Na projekat rudarenja litijuma kompanije Rio Tinto nikada nije bila stavljena tačka, več veliki zarez i samo se čekalo da se slegne prašina da bi u opticaj bio vraćen sa još većom žestinom, izjavio je u intervjuu FoNetu urednik u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk.
Kako je ocenio u serijalu Kvaka 23, najluđe u svemu tome je što nam se servira priča da Srbija gubi ogroman novac zato što je taj projekat stopiran, a zapravo se sve svodi na rudnu rentu od 3 odsto, što je reda veličina od 20 do 30 miliona evra godišnje.
Niko ne govori o mogućim posledicama. Niko još nije zvanično odgovorio na dopis iz SANU, niko se iz vlasti njih udostojio da odgovori ni na jedno od brojnih upozorenja kojima se ukazuje šta negativno može da se desi, rekao je Ćulibrk u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.
On je ponudio i opkladu da najavljena parlamentarna rasprava o rudarenju litijuma neće ništa rešiti, jer zna „koliko će ljudi u Skupštini glasati, ako se to bude stavilo na glasanje“.
Uveren da trenutno ne postoji tehnologija koja garantuje bezbednu preradu litijuma u obliku kakav postoji u Srbiji, Ćulibrk je ukazao da je vlast „spremna da se kocka sa sudbinom države i naroda zarad par miliona evra, osim ako neko od njih nije uzeo mnogo veće pare za to“, što on ne bi isključio.
„Ovde ne sme da se dozvoli da se odluke donose politički zato što se to nekom sviđa. Šta me briga da li se predsedniku sviđa litijum ili mu se ne sviđa. Ovde mora da se pita struka, a mi smo struku izbacili“, predočio je Ćulibrk.
Ukazujući da je na delu još jedna prodaja državnih i nacionalnih interesa, on je potvrdio da je i Evropska unija zainteresovana da se u Srbiji rudari litijum, iako ga i ima i kod sebe.
„Šta je bilo sa Portugalijom? Zašto je tamo stopiran rudnik? Zašto je tamo pala Vlada? Pa zbog korupcije vezane za istraživanje, proizvodnju i rudaranje litijuma. I sad to tamo ne može, a ovde će kao da nam garantuju“, naglasio je Ćulibrk.
Ovde će da podrže otvaranje rudnika i da uzmu litijum, a nama će da ostane jalovište na 200 hektara visine 60 metara, ilustrovao je on i parafrazirao Čerčilovu izjavu da „neće Evropljani da žive u Srbiji“.
Čini mu se da sve ima samo jedan cilj, a to je što duži ostanak vlasti, a posebno ga brine što su mnoge zemlje na Zapadu i EU spremne da klimnu glavom na to.
„One će da podrže projekat Jadar i zaboraviće na izborne nepravilnosti i stanje u medijima“, rekao je Ćulibrk, za koga je bilo poražavajuće kada je Urusla fon der Lajen došla i pohvalila vlast za reforme medijskih zakona i napredak u medijskoj sferi.
„Ne znam da li se ti ljudi stvarno nama rugaju ili ih baš zabole. Imam utisak da se EU i zvaničnici iz Brisela ponekad ponašaju kao i ovi naši, na sve će na kraju odgovoriti – pa šta. Ako ste vi spremni da nam isporučujete potrebne količine litijuma, zažmurićemo mi na sve živo“, protumačio je Ćulibrk.
Upitan o mišljenjima da je razlog za protivljenje projektu Jadar otpor modernizaciji i dolasku multinacionalnih kompanija, on je odgovorio da niko ne može da ga optuži da je protiv modernizacije i multinacionalnih kompanija, ukoliko one u Srbiji posluju kao u Francuskoj, Nemačkoj, Americi ili Italiji.
