Iako je retko viđa u domaćim filmovima i serijama, publika u Srbiji nije zaboravila Branku Katić i njene uloge. Glumica, koja već niz godina živi u inostranstvu, poslednji put je na maternjem jeziku igrala pre tri godine u „Falsifikatoru” Gorana Markovića. Pred gledaocima, pre svega televizijskim, sada se pojavljuje u hrvatskoj seriji „Novine” čije se prikazivanje očekuje na jesen na Hrvatskoj radio-televiziji. Prve dve epizode, od 12 koliko ih je snimljeno, mogla je da vidi i publika upravo završenog 22. Sarajevskog filmskog festivala. Prateći rad redakcije jednog dnevnog lista čiji vlasnik postaje moćni tajkun, serija po tekstu pisca i novinara Ivice Đikića tematizuje uticaj politike i krupnog kapitala na medijsku scenu. Branka Katić igra borbenu novinarku za koju kolege kažu da je smenila nekoliko ministara. „Serija je zapravo o tome da li je pravom istraživačkom novinarstvu došao kraj ili ima nade za njega”, kaže glumica za „Politiku”. I pored pet filmova koje je snimila u inostranstvu i rada na televiziji, ističe da joj je karijera u Srbiji najdraža.
Pratite li srpsku kinematografiju?
Da, koliko mogu. Opstajemo uprkos svemu – nemanju novca, malom broju filmova koje uspevamo da napravimo. Ali od tih nekoliko filmova koliko se godišnje snimi, neki uvek budu odabrani u selekcije svetskih festivala i dobiju pažnju i priznanja međunarodne filmske javnosti. To mnogo govori o kvalitetu ideja i zanatskoj stručnosti naših filmskih stvaralaca.
Kad pominjete novac, mi zamišljamo da se u inostranstvu, u Americi pre svega, troše ogromne pare na filmsku i TV produkciju i da je zato sve na višem nivou…
Njihove produkcije raspolažu sa mnogo više novca, ali njihovo umeće nije na višem nivou. Naše produkcije su fantastične i zato što uspevaju da sa mnogo manje novca ispričaju dobre priče. Dopada mi se što se region ponovo povezuje kroz zajedničke projekte. Dobro je da nas umetnost povezuje posle svih strašnih stvari koje su nas razdvojile.
Na osnovu čega birate uloge?
Bitno mi je da je scenario dobar, da uloga komunicira sa mnom, da dotakne nešto u meni. Bitno mi je i da sam u dobrom društvu, da imam poverenja u reditelja i njegovo viđenje priče koju želi da ispriča.
Nedostaju li vam uloge na srpskom jeziku?
Posle više godina rada u inostranstvu, radujem se kada dobijem ulogu u Srbiji ili na prostorima bivše Jugoslavije. Gluma na našem jeziku mi je prirodnija i više u njoj uživam, jer imam snažniji osećaj lične slobode. Glumcu je bitno kako se oseća iznutra. To koliko bolje razumem likove koji dolaze sa našeg podneblja, žene sa našim pričama, našom strašću – to mi je bliže i kao glumici uzbudljivije.
S obzirom na to da već dugo ne živite u Srbiji, primećujete li neke promene kada dođete u rodni Beograd?
Naravno. Beograd je veliki grad koji se stalno menja. Raduje me da se Beograđani ne predaju, da se još uvek bore za svoj grad. Tužno mi je da su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti zatvoreni godinama. Generacije mladih ljudi odrastaju u Srbiji, a da nikada nisu imali prilike da uživo pogledaju zbirke naših muzeja.
Glumci se kod nas sve češće žale na svoj položaj i odnos države.
Odnos države je strašan ne samo prema glumcima, već prema kulturi uopšte. Kultura je prvo mesto gde se ogledaju država i društvo, a kod nas je potpuno marginalizovana. Zato nam umesto kulture cveta primitivizam.
Igrate u seriji „Novine”. U čemu je tajna tako velike popularnosti serija poslednjih godina?
Kad je nešto dobro, lako nađe put do publike. A drugo, broj gledalaca koji može da ima dobra serija veći je od svakog filma. Televizija je trenutno moćniji medij, pogotovo kablovski programi koji nemaju ograničenja u tome koliko eksplicitno mogu da prikažu teme kojima se bave.
Živeli ste osam godina u Los Anđelesu, pre toga u Londonu gde i sada živite. Šta biste voleli iz tamošnjeg načina života da postoji u Srbiji?
Američki način života nema mnogo veze sa nama. Ali od evropskih naroda mislim da bismo mogli da naučimo ponešto. Malo reda i discipline bi nam dobro došlo. Takođe, poštovanje različitosti, poštovanje prava na izbor i drugačije mišljenje.
Kada će publika u Srbiji moći da vas vidi u nekoj novoj domaćoj seriji ili filmu?
Trenutno snimam za RTS seriju „Sumnjiva lica”, u kojoj će niz najznačajnijih Nušićevih komedija biti pretočen u 72 polusatne epizode. Igram Smiljanu, prijateljicu jedne od glavnih junakinja, naivnu i pomalo šašavu priučenu instruktorku fitnesa.
Iz intervjua za ''Politiku'', 2016. g.
