Sa prosečnim rezultatom 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju, što je bio jedan od ispitivanih domena u poslednjem ciklusu PISA istraživanja.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavio je izveštaj sa osnovnim rezultatima zadataka iz kreativnog mišljenja učenika, dobijenih u ciklusu PISA 2022, a dodatni spektar analiza za potrebe kreatora obrazovnih politika će biti objavljen u posebnoj publikaciji polovinom jula.
Koliko je đaka učestvovalo u PISA?
U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije.
Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.
Test iz kreativnog mišljenja je rađen u 64 zemlje/ekonomije.
U proleće 2022. godine, 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola u Srbiji učestvovalo je u studiji PISA 2022 i rešavalo testove iz čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.
Od ovog broja, 1,9 odsto učenika je učilo u osnovnoj školi (7. i 8. razred), dok su 82,7 odsto uzorka činili učenici prvog razreda srednje škole, a 15,4 odsto učenici drugog razreda srednje škole.
Ovi đaci su predstavljali oko 59.300 petnaestogodišnjih učenika u Srbiji tj. oko 87 odsto ukupne populacije petnaestogodišnjih učenika koji se nalaze u sistemu obrazovanja Republike Srbije.
Kakvi su PISA rezultati iz kreativnog mišljenja na svetskom nivou?
Na PISA testovima kreativnog mišljenja moguće je bilo ostvariti 60 poena.
Najuspešniji su bili učenici iz Singapura koji su imali prosečan rezultat 41 poen, slede Koreja (38), Kanada (38) i Australija (37).
Iznad OECD proseka zemalja učesnica koji je iznosio 33 poena, statistički značajno bolje rezultate su ostvarili učenici u Estoniji i Finskoj (36), kao i Poljskoj i Portugaliji (34).
Na nivou proseka su se našle Španija i Mađarska (33), kao i Francuska i Holandija (32).
Najmanji broj poena u proseku su osvojili đaci iz Dominikanske Republike, Maroka, Uzbekistana, Filipina i Albanije (između 13 i 15 poena).
Rezultati učenika iz Srbije
Sa prosečnim rezultatom od 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su statistički postigli niži rezultat od prosečnog za OECD u kreativnom mišljenju (33).
Naši đaci se statistički značajno ne razlikuje od učenika iz Slovačke, Meksika, Urugvaja i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
„Kada se uporedi postignuće Srbije sa referentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu zemlji ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), nalazimo da su zemlje u okruženju zabeležile statistički značajno slabije rezultate u poređenju sa OECD prosekom (33). Ipak, petnaestogodišnji učenici iz Mađarske (31), Hrvatske i Slovenije (30) bili su uspešniji od učenika iz Srbije, dok su učenici iz Rumunije (26), Bugarske (21) i Severne Makedonije (19) bili manje uspešni od učenika iz Srbije“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su rezultati naših učenika u kreativnom mišljenju u skladu sa očekivanim rezultatima na osnovu njihovih rezultata iz matematike i rezultata u čitanju.
I po njima smo, podsetimo, ispod proseka zemalja učesnica PISA 2022 istraživanja.
Trećina đaka ispod osnovnog nivoa postignuća
Osim srednje vrednosti u PISA studiji se opisuje i postignuće učenika po nivoima, kojih je ukupno šest.
Učenici na nivou 3 ispoljavaju bazični nivo kreativnosti, a nasuprot tome, najbolji đaci dostižu nivo 5 ili nivo 6
U kreativnom mišljenju, osnovni nivo ( 3) definiše se kao nivo na kome učenici mogu da generišu adekvatne ideje za jednostavne do umereno kompleksne zadatke izražavanja i rešavanja problema, a takođe počinju da pokazuju sposobnost da smisle originalne ideje ili rešenja u poznatim kontekstima zadataka.
U Srbiji, 65 odsto petnaestogodišnjaka je dostiglo najmanje osnovni nivo kreativnog mišljenja što je statistički značajno manje u poređenju sa prosečnim rezultatom u zemljama članicama OECD-a (78 odsto).
U 21 od 64 zemlje/ekonomije u kojima su učenici testirani iz kreativnog mišljenja, više od polovine nije dostiglo osnovni nivo.
S druge strane, oko 17 odsto učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu iz kreativnog mišljenja, što je manje u odnosu na procenat njihovih vršnjaka iz OECD zemalja (27 odsto).
Na ovim nivoima uspešnosti, učenici su sposobni da generišu, procene i unaprede kreativne ideje u različitim i kompleksnim zadacima, uključujući apstraktne zadatke koji uključuju dizajniranje ili ograničene, odnosno nepoznate scenarije koji zahtevaju kreativna rešenja naučnih i društvenih problema.
Samo u 20 od 64 zemlje i ekonomije koje su učestvovale u testiranju kreativnog mišljenja više od četvrtina učenika je dostiglo nivo kreativnosti 5 ili 6.
