleksibilnije želeli da dožive ulogu tog fakulteta bivaju iz njega potisnuti“, kaže Ivanka Popović.
Danica Popović postavila je i pitanje angažmana crkve u društveno-političkim pitanjima, poput iskopavanja litijuma, čime se otvara složen problem koji pogađa i samu unutrašnju dinamiku crkve.
„Lokalni sveštenici će da se nađu u procepu jer su dužni da brinu o svojoj pastvi, a sa druge strane odgore će imati drugačiju direktivu i to takođe pravi jednu društvenu tenziju. Nekada te krute strukture na kraju popuste pod pritiscima dnevnih događaja. Ali kako će se to desiti je pitanje koje nas sve pritiska, svi smo zabrinuti kako bi to moglo da se razvije“, odgovara Ivanka Popović.
ProGlas je, uprkos sumnjama, i dalje jedinstven
Da li četrnaest jakih individualaca mogu da izdrže kao celina okupljena oko ideje ProGlasa, upitala je Danica Popović. Kao njihova članica, Ivanka Popović je objasnila da je taj pokret, uprkos sumnjama, i dalje jedinstven u stavovima i da će nastaviti svoju borbu za bolje društvo u Srbiji osvrćući se i na problem rudarenja litijuma u Srbiji.
„Ovo urgentno pitanje oko Rio Tinta i rudarenja litijuma, to je iznelo sve probleme koje Srbija ima, ali prosto se koncentrisalo u toj jednoj tački. ProGlas je naravno morao da bude tu angažovan i da iskaže svoju podršku svim ljudima koji doživljavaju nepravde, kao što je ovde slučaj. I mi ćemo i dalje biti tu, iako nećemo biti politički akteri u smislu da ćemo izaći kako nekakva stranka na glasanje. Da li ćemo se ikad pretvoriti u pravno lice, ja to ne znam. Jeste da smo jaki individualci, ali ja mislim da baš to što smo uspeli nas 14 da se složimo oko stvari – i dalje se slažemo, hoću time da razbijem bilo kakve sumnje koje postoje. Naše delovanje je i dalje jedinstveno vezano za promene koje moraju da se dese u Srbiji i dokle god imamo snage i volje mi ćemo se time baviti. E, sad u kojoj meri će to biti atraktivno i koliko ćemo mi sebe promovisati da ljudi to prihvate ili ne. Mi ćemo i dalje raditi po svojoj savesti i koliko možemo, za neke teme više, za neke manje, jer ono što mislim da treba da bude jasno, da ipak postoji ograničenje kapaciteta koji mi imamo da bi mogli da delujemo“, zaključuje profesorka Popović.
Izvor: Radar, N1
