Milojko Pantić, kolumna za ''Danas''
Studirao sam na Fakultetu političkih nauka, izučavao političke sisteme, i bez ikakve dileme mogu reći da na planeti Zemlji ne postoji vlast kao u našoj zarobljenoj državi Srbiji.
Jer u najvišem pravnom aktu u državi – Ustavu Republike Srbije, na prvoj strani piše: Načela Ustava, Član 1. Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima vrednosti.
A u Članu 2. pod naslovom „Nosioci suvereniteta“ takođe piše: Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
I pazite sad na ključnu rečenicu: Ni jedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac, ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
Može li iko normalan samo na osnovu ova prva dva člana Ustava Srbije, da kaže da je vlast Aleksandra Vučića i njegove SNS partije – legitimna i zakonita.
Pogotovu kad pročitate šta piše u Članu 3. Ustava koji se zove „Vladavina prava“. Citiram: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje na slobodnim i neposrednim izborima, Ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i Zakonu. Svaki pismen čovek zna da se u Srbiji ne uvažava Ustav kad pročita Član 4. u kome se pod naslovom „Podela vlasti“, doslovce kaže: Pravni poredak je jedinstven.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.
I konačno Član 5. pod naslovom: „Političke stranke“ definiše položaj i ulogu stranaka u političkom sistemu pa kaže i ovo: Nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje Ustavnog poretka, kršenje zajedničkih ljudskih ili manjinskih prava, ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske netrpeljivosti.
Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi. (Kraj citata.)
Jasno je dakle da je u Srbiji sve suprotno od onoga što piše u najvažnijem pravnom aktu Ustavu.
Kako je došlo do toga da u našoj zemlji, kao jedinoj na svetu, ostane na snazi ovako napisana pravna nomenklatura civilizovanog sveta, a da u praksi bude ukinuta trodelna podela vlasti i da Srbijom zavlada jedna jedina vlast oličena u jednom jedinom čoveku zvanom Aleksandar Vučić?
Došlo je tako što je taj neostvareni fudbalski huligan i najbolji učenik ratnog zločinca hulje Šešelja, na Izborima 2012, godine, obmanuo građane obećavajući, da ako svima u Srbiji za šest meseci njihove vlasti ne bude bolje, oni će podneti ostavke.
I više od toga: Mi ćemo, rekao je na završnoj izbornoj konvenciji SNS, uvesti Srbiju u Evropsku uniju do 2020. godine.
A vi znajte kad mi nešto obećamo, mi to i uradimo. Tim rečima završio je svoju izbornu obmanu. Umesto svega, dolaskom na vlast, u sadejstvu sa svojim ratnim saborcima iz vremena razbijanja Velike Jugoslavije, Miloševićevim naslednikom iz SPS-a Dačićem i sličnim palmama, krenuo je u pravljenje puzajućeg državnog udara, bez promene Ustava.
Štaviše na nedavnom protivzakonitom političkom vašaru zvanom „Svesrpski sabor“ u sadejstvu sa Miloradom Dodikom svojim štitonošom iz, entiteta Bosne i Hercegovine, tzv. Republike Srpske, otvoreno je pokazao da mu je uzor u politici jedan kaplar.
Naime, frapantna je podudarnost jednog govora iz 1934. i Vučićevog na „Svesrpskom saboru“ devedeset godina kasnije.
„Ovaj svenemački sabor odraz je našeg jedinstva“ – kliktao je kaplar. Vučić je u svom govoru „svenemački“ zamenio „Svesrpskim saborom“.
Psihodelični tzv. predsednik Srbije još samo nije objavio da Srbija mora imati jedan narod, jednu partiju i jednog vođu – Aleksandra.
Nismo međutim daleko od takve promene Ustava, u kome će se promeniti i Član 11. gde se svetovnost države definiše ovako: „Republika Srbija je svetovna država“. Crkva i verske zajednice su odvojene od države.
Ni jedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna“.
Verovatno pod uticajem patrijarha Porfirija, tzv. predsednik na mala vrata u Srbiji uvodi klerikalizam.
Verujem da Porfirije, od koga se Vučić ne odvaja, neostvarenom fudbalskom huliganu stalno ponavlja ono što je Vladika Nikolaj Velimirović govorio: „Srbi su Božja deca i ljudi arijevske rase, kojima je sudbina dodelila počasnu ulogu da budu glavni nosioci Hrišćanstva u svetu“.
Umesto što i sebe i tzv. predsednika, truje tim kleronacionalističkim nebulozama, za obojicu lažnih vernika bilo bi bolje da se podsete na šestu, sedmu, osmu, devetu i desetu Božju zapovest: „Ne ubij“, „Ne čini preljube“, „Ne kradi“, „Ne svedoči lažno na bližnjega svoga“ i „Ne poželi ništa tuđe“. Srpsko društvo je međutim potonulo u beznađe.
Dozvolili smo da nam ukradu državu. Da našim parama finansiraju ukidanje Republike, utapanje Srbije u klerofašizam i tako nas, bez otpora, žive sahrane.
Nema ko da zaustavi to zlo koje nas je snašlo i zato umesto onog nekadašnjeg usklika „Nebo se otvorilo“, mogu samo reći „Zemljo, otvori se“.