„U Srbiji, približno 15 odsto đaka koji se izdvajaju u kreativnom mišljenju su najbolji i u matematici, dok je osam odsto najbolje i u čitanju (prosek za OECD je 20 i 17 procenata). Ovo upućuje na to da je moguće postići izuzetan uspeh u kreativnom mišljenju bez izuzetnog uspeha u akademskim oblastima, i obrnuto“, navodi se u izveštaju.
PISA 2022 test kreativnog mišljenja ispituje kreativno mišljenje učenika kroz tri procesa generisanja ideja: (a) generisanje raznovrsnih ideja, (b) generisanje kreativnih ideja i (v) procena i unapređivanje ideja.
Uzimajući u obzir celokupnu uspešnost na testu i težinu zadataka, učenici u Srbiji su postigli relativno bolje rezultate u zadacima koji su zahtevali generisanje kreativnih ideja u odnosu na ostale zadatke iz testa.
Kreativno mišljenje i socio-ekonomski status
Razlike u postignućima među đacima u Srbiji PISA indeks ekonomskog, socijalnog i kulturnog statusa izračunat je na takav način da svi učenici koji polažu PISA test, bez obzira na zemlju u kojoj žive, mogu da budu smešteni na istu socioekonomsku skalu.
To znači da je moguće koristiti ovaj indeks za poređenje postignuća učenika sličnog socioekonomskog položaja u različitim zemljama.
U Srbiji, učenici sa povoljnim socioekonomskim statusom (prvih 25 odsto u smislu socioekonomskog statusa) imali su bolja postignuća od učenika sa nepovoljnim statusom (donjih 25 odsto) za 8,8 poena na skali od 60 poena.
To je slično prosečnoj razlici između takve dve grupe (9,5 poena) u zemaljama OECD-a.
Kao što je slučaj sa uspehom učenika na testovima iz matematike, čitanja i nauke, i socioekonomski status je bio jak prediktor uspešnosti u kreativnom mišljenju u svim zemljama koje su učestvovale u PISA 2022 testiranju.
To je činilo 10 odsto varijacija u uspehu u kreativnom mišljenju u PISA 2022 u Srbiji (u poređenju sa 12 odsto u proseku u zemljama OECD-a). Ovaj podatak govori da je socioekonomski status učenika u Srbiji manje povezan sa postignućima učenika nego u zemljama OECD-a, što ukazuje na veću pravednost našeg obrazovnog sistema, piše u izveštaju.
Međutim, uopšteno gledano, veza između socioekonomskog statusa i uspeha u kreativnom mišljenju je bila slabija nego u slučaju uspeha iz matematike.
Oko 14 odsto učenika u nepovoljnom položaju u Srbiji bilo je u stanju da postigne rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u domenu kreativno mišljenje.
Ovi đaci se mogu smatrati „otpornim“ kreativnim misliocima jer su, uprkos svom nepovoljnom socioekonomskom statusu postigli izvanredne rezultate u kreativnom mišljenju u poređenju sa učenicima u svojoj zemlji.
U proseku u zemljama OECD-a, 13 odsto đaka u nepovoljnom položaju postiglo je rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u kreativnom mišljenju u svojim zemljama.
Razlike u postignućima u odnosu na pol
Devojčice u Srbiji su u proseku imale statistički bolje rezultate u kreativnom mišljenju.
Devojčice su ostvarile rezultat od 30 poena u proseku, dok su dečaci postigli 27 poena. Razlika od oko tri poena je statistički značajna.
Ni u jednoj zemlji ili ekonomiji koja je učestvovala u PISA testiranju, dečaci nisu nadmašili devojčice u kreativnom mišljenju.
U Srbiji, kada je reč o učenicima sa najboljim postignućima u kreativnom mišljenju (oni koji dosežu nivoe 5 i 6), udeo je veći kod devojčica (20 odsto) nego kod dečaka (15 procenata). Prosečne vrednosti za OECD su 31 i 23 odsto.
Nasuprot tome, deo učenika koji ne dostigne osnovni nivo je veći među dečacima (39 odsto) nego među devojčicama (30 odsto). Prosečne vrednosti za OECD su 25 i 18 odsto.
U Srbiji razlike u postignućima vezane za pol postoje i u vrhu lestvice uspešnosti, sa razlikom od oko tri poena između devojčica i dečaka koji postižu visoke rezultate.
Kakav pogled na kreativnost imaju učenici u Srbiji?
Oko 78 odsto učenika u našoj zemlji se uglavnom ili u potpunosti složilo s tvrdnjom da je moguće primeniti kreativnost u gotovo svim predmetima (OECD: 82 odsto).
Ovi đaci su postigli značajno bolje rezultate od svojih vršnjaka za 1,9 poena, kada se uzmu u obzir socioekonomske karakteristike učenika i škola.
Međutim, 57 odsto veruje da je njihova kreativnost nešto što se ne može mnogo promeniti, odnosno da je u pitanju „fiksirani mentalitet‟ i takav stav je povezan sa prosečno 0,9 poena nižim rezultatom u odnosu na rezultate OECD zemalja, uzimajući u obzir gore pomenute karakteristike.
