Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 13.6.2016.
Robi K. (IIIa)
Tata je sa kariranim šalom sidijo u hotelji isprid televizije. Mama je u trosjedu kačkala miljetić. Ja sam na tapetiću slagao domine i rušijo ih sa tenkićem. Samo tata je sa daljinskim stalno minjao programe na televiziji. Ekran je stalno ablendova ka žmigavac od škodilaka. Onda je mama njemu rekla: „Šta stalno priokrićeš, koji klinac?“ Tata je rekao: „Pa kad su mi oba programa napeta! Vamo mi je utakmica, a vamo su mi vjesti!“ Mama je rekla: „Pa odluči se više za jednog i onda miruj, čoviče božji! Nemoš cilo vrime drkeljit po daljinskom!“ Tata je rekao: „Ka da je to lako, jebate! Vamo bi moga past gol, a vamo bi mogla past vlada!“
Mama je rekla: „Ma oće ti vraga danas past vlada! Pari da padaju s Marsa, čoviče, to će trajat misecima! Možda i godinama! Svi ćemo ostarit dok oni uspiju aterirat!“ Onda sam ja sa tapetića pitao: „Šta to znači aterirat?“ Mama je rekla: „Aterirat znaći ić u pizdu materinu!“ Ja sam mamu pogledao sa težom zblentozom. Tata je mami rekao: „Okej, onda ću pribacit na utakmicu! A padne li vlada dok ja gledam tekmu, čuvaj me se!“
Onda je tata gledao tekmu. Onda je njemu zazvoncao mobitel na stoliću. To je bijo onaj barba Mario. Barba Mario je tatu na mobitel pitao: „Jel gledaš vjesti?“ Tata je rekao: „Nisan! Gledan utakmicu!“ Barba Mario je rekao: „A šteta, jebate konj! Da znaš kako je Petrov centrira, a onda Orešković spičijo sa livin volejom! Vrhunski! Falilo je milimetar da Karamarku uleti u rašlje!“ Tata je u paniki rekao: „Čekaj, jebate, pribaciću program! Mora bit usporena snimka!“ Barba Mario je rekao: „Pribaci, čoviče, teška je drama na terenu!“
Onda je tata gledao vjesti. Na vjestima je išla usporena snimka kako Petrov centrira i Orešković puca sa livin volejom. Tata je fljasnijo sa rukama po kolinima i rekao je: „U, jebate, za dlaku je falija!“ Onda je mama iz trosjeda tati rekla: „Skužaj, jel te mogu nešto pitat?“ Tata je rekao: „Moš, samo kratko!“ Mama je pitala: „Jel bi ti bilo draže da padne gol il da padne vlada?“ Tata je rekao: „Zavisi!“ Mama je pitala: „Od čega zavisi?“ Tata je rekao: „Pa zavisi od toga oćel gol past u našu il u tursku mrižu!“ Onda sam ja sa tapetića pitao: „A u čiju mrižu pada vlada?“ Mama je rekla: „U američku, sine, u američku!“
Ja sam opet mamu gledao sa zblentozom. Tata je meni rekao: „Viš da te mater zajebava, sinak! Pusti tu glupsonicu!“ Mama je rekla: „A onda ti ditetu objasni!“ Onda je tata meni objasnio: „Na nogometnom programu igra Hrvacka protiv Turske, a na vjestima Hrvacka protiv Hrvacke!“ Ja sam pitao: „I za koga ti navijaš?“ Tata je rekao: „Za Hrvacku, ovkors! Viš da san navuka karirani šal!“ Ja sam rekao: „To kužim u nogometu! Al za koga si u vjestima?“ Tata je rekao: „Pa za Hrvacku, reka san ti!“ Ja sam rekao: „Znan, tata, al ako igra Hrvacka protiv Hrvacke, za koju ti Hrvacku navijaš?“ Tata se blekasto nasmjehuljijo i rekao je: „Za našu Hrvacku, ovkors!“ Meni je uletijo nekužitis na kvadrat. Mama je rekla: „Tata ti oće reć da je pička koja čeka koji će vitar zapuvat, samo se malo lipše izražava!“
Samo tata je gledao vjesti i nije mamu obadava dva posto. Onda je izvanka se čula teška drečaona i skamdiralo. Rulja su kroz ponistre vikali: „To Luka! Noga ti se pozlatila! Hrva-cka! Hrva-cka!“ Tata je skriknijo: „Jebate dragi irud! Pa je gol dok san ja gleda glupe vjesti!“ Onda je on u roku munja sa daljinskim pribacijo program. Na televiziji su se igrači valjali po travi od sriće. Tata je nabrzihen sa mobitelom nazvao barba Maria. Tata je njemu rekao: „Mario, zabija je Modrić gol!“ Barba Mario je rekao: „E znan, sad san vidija na televiziji!“ Tata je zinijo: „Kako, jebate? A meni si reka da pribacin na vjesti!“ Barba Mario je rekao: „Ha, dobar dribling, a? Maherska varka tilom i onda ga susidu kroz noge uvališ u mrižu! Jedan nula za mane!“
Tata je sa ošamutom itnijo mobitel na stolić i piljio je u televiziju. Mama je njega pitala: „Šta kaže Mario?“ Tata je rekao: „Kaže da je debil, eto šta kaže! Oćel više ta usporena snimka?“ Samo onda je opet zazvoncao mobitel na stoliću. Tata je skupijo ga i dreknijo je: „Mario, goni se u trokurac!“ E ali iz mobitela se čulo: „Nije ti ovo Mario, zete! Nego ćaća ti od žene sa Šolte! I moga bi se malo naučit pristojnosti!“ Tata je rekao: „Šta oćeš, fosilac?“ Iz mobitela se čulo: „Čuja san da je na utakmici pa gol! A ja gleda vjesti i čeka da padne vlada!“ Tata se zločesto nakeserijo: „Pa ko ti je kriv kad si glup!“ Iz mobitela se čulo: „He-he-he, nisan ja glup, nego ti! I nije ti ovo punac, nego Mario koji govori kroz šudar! Dva nula za mene!“
Tata je opet itnijo mobitel na stolić i buljio je u televiziju. Plus je on rekao: „Jebate dragi jarac, mene ovde svi zajebavaju!“ Onda je na utakmici sviralo pouvrjeme. Jedan barba sa nikrofonom je stajao uz aut liniju i čekao je igrače. Onda je on rekao: „Evo našeg Luke Modrića, dragi gledaoci, evo naše zlatne ljevice! Luka, šta nam moš reć o fenomenalnom golu šta si ga spičijo turskom vrataru?“ Luka je u nikrofon rekao: „Skužajte, ne mogu van sad davat izjavu! Žurin u svlačijonu, jerbo se hitno moran popišat!“ Barba sa nikrofonom je rekao: „Odlično, Luka, odlično! Oćel uz pišanje možda past i sranje?“ Luka je u odlasku rekao: „Pašće, pašće…“ Onda je on trkom odgibao prema svlačijoni. Barba na televiziji je okrenijo se prema tati i rekao je: „Eto, dragi gledaoci, i Luka Modrić predviđa da će u poluvremenu past vlada!“
