Srbija je već drugu nedelju u toplotnom talasu, temperature dostižu 40 stepeni, a u nekim mestima se ni noću ne spuštaju ispod 30. Institut za javno zdravlje Srbije je izadao upozorenje da je vazduh u kategoriji „veoma“ opasne pojave, ministar Goran Vesić izdaje preporuke da se radno vreme građevinskih radnika prilagodi situaciji, a mnoga mesta u Srbiji kubure s nedostatkom vode. Iako zakon daje mogućnost da se proglasi vanredna situacija i tako donekle olakša život građanima i radnicima, država za sada zazire od toga.
Institut za javno zdravlje „Batut“ je 12. jula saopštio da je u većini mesta u Srbiji toplotni talas počeo 8. i 9. jula i da će najverovatnije trajati do 21. u mesecu. Za period od 12. do 19. jula „Batut“ je upozorio da će u većem delu Vojvodine prоgnоzirаnе maksimalne temperature vаzduhа biti u каtеgоriјi „vеоmа оpаsnе pојаvе“.
Iz Hidro-meteorološkog zavoda Srbije (RHMZ) svakodnevno upozoravaju na „izražen toplotni talas“, a na snazi je narandžasti ili crveni meteoalarm.
Osim ministra građevinarstva i infrastrukture Gorana Vesića, koji je prošle nedelje izdao preporuke da se posao na gradilištima organizuje u skladu sa vremenskim uslovima, država – ćuti.
Narodna poslanica iz Ekološkog ustanka i advokatica Danijela Nestorović za N1 objašnjava da Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama nalaže državi da reaguje kada ekstremne vrućine traju duže od 15 dana. Pod ekstremnim vrućinama se računaju temperature iznad 40 stepeni.
Nestorović dodaje da Zakon nije baš precizan, već pod vandrednom situacijom u čl. 38 kaže: „Vanredna situacija se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz pojačan režim rada“.
Vanredna situacija se proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja, a Zakon predviđa da se može proglasiiti i posle nastupanja „ako se neposredna opasnost od nastupanja vanredne situacije nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglašena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja“.
Nestorović navodi da gradovi i opštine pogođeni velikom vrućinom treba da podnesu inicijativu za proglašenje vanredne situacije. Odluku o tome donosi Republički štab za vanredne situacije, a zatim je prosleđuje Vladi Srbije, koja odobrava primenu vanrednih mera koje odmah postaju obavezne.
Vanredne mere, kako je propisao Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podrazumevaju: skraćivanje radnog vremena za radnike na otvorenom od 11 do 16 časova, promenu režima saobraćaja i posebno promena režima prevoza opasnih materija, dopremanje pijaće vode ugroženom stanovništvu i postavljanje cisterni sa vodom na ključnim mestima u gradovima, odnosno, opštinama.
Zbog problema s vodosnabdevanjem vanredna situacija je do sada uvedena u opštinama Mionica i dva sela u opštini Gornji Milanovac. Kako je opština Gornji Milanovac navela u Odluci, vanredna situacija se proglašava „zbog posledica elementarne nepogode – nedostatka vode za piće“.
Najveći deo Beograda za sada nema problema s vodom, iako su u nekim prigradskim naseljima česme suve, osnova za proglašenje vanredne situacije ima, slažu se sagovornici N1.
Temperatura se meri na Košutnjaku, ljudi žive na asfaltu
Prepreka je jedino to što zvanična temperatura, koja se meri u Košutnjaku, nikako da dostigne 40 stepeni, iako je broj Beograđana koji živi i radi na Košutnjaku na nivou statističke greške. Najveći broj njih osuđen je na vreo asfalt i zabetonirana nasilja, u kojima prema nezvaničnim merenjima temperature idu iznad 40 stepeni.
„Svakako bi s obzirom na visoke temperature koje traju danima i idu preko 44 stepena Celzijusa, moralo da se povede računa o građanima jer tu obavezu imaju svi državni organi u skladu sa Ustavom Srbije, da budu zaštićeni ne samo građevinski radnici na otvorenom, već i kurirske službe, konobari u otvorenim baštama kafića i restorana, vozači, starije osobe i osobe koje pate od hroničnih bolesti“, podseća Nestorović.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu kaže za N1 da bi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić trebalo da razmotri mogućnost uvođenja vanredne situacije zbog ekstremnih temperatura.
„Apsolutno bi imalo smisla proglasiti vanrednu situaciju, pogotovo što je Beograd toplotno ostrvo. Najveći broj ljudi živi u betonu, ljudi nemaju gde da se sklone“, kaže Jovanović.
On navodi da grad ima više instrumenata koje može da iskoristi u ovakvim situacijama, kao i mere koje bi preduzeo da se zaštite građani.
Pored skraćenja radnog vremena, slanja inspekcije u kontrolu mesta na kojima se radi na otvorenom, Jovanović predlaže i dežurstva u Domovima zdravlja, tako da se građanima ne zakazuju pregledi u najtoplijem delu dana kada se ne preporučuje izlazak napolje.
Zašto vlast izbegava vanrednu situaciju?
Danijela Nestorović ne veruje da će vanredna situacija zbog visokih temperatura biti uvedena. Ona ističe da je takvo neozbiljno ponašanje svih aktera, državnih organa, u sprovođenju mera zaštite u vanrednoj situaciji – na štetu građana Srbije.
„Kako je izvesno da vanredna situacija neće biti uvedena, jer uvek slušaju preporuke RHMZ-a pa se nadaju da će vrućine uskoro prestati, to su u ozbiljnom problemu svi građani koji su već danima izloženi visokim temperaturama a prinuđeni da raspalim autobusima odlaze na posao, odlaze kod lekara koji svoje radno vreme nisu prilagodili uslovima, pa zakazuju pacijentima u nezgodnim terminima, itd“, navodi Nestorović.
Jovanović razlog za neuvođenje vanredne situacije zbog visokih temperatura vidi u slabom liderstvu gradskog rukovodstva. On dodaje da kod gradskih čelnika ne postoji osećaj kada treba uložiti dodatni napor, ali postoji strah da se predložene mere mogu shvatiti kao nedovoljne.
Ovako, nema mera – nema problema, „nema demonstracije slabosti gradske uprave“, ocenjuje Jovanović.
Dosadašnji rekord najviših temperatura u Srbiji je 24. jul 2007. kada je temperatura u Smederevskoj Palanci i Ćupriji dostigla skoro 45 stepeni, dok je u Beogradu je bila 43,6 stepeni. Kopaonik je tada merio 30, Zlatibor 36, Subotica 37, Dimitrovgrad 41, koliko i Požega. U Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu i Nišu bilo je 44 stepena Celzijusa, prema zvaničnim merenjima RHMZ. Toplotni talas iz 2007. koji je zahvatio celu jugoistočnu Evropu, nalazi se u grupi 10 najintenzivnijih toplotnih talasa ikada zabeleženih na starom kontinentu.
Preporuke Ministarstva za rad o radu na ekstremnim temperaturama
Ministarstvo za rad rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donelo je još 2007. smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama.
Prema stavu Ministarstva, kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36 stepeni Celzijusa, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i slično, smatra se da rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje.
Vlada je poslodavcima preporučila da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada.
Mere koje su poslodavci dužni da primenjuju u praksi podrazumeva čestu zamenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema.
Izvor: N1
