I zbog muzike i zbog humanitarnog rada, ovogodišnji dobitnik nagrade Arsenal festa „Mikica Zdravković“ je Branko Golubović Golub frontmen benda Goblini, koji ove godine obeležava 30 godina postojanja i zahvaljujući kome je početkom devedesetih Šabac postao prepoznatljiv i po pank roku, a ne samo po Šabačkom vašaru, Šabanu Šauliću i Radio Šapcu, svojevrsnom „svetioniku narodne muzike“.
Zajedno sa još nekoliko bendova iz unutrašnjosti Goblini su uneli dah svežine u domaći rokenrol, i na početku se dostojantveno nosili sa predrasudama o grupama koje ne dolaze iz velikih gradova.
„Naravno da je bilo predrasuda. Ukoliko su svi bendovi iz provincije počinjali od nule, mi smo počinjali od minus jedan. Dakle, ne samo da nismo iz Beograda, Novog Sada ili Niša, nego dolazimo iz Šapca koji je imao večiti imidž srpskog Nešvila“, objasnio je više puta Branko Golubović Golub. Ovaj, uvek angažovani muzičar otpevao je devedesetih svevremenu himnu pobune i zajedništva za sve autsajdere.
Stihovima „Kada misliš da si sam, mi smo ovde ima nas gomila“ sa albuma „U magnovenju“ iz 1996. godine pokazali su i da su na pravoj strani, a to će se videti i u nekim drugim njihovim pesmama i aktivnostima kao recimo tokom turneja „Vreme je“ i „Izađi na crtu“, u kojima su Goblini sa drugim bendovima išli zajedno po malim mestima, svirali koncerte i pozivali mlade ljude da izađu na izbore 2000. godine.
Golub je s tim u vezi bio uvek jasan „da ako imaš prostor da govoriš o važnim stvarima treba da ga iskoristiš“. Svestan je takođe da je domet muzike ograničen u konkretnom i efikasnom pružanju pomoći ugroženima i nemoćnima. Otuda valjda strast da njegovo profesionalno opredeljenje bude humanitarni rad.
U okviru mirovnih misija radio je u Avganistanu, Šri Lanci, Pakistanu, Etiopiji, a od 2018. godine je u Jordanu. Autor je knjige „Pisma iz Avganistana“ (2009), kao i „Izgužvane misli“ (2018) koja obuhvata period od nastanka Goblina do njegovog odlaska u inostranstvo 2003. godine.
Reklo bi se i da je skroman. Ne mistifikuje posao humanitarca nego veruje da svako može biti na strani ljudskosti na način koji smatra najprimerenijim.
„Kada pričamo o humanitanom radu, to može biti i redovan obilazak starije osobe iz vaše zgrade, i pomaganje oko najobičnijih kućnih poslova koje ta osoba ne moze da uradi…Pesma može da pomogne onima koji je čuju da dobiju motivaciju…“, smatra Golub.
Povodom nagrade Mikica Zdravković poručio je da je počastvovan: „Nalazim se rame uz rame sa takvim ljudima iz srpskog rokenrola kao što su gospoda Aralica, Rašić i Kuzmić. Ne znam otkud ja tu“.
Branko Golubović Golub rođen je u Šapcu 18. decembra 1968. godine i po obrazovanju je inženjer poljoprivrede. Putovanja i upoznavanje drugih kultura, promenili su ga, kako sam kaže zauvek.
Izvor: Danas
