Milojko Pantić: Čuvajte se onih koji viču „Živela Srbija“



Milojko Pantić, kolumna za ''Danas''

Kroz emisiju Sportsko-politička galaksija, već više od 20 godina, pišem, što bi Branko Ćopić rekao, svoju „Zlatnu bajku“ o ljudima. Jer umnožavaju se i u Srbiji i po celom svetu i noćni i dnevni vampiri od ljudi. To je prava ljudska neman, apokaliptičari sa onom kosom smrti u rukama.

Vlastodršci u mnogim zemljama sveta, u Srbiji pogotovu, šire preko medija neviđeni strah od navodne ugroženosti nacije. Svakom razumnom čoveku je jasno da to širenje mržnje nema drugu svrhu nego da tzv. branioci srpstva učvrste svoju vlast, odnosno da pod plaštom politike i patriotizma zavedu diktaturu kriminalaca i lopova.

Kad čujem da neko u Srbiji viče „Živela Srbija“, hvatam se za novčanik da mi ga ne ukrade. Jer sve ovo vreme, svih dvanaest godina njihove vlasti oni ne rade ništa drugo nego kradu. To je nezapamćeno u političkoj istoriji čovečanstva.

Prvo pokradu izbore, a onda svu državnu i društvenu imovinu, od Narodne banke i budžeta Srbije, preko enormnih računa za komunalije, struju, hranu, gorivo, do tzv. upravnika stambenih objekata, nekadašnjih domara.

Velika je sramota civilizovanog sveta u Srbiji što je dozvolio da ponovo, kao devedesetih godina, vlast uzme crveno-crna koalicija, odnosno presvučeni radikali ratnog zločinca Hulje Šešelja tzv. naprednjaci i SPS naslednici najvećeg političkog zlikovca Srbije svih vremena Slobodana Miloševića.

Oni nastavljaju da sprovode davno prevaziđenu teoriju „Krvi i tla“. To više ne mogu raditi ratovima i oružjem pa izmišljaju nekakve svesrpske sabore okupljajući nacionalističku bagru iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, u nastojanju da od te dve suverene države naprave nekakvu veliku Srbiju.

Evo, primera radi, kako su ti bezumni politički kriminalci, lopovi i neznalice, koji su izazvali rat u bivšoj velikoj državi, i ostavili Srbe na cedilu i u Hrvatskoj i na Kosovu, osramotili građane Srbije samo prošle nedelje.

Prvo je ministar opšte prakse Ivica Dačić zabranio održavanje susreta mladih pozorišnih Srba i Albanaca, odnosno trodnevni pozorišni festival pod nazivom „Mirdita – dobar dan“. Obrazloženje, tome se protive navijači, odnosno produžene ruke Službe, jer se manifestacija održava i na dan Vidovdana 28. juna.

To je provokacija, izjavio je Dačić, Vidovdan je sveti dan za Srbe zbog bitke sa Turcima 1389. godine. A evo šta o tome kaže jedan od najboljih poznavalaca teologije u Srba, pokojni doktor nauka Mirko Đorđević.

„Crkveni ljudi i političari su se odlučili da fatalno lažu narod. Taj dan je vezan za ime paganskog ratničkog božanstva koji se zove Beli Vid. Briga njih što i u Pravoslavnoj enciklopediji koju je objavila Srpska pravoslavna crkva, doslovce stoji da Vidovdan nema nikakve veze sa srpskom pravoslavom tradicijom“ – kraj citata.

Posle Dačića istakao se i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač. Čovek je nadmašio sve poltrone i ulizice aktuelne vlasti, zabranom održavanja književnog festivala pod obrazloženjem da učesnici, kako je rekao, ne poštuju državu Srbiju i njenog predsednika. Srbija je dakle utonula u veliku društvenu dramu.

A jedan od glavnih principa dramske radnje jeste dramski obrt. On uvek dolazi neočekivano, ali nije plod puke slučajnosti, već neizbežan ishod svega što se u drami ranije dešavalo. Neminovnost se može odložiti, ali ne i izbeći. Tako će završiti i aktuelna vlast u Srbiji.

Otuda i poruka za razumne ljude u ovoj nesrećnoj zemlji da za razliku od klerofašista na vlasti, šire ljubav a ne mržnju među ljudima. Jer ljubav je dar od Boga (ma šta to značilo). Srpski popovi na čelu sa tzv. patrijarhom, tvrde da služe Bogu i da postupaju po njegovoj volji. To je velika laž. I ne samo da lažu već i oni i njihov politički mentor, ne misle na Boga, već samo na sebe, svoju vlast i lične krupne ili sitne interese.

Oni su zapravo dokaz da Bog kao svemogući pravednik i ne postoji. Jer da postoji valjda bi stvorio bolji svet od ovog našeg, i ne bi dozvolio da njegov „nebeski narod“ vode barabe, lopovi i kriminalci.

I zato čuvajte se onih koji se krste kad gradski autobus prolazi pored crkve i onih koji viču „Živela Srbija“, ogrću se i ljube zastavu, jer oni tim navodnim pravoslavljem i lažnim patriotizmom samo opsenjuju prostotu.