Draža Petrović: Otvoreno pismo Severini



Draža Petrović, kolumna za portal N1

Draga Severina, uvažena gospođo Vučković,

oduvek mi je bilo sumnjivo što se hrvatski granični prelaz na granici sa Srbijom zove Bajakovo, jer me asocirao na granični prelaz posvećen Baji Malom Knindži, ali se zato srpski granični prelaz zove Batrovci, što ne asocira ni na šta.

Kao da je neko došao i rekao: daj da smislimo neko ime, bilo kakvo, samo da imamo ime za granični prelaz, pa bi možda bilo zgodno da Srbija i Hrvatska razmene imena graničnih prelaza: da se naš zove Bajakovo, po Baji Malom Knindži, a mi vama da damo ime Batrovci, jer nećete valjda vi, Hrvati, da imate prelaz posvećen Baji Malom Knindži.

A i vaše zaustavljanje i saslušanje o tome zašto mrzite Srbiju, srpski narod i srpskog predsednika u celini, mnogo logičniji bi bilo na graničnom prelazu Bajakovo, posvećenom Baji Malom Knindži, nego na graničnom prelazu Batrovci, posvećenom ničemu.

Jer iz celog tog slučaja isijava poetika Baje Malog Knindže, tvorca legendarnih hitova “Stante paše i ustaše”, “Srbi se ničega ne boje” i “Dođi Pope, ljubimo ti stope”, a možda ima i hit “Dođi MUP-e, ljubim te u d…”, u kome se opisuje kako je mrska ustaškinja Severina, to jest vi, dva sata čekala na Batrovcima da stigne inspektor MUP-a Srbije iz Beograda i sasluša je o njenim objavama na Instagramu o Srbiji, srpskom narodu, srpskom predsedniku i srpskom litijumu.

Granični prelazi između bivših jugoslovenskih republika ionako ničemu ne služe osim da se na njima što više maltretiraju građani kako bi se za kaznu setili da tu nekada nije ni bilo granice, dok oni nisu počeli da otkidaju na Slobu, Franju, Špegelja, Šešelja i slične opskurne likove.

Pa ih Svevišnji danas kažnjava da što više drežde na granici kako bi im glasanje od pre 35 godina izašlo na nos. I meni je uvek drago kad glasači Vučića ili Tuđmana stoje na granici tri sata i 45 minuta. Ali tu uvek nastradamo i mi koji za njih glasali nismo, mada uživamo dok oni pate. I pravo da vam kažem, mogu da ih gledam kako se nerviraju satima.

Em te granice ničemu ne služe, em možeš da ih pređeš i sa članskom kartom udruženja ribolovaca. Pričao mi jedan kolega koji je nekada radio na N1, da je njegov kum prešao nekoliko graničnih prelaza po po državama bivše Juge sa ženinim pasošem, dok ga na petom neki granični policajac nije pitao: “A gdje je Vesna?”

Tako da ste i vi, gospođo Severina, mogli da pređete srpsko-hrvatsku granicu sa putovnicom Baje Male Knindže, niko ne bi primetio ništa sumnjivo. Jedino se bojim da posle, po povratku iz Srbije, ne biste mogli da se tako lako vratite u Hrvtasku, jer bi vas hrvatski MUP saslušavao četiri sata na Bajakovu misleći da ste baš vi Baja Mali Knindža sa frizurom Severine.

Pitate se, zašto sam se uvatio baš za Baju Malog Knindžu, kao lajtmotiv ovog pisma, pa objasniću vam – jedan čudan čovek, višestruka pojava kojoj ne bi ostavili ni svekrvu na čuvanje, koji je kao direktor BIA i pravio spiskove onih koji ne ispunjavaju njegove kretenoidne kriterijume za ulazak u Srbiju, nekada se ložio da je najveći fan Azre i Džonija Štulića, a danas sa Dodikom peva hitove Baje Malog Knindže po nekim poselima na Manjači gde se vrte volovi (mislim, da ne bude zabune, na volove koji se vrte na ražnju, ne na ove koji se vrte uz Knindžu).

A jedan drugi čovek, predsednik Srbije, obećao je pre neki dan da će u inat Hrvatima da ode na koncert Baje Malog Knindže, zato što je hrvatska policija uhapsila jednog beogradskog advokata koji je išao kolima po Hrvatskoj i pevao Knindžine pesme, a onda to stavljao na društvene mreže, valjda kako bi pokazao da ni on ni Mali Knindža ne znaju da pevaju. Ali izgleda da to hrvatski MUP nije shvatio baš tako, ili su mu, može biti, odredili preventivni zatvor od 15 dana samo da ne bi išao po ulicama i pevao, jer toliko falšira skupa sa originalom, da remeti saobraćaj pošto ostali vozači kad to čuju skreću u prvu provaliju pored puta.

I moram vam priznati, draga Severina, da vi bar znate da pevate, uverio sam se u to jednom kada ste pevali na prestižnoj kulturnoj manifestaciji, Šljivijadi u Blacu. A ja kao reporter išao da pravim reportažu o ukazanju Severine na Šljivijadi, što je tada bilo u rangu pojave Gospe u Međugorju i ukazanju lika Svetog Vasilija na cepanici u selu Kamenica Donja kod Osečine.

Ako se ne sećate gde je Blace, to vam je kod Barbatovca, pa desno. Izašli ste i uzviknuli “Dobra večer, Blace, dobra večer lipi momci i devojke” – na sceni gde je u pozadini bio nacrtan portret brke sa šajkačom koji u rukama drži šljive.

Tu sam shvatio da ste vi u stvari pritajena Srpkinja, a Informer mi je pre neki dan u tekstu dražesnog naslova “Severina, deda ti se u grobu prevrće” otkrio da ne samo da ste Srpkinja, nego vam je i deda bio četnik. Tako da vaše akcije među Srbima sve više rastu zahvaljujući glupom spisku onog lika što peva sa Dodikom po mestima gde se vrte volovi.

I znam da vi mnogo volite Srbiju jer ste sem na Šljivijadi u Blacu pevali i na Dragačevskom saboru trubača u Guči, pored ostalih tada su vas iz publike gledali i oni likovi sa kokardama, zastavama “Sloboda ili smrt” i majicama sa likom Ratka Mladića.

Što vam nije smetalo, jer principi su principi, ali lova je lova. I cenim taj interesantan izbor.

Tako da, draga Severina, ja zapravo mislim da vam je Vučić u sadejstvu sa onim što peva po manifestacijama gde se vrte volovi, napravio tako lepu reklamu, da ima da ih stavite i na plakat kao podršku, kada dogodine budete nastupali na Pihtijadi u Svrljigu ili Rakijadi u Pranjanima za 30.000 evra po komadu.

A preporučujem vam i duet sa Bajom Malim Knindžom, to će biti regionalni hit. Kič je jedini sigurni ujedinitelj bivše Jugoslavije i zato – just do it!