Strane kompanije ne donose svoje standarde, ovde se ponašaju kao hajduci
„Problem sa velikim brojem tih stranih kompanija je u tome što one ne donose svoje standarde, nego se ovde balkanizuju i postaju gore od privatnih domaćih kompanija, a sve to uz saglasnost vlasti“, naglasio je Ćulibrk.
Kako je objasnio, nije problem u multinacionalnim kompanijama, već u tome što im vlast dozvoljava da se ponašaju kao hajduci, da ovde ne važe kolektivni ugovori i da nema sindikata kojih ima u njihovim državama i u matičnim kompanijama.
Na opasku da su Evropljani, istovremeno, i veoma osetljivi na kineski i ruski uticaj u Srbiji, Ćulibrk je protumačio da je to zato što im kvare poslove, jer bi hteli da imaju monopol u odnosima sa Vučićem.
On ponekad ima utisak da su mnogi spolja fascinirani kad dođu ovde i bukvalno poveruju u svaku reč, kao da ne postoje brojevi koji govore drugačije, već ih jedino brine da li će njihovu poziciju u tim odnosima zauzeti neko drugi, Kina ili Rusija.
Vlast šibicari i za sebe igra odlično
S druge strane, vlast za sebe igra odlično, sa svakim malo ovamo, malo tamo, „kao šibicari, sad ga ima, sad ga nema, sada je kuglica ovde, a sada nije nigde, a svi zapravo samo misle šta je njima obećano“, smatra Ćulibrk.
Naš predsednik ima prijatelje, a i ima partnere, rekao je on i procenio da će na kraju nekoga od njih morati da prevari, a da ćemo mi, kao država, društvo i građani, snositi posledice.
Ćulibrk je primetio da Vučić u poslednje vreme ne pominje često prijateljstvo sa Putinom, kojim se ranije toliko hvalio, „već pusti Dodika da ode tamo i održava kontakte u njegovo ime“.
Kako je objasnio, zbog Zapada nije zgodno da se javno hvali tim prijateljstvom, dok je sa predsednikom Sijem malo drugačija priča, koja nam se servira potpuno pogrešno.
Je li Srbija ekonomski suverena zemlja? Bogami teško
Postoji nekoliko kineskih investicija od kojih su mnoge sporne, među njima Ling Long naročito, ocenio je Ćulibrk i naglasio da bi se o projektima železare i rudnika u Boru „dalo mnogo pričati“.
Upitan da li je Srbija ekononski suverena zemlja, on je odgovorio „bogami teško“ i objasnio da se na javne investicije troši ogroman novac, oko pet milijardi evra godišnje, ali da u tome, osim stranih kompanija, nema mnogo domaćih učesnika.
„Danas sve te poslove obavljaju strane kompanije koje angažuju podizvođače i to vlastima omiljene firme, pa se i na taj način favorizuje samo jedna uska grupa ljudi od koje šira zajednica i mi, kao društvo u celini, nemamo baš neki veliki interes“, obrazložio je Ćulibrk.
Upitan u čijem je „vlasništvu“ Srbija, on je uzvratio da mu deluje kao „neko akcionarsko društvo, samo sa nepoznatom vlasničkom strukturom“.
„Znamo ko upravlja, znamo ko je na vrhu borda direktora i ko donosi sve ključne odluke, ali ne znamo vlasničku strukturu, ne znamo kako se deli profit, ne znamo kako se dele poslovi, jer je sve netransparentno“, precizirao je Ćulibrk.
Ekonomska kolonizacija Srbije
Na pitanje da li je na delu ekonomska kolonizacija Srbije, on je odgovorio „apsolutno“ i ukazao „da smo mi sve najvažnije resurse poklonili“.
„Evo taj konkretan najnoviji primer sa zgradom Generalštaba. Ovde se preko svega gazi samo zarad profita. Ono što je još gore, taj profit ne ide državi, od tog profita građani Srbije nemaju ama baš nikakve koristi“, rekao je Ćulibrk.
