Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) glasala je o rezoluciji kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Žarko Korać, psiholog i bivši potpredsednik Vlade Srbije kaže da je u Srbiji stvorena stravična atmosfera da je tema rezolucije genocidnost naroda.
Korać se najpre osvrće na treću tačku rezolucije o Srebrenici, u kojoj se navodi da se ne smeju promovisati ljudi osuđeni za ozbiljne ratne zločine.
„To se, nažalost, u našoj zemlji radi pod ovom vlašću. Kod prethodnih vlasti se to nije radilo. Vraćamo se na priču o zločinima iz prošlog rata, zato što se Srbija u prethodnih 12 godina vratila na to da tu ničega nije bilo. Ovo što se sada radi sa zvonjavom crkvenih zvona, meni to liči na Srednji vek“, kaže naš sagovornik.
Ističe da kao psiholog mora da doda da ne postoje genocidni narodi.
„Stvorena je atmosfera u Srbiji da je ovde tema genocidnost naroda. Genocidnosti naroda nema. Genocidni narodi ne postoje“, ističe Korać.
Profesor dr Mihajlo Vučić, profesor međunarodnog prava kaže da treba istaći da rezolucija ne utvrđuje nikakve nove činjenice, nego pokušava da naglasi da su se neke činjenice dogodile u prošlosti, i da su one utvrđene od strane tela koja su imala legitimitet međunarodne zajednice.
„Utvrđeno je da postoji individualna krivična odgovornost određenih lica koja su sprovela zločin genocida na teritoriji Srebrenice u nekoliko dana jula 1995. godine“, navodi Vučić.
„Ne baca se ljaga na sve Srbe“
Kako dodaje, imamo presudu Međunarodnog suda pravde, gde je utvrđeno da Srbija nije imala mogućnost da utiče na snage Republike Srpske koje su sprovele genocid, ali je imala obavezu po Konvenciji o genocidu da preduzme nešto da to spreči.
„Ali, svaka država ima obavezu da spreči genocid“, ističe naš sagovornik.
Dodaje da se, gledajući tekst rezolucije o Srebrenici, ne baca ljaga na sve Srbe ili na Republiku Srbiju ili Republiku Srpsku.
„Presude su donete, i u rezoluciji se naglašava da se ono što je doneto mora poštovati, ili da se ne smeju veličati ljudi koji su osuđeni kao heroji“, ističe profesor Vučić.
Korać kaže da treba poći od 2003. godine, kada je Savet bezbednosti doneo odluku o osnivanju Specijalnog suda za zločine na prostoru bivše Jugoslavije i Ruande.
„Vođena je kampanja protiv suda u Srbiji, da je nezakonit… Imamo posle toga jedan pokušaj da se u javnom govoru ne dovode u medije kao heroji osuđeni za zločine u haškom sudu. I 2010. godine došlo je do usvajanja skupštinske rezolucije koja kaže to je veliki zločin, ali se poziva na preambulu u kojoj se to označava kao genocid“, navodi Korać.
Dodaje da u čak tri presude imamo reč genocid.
„Prva generalu Krstiću, a potom Mladiću i Karadžiću, gde se pominje reč genocid. Dolaskom ove vlasti počinje suštinski rehabilitacija tih ljudi, oni se dočekuju kao heroji. Faktički imamo javnu rehabilitaciju“, navodi.
Kako kaže, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i sam je govorio da je zločin u Srebrenici genocid.
„Rekao je da za to odgovornost naroda velika, da on to osuđuje, da je Republika Srpska izmišljotina koja počiva na zločinu. To je on govorio. Sada je negirao sve to, faktički vređajući žrtve Srebrenice na današnji dan“, ističe bivši potpredsednik Vlade.
Genocid u Srebrenici specifičan
Profesor Mihajlo Vučić kaže da je genocid pravni pojam koji se zasniva na tumačenju Konvencije o genocidu Ujedinjenih nacija, donete 1948. godine.
„Ta konvencija je u velikoj meri inspirisana bila događajima u Drugom svetskom ratu, Holokaustom nad Jevrejima, i zato je njena pravna formulacija dosta prilagođena činjeničnim okolnostima te tragedije. I zato je ona jako teško dokaziva u praksi, jer praktično nemamo uporednih primera da je neki politički režim, kao što je bio Hitlerov, imao takvu nameru, jasnu, nekako vidljivu, da eliminiše potpuno jednu grupu društvenu kao što su bili Jevreji“, objašnjava on.
Dodaje da je genocid u Srebrenici sa te strane dosta drugačiji.
„On je vrlo specifičan po tome što je trebalo dokazati da nije bila eliminisana cela društvena grupa Bošnjaka, nego su razdvojene bile žene i deca, a muškarci streljani. Mnogo tih muškaraca su bili ljudi koji su pre toga nosili uniformu, za razliku od Jevreja koji su bili pokupljeni iz svih zemalja gde su živeli, gde su Nemci imali kontrolu i pobijeni bez mogućnosti da se brane. U Bosni imate građanski rat, događaje koje su u Srebrenici trajali od 1992. do 1995. gde se stalno vodio sukob“, navodi Vučić.
Kaže da se ne govori toliko o uzrocima sukoba u Bosni i o celom lancu događaja koje je doveo i do srebreničke tragedije.
„Mislim da je to najbitnije za pomirenje… Sve to može da dovede do tenzija ako se negiraju tuđe žrtve“, napominje on.
Izvor: N1
