Srpska košarka je sahranjena na drugoj utakmici finala plej ofa Superlige KLS. Zbog svega pomalo, a zapravo kulminacije laži, dvostrukih aršina, višegodišnjih spletki, ratne zone Crvene zvezde i Partizana do karikaturalnog sviranja kraja meča za koji su jedni znali da će se nastaviti, a drugi bili neinformisani. Kao što su i verbalne uvrede sa tribina, imale različitu specifičnu težinu za sudijsko sankcionisanje.
Nedovoljnu za nekadašnje reprezentativce Miloša Teodosića i Nemanju Nedovića, ali teške prekida (7.55 minuta pre kraja trećeg perioda, 57:45) na „pominjanje“ Vesne Čović, supruge predsednika crveno-belih. Pre toga, „rigidni“ sudijski radar su prošle i uvrede na račun predsednika Srbije, prozivke Miloša Vazure, direktora FK Partizan, ma bilo je toga…
U skladu sa propozicijama, kako reče Aleksandar Grujin, direktor KLS, za Sport klub, sudijska trojka predvođena Evroligaškim arbitrom Urošem Nikolićem, brzopotezno je zatražila jednu, drugu, a treća opomena je već bila kraj košarke odnosno prekid i zahtev za pražnjenje dvorane, a ubrzo i povlačenje ekipe sa Malog Kalemegdana u svlačionicu, koji su „ispraćeni“ uletanjem raznih predmeta na teren Arene. Zanimljivo je da je povređeni trio Zvezde, Adam Hanga, Jago Dos Santoš i Džeol Bolomboj, ostao još dugo na klupi, zanimajući se telefonima, bez pola grama brige za ličnu bezbednost.
Čekajući rasplet, dočekali smo zaplet. Uz pokušaje da se „isprati“ više od 12.000 gledalaca, što nije išlo baš brzo, usledila je objava spikera da će se meč nastaviti sledećeg dana. Posle pauze duže od sat vremena, dok je veći deo Partizanovih igrača već bio na putu ka kući, Zvezdini prvotimci su se vratili na teren avetinjski prazne najveće dvorane. (Ne)zvanično i sudijski trio se iz „civilki“ vraćao u uniforme da bi se ponovo našao na terenu, sačekao propisanih 15 minuta da istrče i oni drugi, kojih nije bilo, pa je odsviran kraj sa više nego izglednim 20:0 crveno – belih i, nove titule Srbije.
Pojedini članovi stručnog štaba Partizana, koji su od obezbeđenja dvorane čuli da se rival vratio na parket, dotrčali su u glavnu salu očima ne verujući šta se dešava. A „dešavala“ se promocija novog-starog šampiona, daleko od driblinga, šuta, skoka… To je tako kada se „odsvira“ košarci. Precizno, inženjerski ili hirurški, ali joj se dune, da se sve puši i crveni…
E, sad, pitanja za milion dolara, na koje bi mogli da odgovore detektivi, poželjno oni kojima su specijalnost bračna neverstva. Da li je delegat Srđan Stojanović obavestio oba tabora da će se meč ipak nastaviti? Da li je moguće da jedan „običan“ spiker na svoju ruku bupne koju o odlaganju? Da li je logično da Željko Obradović zakaže trening sledećeg dana pred „nastavak“ finalne serije, ako je odlučio da Partizan demonstrativno odustane od i ne odigra u pola noći drugi duel u kome je, pre prekida, imao plus 12? I ko ovde sve istinu ne govori, ili izvuče korisno za jedne ili druge…
Dvostruki aršini sudija
Još malo o verbalnom deliktu sa tribina. Bio je nekad čuveni član 133 Krivičnog zakona SFRJ, koji je znao i „nekog“ zatvora da dođe dugih ili bez dlake jezika. I ponovo pitanje rukovodstvu KLS odnosno službenim licima tokom neslavno završene finalne serije. Zašto nisu sankcionisani verbalni ispadi na prvoj utakmici finala, kada je Zvezda bila domaćin. A, bilo ih je… Na račun Obradovića, kao i pojedinih prvotimaca crno belih. Kao što su i tada poletali i razni predmeti na parket. Milivoje Jovčić i „ostatak“ sudijske kompanije, taj deo su „preskočili“ dok su ispravljali brlje zapisničkog stola u finišu prve utakmice.
Pogrdne prozivke u finalu ABA lige, nisu (verovatno po propozicijama) sankcionisane, najmanje pražnjenjem tribina. A šta se tek orilo u dvorani „Aleksandar Nikolić“, na račun trenera i igrača crno-belih u prve dve utakmice. Nažalost, nisu ostali dužni ni „grobari“, a meriti ko je više vređao, ispod je svakog nivoa.
Direktor lige Grujin je indirektno prozvao spikera odnosno da mu je „neko“ insinuirao famozno odlaganje na štetu crno-belih. Uz diplomatsko pokrivanje, umesto konkretnog odgovora („sve vreme sam bio u kominikaciji sa delegatom, sve je urađeno u skladu sa propozicijama“). U skladu sa poslednjim, ide i uručenje pehara crveno-belima. A što je zaboden kolac u košarku, nema veze, ne može sve baš da bude po propozicijama. Jadna zemljo košarke… A i ono: “Ima nešto trulo pod srpskim obručima.“
I da se vratimo na crne slutnje o kojima se samo šuškalo, od početka sezone, da se finalne serije večitih neće završiti na terenu. Doduše, ne u ABA, nego u Superligi. Ali, očigledno, unapred pripremljen scenario je postojao, nisu to bile samo priče iz nepričave. Ma, filmovi o Džejmsu Bondu su boza za ove naše obruče.
U poslednjih nekoliko decenija, praktično od početka 90-ih, svašta nečeg sam se nagledala u duelima Crvene zvezde i Partizana. Bili su više glavobolja nego lepota igre, a prošlo je toliko generacija. Ružne stvari poput stampeda sa tribina, divljanja „navijača“ u totalnom mraku bivšeg „Pionira“, pražnjenja sala, hvatanja igrača za grlo… nisu za poređenje, merenje…
Bilo je grozno, otužno, kao što je drugi meč finala Superlige skoro, pa tragikomičan. Bolje ga i tako ostaviti u pamćenju, sa svim onim „opranim“ klupskim saopštenjima, nego ga ozbiljno shvatiti. Sa svim akterima, službenim licima, funkcionerima… Pa, neko Draguljče se kikoće. Ako ne otkriju pomenuti detektivi, hoće jednom neki memoari.
Izvor: Sport klub