Upitan da li je taj posao sa zetom Donalda Trampa rezultat kalkulacije vlasti da će se vratiti u Belu kuču i da bi to bilo povoljnije za Srbiju, pa i za rešavanje problema Kosova, on je odgovorio da je to računica bez krčmara, kao i svojevemeno šurovanje sa Klintonom.
Usud ove vlasti da se uvek klade na pogrešnu kartu
„Ova vlast kao da ima usud da se uvek kladi na pogrešnu kartu. Da igram sa njima karte, ja bih se uvek kladio kontra. Ako oni na ruletu igraju na crno, ja bi stavljao na crveno“, rekao je Ćulibrk.
Kako je objasnio, „koliko god tvrde da su pametni, da oni su najpametniji, da oni znaju šta je dobro za Srbiju, uvek se ispostavi da povuku najgori mogući potez za Srbiju“.
„Vlast stalno tvrdi kako vodi politiku u nacionalnom i državnom interesu. Nema ovde ’D’ od državnog interesa“, smatra Ćulibrk.
Upitan o sistemskoj korupciji, on je podsetio da je Jorgovanka Tabaković, u vreme kada je bila zamenica predsednika SNS, u javnim nastupima uoči izbora 2012,godine, tvrdila da samo na javnim nabavkama može da se uštedi 800 miliona evra godišnje.
Sve je tri puta skuplje, bez tendera
„Verujem da je ona bila u pravu. Samo je problem što se to nije desilo i što bi sada na javnim nabavkama verovatno moglo da se uštedi milijardu i 600 miliona evra“, rekao je Ćulibrk i napomenuo da ni za jedan veliki posao nije bio raspisan međunarodni tender.
Pozivajući se na analizu Fiskalnog saveta, on je podsetio da je Moravski koridor, prema prvobitnoj proceni, trebalo da košta oko 800 miliona dolara, a da je već sada, iako nije ni blizu završen, trošak skočio na milijardu i 600 miliona dolara.
„Ljudi dobro upućeni u ceo projekat mi tvrde, ovo sad prvi put govorim, nisam do sada govorio, da će na kraju biti bar 2,5 milijarde dolara. Nešto što je zamišljeno da košta 800 miliona, na kraju će koštati tri puta skuplje. I sad vi mene da ubedite da tu nema korupcije i kriminala“, naglasio je Ćulibrk.
On je dodao da bi tom logikom i trošak projekta Expo, koji se samo za izložbu procenjuje na dve i po milijarde evra, „mogao da raste na pet, šest, sedam, osam nebo je granica“.
Mi smo tamo gde je Rusija bila 2012. godine
„Država se za prvu fazu projekta Expo zadužila emisijom desetogodišnjih obveznica, uz kamatu od sedam odsto na iznos od milijardu i 300 miliona evra. Dok dospeju za naplatu za tih 10 godina, samo kamata će biti 700 miliona, plus glavnica milijardu i 300 miliona, što je dve milijarde“, izračunao je Ćulibrk.
Ovo je samo prva pozajmica, a biće ih ko zna koliko, koliko god se ukaže potreba, rekao je on i napomenuo da se na tim velikim projektima angažuju firme bliske vlastima, „pa će i one da se okoriste od toga, a ceh samo građani plaćaju“.
Upitan gde je izlaz iz situacije u kojoj se Srbija nalazi, Ćulibrk je naglasio da se svetlo u tinelu još ne vidi.
„Ono što je Putin radio u Rusiji od 1999. do 2012. je ono što Vučić radi od 2012. do 2024. Što znači, ako napravimo tu paralelu, mi smo sada tamo gde je Rusija bila 2012.godine“, smatra Ćulibrk.
Uprkos tome, on je optimista i veruje da će „jednog dana ljudi početi stvari da gledaju drugačije, da će uključiti mozak, isključiti televizore, i više početi da veruju svojim očima“.
Izvor: FoNet, N1
