Do maja prošle godine Teniski centar Novak Đoković, od sada Teniska akademija Janko Tipsarević. Tereni koje je Đoković vratio gradu Beogradu prošlog proleća, ponovo su oživeli.
Na pola terena se igra, na drugoj polovini se radi. Sređuju se posle duge pauze. Više od godinu dana je prošlo otkako je Đoković vratio gradu Beogradu ovaj kompleks koji je nosio ime po njemu, od tada je zub vremena učinio svoje, ali sada se budi.
Kada sam pre desetak dana prolazio ovom obalom Dunava, ni traga ni glasa bilo kakve aktivnosti. Zgrada zapuštena, tereni neuređeni. Sada je slika drugačija. Zgrada još nije došla na red, ali tereni jesu.
– Da li može da se igra? – pitam jednog od majstora.
– Za sva pitanja u vezi ovih terena, obratite se Akademiji Tipsarević – odgovara on.- Ovde nema nikoga osim nas. Treneri rade sa igračima, ali više od toga ne znam.
Odmah sledi pitanje na Jankov broj, potvrda stiže: Tipsarević se doselio na Dorćol, ali više od toga još ne želi da kaže.
Ko ne zna, Janko već ima dva teniska kompleksa u zakupu u Beogradu – na Olimpu i Sportskom centru 11. april. Ne tako davno isto je važilo i za terene kod Šest kaplara, preko puta Tržnog centra Ušće, ali više nije tako. Tipsarević ima i nekoliko akademija širom sveta, od Kine do Indije preko Meksika i Crne Gore, a tu nije kraj.
Kod njega treniraju i srpski asovi Laslo Đere, Miomir Kecmanović i Dušan Lajović, najbolja crnogorska teniserka Danka Kovinić, bivši broj 1 u dublu, Hrvat Mate Pavić, Japanac Juiči Sugita, nekada 36. na svetu. Većini ako ne i svima je i menadžer. Njegova akademija je uvrštena među jednu od 15 najboljih na svetu na jednom specijalizovanom sajtu.
Međutim, nema dileme da će ovaj novi posao izazvati mnogo jaču reakciju nego svi prethodni. Razlog je jasan – Tipsarevićev angažman u Srpskoj naprednoj stranci. Politička situacija u Srbiji je takva da će mnogi, potovo iz suprotnog tabora, Jankov dolazak na Dorćol povezivati da činjenicom da je na bilbordima uoči izbora, kao i na slavlju posle njih, bio na dva koraka od Aleksandra Vučića; da se, ako je suditi po ovim slikama, veoma brzo probio u partijskoj hijerarhiji, ako ne na državnom onda na gradskom nivou.
Sa jedne strane, logično je da nekada osmi teniser sveta, šampion Dejvis kupa, drugi najbolji teniser koga je ova zemlja ikada imala, dobije priliku da u zakonom predviđenim uslovima prenosi svoje znanje i iskustvo na mlađe generacije, ali u Srbiji ne važe uvek zakoni logike.
Zato je pre donošenja bilo kakvog zaključka na račun ove situacije verovatno najbolje sačekati trenutak kada će Tipsarević svečano otvoriti novu akademiju i tom prilikom obelodaniti svoje planove ali i sve što je dogovorio sa nadležnima u vezi korišćenja teniskog kompleksa na Dorćolu.
Inače prostor koji sada zauzima ovaj centar manji je nego dok je bio u Đokovićevoj svojini. Nekadašnji betonski tereni su preorani i na tu lokaciju se proširio Spomen kompleks braniteljima Beograda koji je sada doteran i ostavlja mnogo bolji utisak. Nema više ni teretane za koju se govorilo da je među najboljim u Evropi u sličnim teniskim objektima. Zgrada deluje zapušteno ali njoj tek predstoji sređivanje.
Teniskom kompleksu na Dorćolu udahnut je novi život, a da li će on postati nova tačka političkog razdora ili sjajna prilika za novu etapu razvoja srpskog tenisa, ostaje da se vidi.
Izvor: Sportklub
