Ekološka katastrofa u Užicu preti da poprimi veće razmere. Inicijativa Pravo na vodu i užički Libergraf saopštili su danas da je ocedna voda iz deponije koja već danima gori devastirala Turski potok, a da zagađenje teče dalje do reka Lužnica i Skrapež, važnih vodotokova sliva Zapadne Morave. Ovo ne bi bio prvi put da se Užičani susreću sa problemom sa vodom
Zapadna Srbija se guši u oblaku toksičnog dima sa deponije „Duboko“, ali i u neodgovornosti lokalnih funkcionera, nacionalnih institucija i rukovodstva JKP Duboko, kao operatera deponije, a na površinu je isplivao i problem zagađenja ocednom vodom iz te deponije, saopšteno je danas iz inicijative Pravo na vodu i užičkog Libergrafa.
Ukoliko se ocedne vode sa deponija ne sakupljaju i prečišćavaju zagađuju podzemne i površinske vode, upozorile su te inicijative. Prema navodima, sanitarna deponija „Duboko“ ima ugrađenu nepropusnu podlogu kojom se sprečava prodiranje ocednih voda u zemlju. Takođe, postoji sabirna laguna za te vode, kao i isplaniran sistem za prečišćavanje.
I pored toga što deponija „Duboko“ ima nepropusnu podlogu, zbog zanemarivanja, a onda i zatrpavanja sanitarnih kaseta, sistem prikupljanja ocednih voda je van funkcije, a prečišćavanje nikada nije ni uspostavljeno, tvrde iz Pravo na vodu i Libergrafa.
Prema njihovim ocenama, ocedne vode deponije su potpuno devastirale obližnji Turski potok kojim zagađenje dalje teče do reka Lužnica i Skrapež, važnih vodotokova sliva Zapadne Morave.
Aktivisti te dve inicijative su se i sami uverili kakvo je stanje okolnih vodotokova, a pokušaće i da urade nezavisnu analizu uzorka.
Otpadne vode iz deponija sadrže različite toksične i kancerogene materije, poput teških metala, nitrita, amonijaka i drugih organskih jedinjenja, tvrde Pravo na vodu i Libergraf dodajući da se negativan uticaj ocednih voda na površinske vode održava kroz narušavanje prirodne ravnoteže u vodotoku, nedostatak kiseonika u delovima vodotoka, promene u flori i fauni.
Upravo tim vodama se služe poljoprivrednici i stočari ovog kraja, čime zagađenje ulazi u sistem proizvodnje hrane, naglašavaju iz Pravo na vodu i Libergrafa. Oni zahtevaju da se u planiranju sanacije i daljeg razvoja deponije obavezno isplanira i odgovorno prikupljanje i prerada ocednih voda deponije „Duboko“, bez čega se ne može govoriti o bezbednoj životnoj sredini tog kraja.
Ekološka katastrofa Užičane na šest godina ostavila bez glavnog izvora pijaće vode
Nije ovo prvi put da Užičani strahuju od zagađenja njihove vode i životne sredine. Požar u deponiji „Duboko“ buknuo je nešto više od deset godina nakon namnožavanja algi u obližnjem jezeru Vrutci, sa kojeg su se Užičani snabdevali pijaćom vodom.
Tada je u Užicu proglašeno vanredno stanje nakon što je sanitarna sanitarna inspekcija zabranila korišćenje vode sa užičkog vodovoda za piće i kuvanje hrane zbog pojave cijanobakterija, specifične vrste algi, nematoda ili valjkastih crva, kao i toksina koje ovi organizmi oslobađaju.
Narednih šest godina, do početka 2019, kada je modernizovana fabrika vode, grad je pio vodu sa alternativnog izvorišta Sušička vrela na teritoriji Čajetine.
U međuvremenu, „cvetanje“ vode jezera Vrutci postalo je, maltene, redovna pojava. Isto se, između ostalog, desilo i 2017, 2021. i 2023. godine. Ovaj ekološki incident se naročito dešava zimi, kao posledica niskog vodostaja i tople jeseni.
Izvor: FoNet, Vreme
