Svetislav Basara, kolumna ''Olimpi(sto)jada''
Danas ćemo kolumnu posvetiti Olimpijskim igrama u Parizu i kontroverzama oko igrokaza i performansa na ceremoniji otvaranja, koju, naravno, nisam gledao u direktnom prenosu, što ne znači da nisam propratio raznorazne odjeke i reagovanja.
Kao što sam višekratno govorio i pisao, svako ko sedne pred televizor - ili, crnje i gore, potegne na put da bi uživo gledao otvaranja i događanja na Evrosongovima i Olimpijadama zaslužuje da vidi sve što vidi. Moja neznatnost se odavno kloni masovnih pomama. Sa sledećim obrazloženjem: ništa dobro ne ispada kad se oni koje ne interesuje pop muzika (moj slučaj) ili sport (još više moj slučaj) pomame za pop muziku i sport, zato što je to, je li, svetski event.
Sada je to poprilično splasnulo, ali kad bi me pre, recimo, deset godina neko pitao: „Jesi li gledao Novaka“ - znate kog Novaka - a ja odgovorio da nisam, postavljač pitanja bi me zgranuto (i pomalo sažaljivo) pogledao i još zgranutije rekao: „Nisi gledao Novaka“.
Novakomanija je bila uzela toliko maha da sam se u jednom trenutku pobojao da će se na svim TV kanalima koji ne prenose Novakove mečeve pojaviti milicajci koji suču brkove, vrte pendrecima i strogim glasovima govore: „Ne gledaš Novaka, a“.
Kvaka je u tome što mi pitanja „jesi li gledao Novaka“ nisu postavljali slučajni prolaznici i sportoljubi, nego osobe iz mog najbližeg okruženja nadaleko čuvenog po nedavanju pet sitnih para na sport i priključenija.
Odgovorno tvrdim da nikog od persona dramatis koje su se zgražavale nad mojim negledanjima Novaka - i to iz najnezlobivijih pobuda, tenis me ič ne interesuje - tenis, sport uopšte, takođe ič nije interesovao.
To se stručno zove „psihička epidemija“. I u tom smislu su Novaci, Evrosongovi i otvaranja Olimpijskih igara dobra stvar, neka vrsta katalizatora, jer je epidemiološka slika ista kad na scenu stupi neki Musolini ili Hitler, a konkurs je u toku.
Ceremoniju otvaranja, kako rekoh, nisam gledao, sledstveno je neću ni osuditi na „negledano“ kao onaj zastavnik iz Bloka 21, neću je doduše ni pohvaliti, fokusiraću se - kako takođe rekoh - na odjeke i reagovanja.
I to na domaćem terenu, u tabloidima, koje sam dijagonalno pregledao. Šta reći. Porfirije može biti zadovoljan žestokom svetosavskom tabloidnom reakcijom na najkontroverzniji deo ceremonije - (fakat krajnje neukusnu) parodiju tajne večere u izvedbi nebinarnih, transrodnih i multiseksualnih iduvuuma - tko zna, možda i Vučićević dobije Orden Sv. Save - što bi bilo sasvim na mestu da isti ti tabloidi nisu prepuni estetski mnogo rugobnijih slika sa zadružnih i elitnih j-bačina i orgija.
Pisac hoće da kaže da je i otac Olimpijskih igara Pjer de Kuberten bio polovično u pravu kad je rekao nije važno pobediti, važno je učestvovati. Zaista je važno učestvovati, ali nije obavezno. Ako već učestvuješ, onda si u obavezi da pojedeš olimpijska g-vna.