Uopšteno gledajući, učenici su pokazali relativno visoke nivoe maštovitosti, intelektualne otvorenosti i kreativnog samopouzdanja. Ovakvi stavovi se pozitivno odražavaju na uspešnost u kreativnom mišljenju u proseku u svim OECD zemljama.
Oko 69 odsto nađih đaka se uglavnom ili u potpunosti složilo s tvrdnjom da ih ispunjava kada rade nešto na kreativan način, dok je nešto više od četvrtine iskazalo poteškoću prilikom obavljanja kreativnih radnji.
Prvopomenuti su ostvarili bolje rezultate od svojih vršnjaka, dok su drugopomenuti ostvarili znatno lošije rezultate, uzimajući u obzir karakteristike učenika i škola.
Određene socio-emocionalne karakteristike, kao što su radoznalost, posmatranje iz različitih perspektiva i istrajnost, prepoznate su kao karakteristike pojedinaca sa kreativnim mišljenjem.
U Srbiji, 78 odsto učenika voli da zna kako funkcionišu stvari, 68 odsto želi da razume zašto ljudi postupaju na određeni način, a 49 procenata završava zadatke i kada postanu teži nego što su očekivali.
Takvi učenici su značajno bolje uradili test kreativnog mišljenja nego njihovi vršnjaci sa sličnim socioekonomskim karakteristikama.
Zanimljiv je podatak da 79 odsto učenika uzrasta od 15 godina koji su učestvovali u istraživanju očekuje da će steći najmanje visokoškolski stepen obrazovanja (prosečna vrednost za zemlje OECD je 70 odsto).
Ti učenici su pokazali veću uspešnost na testu kreativnog mišljenja nego njihovi vršnjaci, čak i nakon uzimanja u obzir njihove uspehe u matematici i čitanju, kao i socioekonomske karakteristike.
Dodatno, pet odsto očekuje da će raditi posao u kreativnim i kulturnim sektorima u 30. godini života, dok dva procenta kaže da njihov roditelj radi na takvom poslu.
U proseku širom zemalja OECD-a, ovi učenici su za 1,1 poen postigli značajno bolje rezultate od svojih vršnjaka.
Kao primer su pomenuti đaci koji očekuju da rade kao menadžeri ili profesionalci i koji rezultatima prevazilaze svoje vršnjake za 0,7 poena.
U kojoj meri školsko okruženje u Srbiji omogućava kreativnost?
Ukupno 60 odsto naših đaka kaže da im njihovi nastavnici daju dovoljno vremena da smisle kreativna rešenja za zadatke (OECD: 63 odsto).
U velikom broju zemalja učesnica, kao i u Srbiji (72 odsto) učenici koji imaju mišljenje da nastavnici cene njihovu kreativnost su skloniji da uspešno odrade test kreativnog mišljenja, posebno na zadacima koji zahtevaju procenu i unapređivanje ideja, procesu koji se malo lakše primenjuje nego generisanje raznovrsnih ili generisanje kreativnih ideja.
Prema izjavama direktora škola, naši đaci imaju pristup časovima/aktivnostima iz umetnosti (26 odsto), glume (18 odsto), kreativnog pisanja (11 odsto) ili programiranja na računaru (22 odsto) jednom mesečno ili češće u školi.
Prema iskazu učenika, oni pohađaju te časove/aktivnosti jednom nedeljno ili češće i to: časove/aktivnosti iz umetnosti (22 odsto), drame (14 odsto), kreativnog pisanja (14 odsto) ili programiranja na računaru (21 odsto).
Prosečne vrednosti za OECD zemlje iznose 27, 11, 16 i 17 odsto navedeno po istom redosledu.
Digitalne aktivnosti
U našoj zemlji 42 odsto učenika koristi digitalne alate u obrazovne svrhe sat vremena ili više dnevno u školi, a 57 procenata van škole (prosečne vrednosti za OECD su 55 i 50 odsto).
Uopšteno, ovaj način korišćenja izgleda pozitivno, ali je slabo povezan sa uspehom učenika u kreativnom mišljenju do određene granice, kao što je slučaj i sa njihovim uspehom u matematici. Međutim, korišćenje digitalnih alata u slobodno vreme ima različite uticaje na kreativno mišljenje učenika.
Istraživanje je pokatalo da 30 odsto učenika u Srbiji provodi sat vremena ili više u digitalnim aktivnostima za slobodno vreme tokom školskih sati (prosečna vrednost za OECD zemlje je 35 odsto).
Procenjeno za zemlje OECD-a, je da se ovaj način korišćenja negativno odražava na kreativno mišljenje učenika.
Srećom, provođenje jednog sata ili više u korišćenju digitalnih alata za slobodno vreme van škole, na primer, tokom vikenda, nije bilo povezano sa promenom učinka u Srbiji (mada se jeste pozitivno odrazilo na prosek za zemlje OECD-a). Ovo važi za 77 odsto naših đaka i prosečno 80 odsto učenika za zemlje OECD-a.
Izvor: Danas
