Piše: Radmila Radosavljević, za ''Danas'', 8.5.2024.
Iz Velike Plane smo došli, da pozdravimo kineskog predsednika, a i našeg Vučka, fino smo se proveli, mlogo je bilo lepo, odgovaraju mi veselim glasom dve gospođe sa kineskom i srpskom zastavicom na pitanje odakle su stigle u Beograd.
Njihov autobus, jedan od više od četrdeset koji su iz raznih mesta jutros dovezli srpski narod da „spontano“ izrazi ljubav kineskom predsedniku Si Đinpingu ispred Palate Srbija, bio je parkiran u Bulevaru Zorana Đinđića, pa su gospođe malo zalutale. U ćaskanju, pomažući im da se snađu, pitala sam ko ih je organizovao za ovaj put, gde rade i šta je u gajbi koju nose…
– Ostali su nam sendviči i sokovi od jutros, to je za povratak, ono što pretekne kad se vratimo, svi će podelimo – kaže starija gospođa, a u nastavku rečenice je prekida njihov vođa puta koji je naišao, dajući joj znak rukom da ućuti.
– Nema razgovora po ulicama, znate šta je dogovor – kaže ljutitim glasom.
Mesta okupljanja za građane iz Kragujevca, Topole, Smederevske Palanke, Velike Plane, Šapca, Stare Pazove, Zrenjanina, Bečeja…, bila su parkinzi u Bulevaru umetnosti (kod novog Merkatora i u poprečnim ulicama oko policijske stanice), delimično u Španskih boraca, i najviše u Bulevaru Zorana Đinđića oko Arene, odakle su ih njihovi lokalni organizatori sprovodili do Bulevara Mihajla Pupina i Palate Srbija, pa je u povratku, posle završetka ovog „spontanog“ događaja bilo dosta zbrke i lutanja da nađu autobuse kojima su došli.
– Radimo u Komunalnom preduzeću u Kragujevcu, šef nas je pozvao da dođemo u Beograd da podržimo našeg predsednika i, eto, tu smo, on je to zaslužio, a i kineski predsednik je veliki prijatelj našeg naroda – kaže jedan od dvojice Kragujevčana s kojima ćaskam dok im pokazujem kako da stignu do Bulevara umetnosti.
Na pitanje da li su dobili dnevnicu više za ovaj dolazak, i da li su možda članovi Srpske napredne stranke, Kragujevčanin odmahuje rukom.
– Samo sendviči za put, voda i sokovi, ja se vraćam da radim drugu smenu, i nije mi teško. Moramo da pomognemo zemlju – objašnjava.
Na ugao Španskih boraca i Bulevara Zorana Đinćića, gde je oko Arene parkirano dvadesetak autobusa, pristižu policajci i brojni članovi stranke u majcama SNS, koji usmeravaju građane da požure, jer im autobusi uskoro kreću.
– Koji je broj tvog autobusa? – pita me mladić sa kačketom SNS.
– Ja sam odavde, ne putujem – kažem mu.
– Pa šta tražiš ovde, što uzurpiraš parking – opominje me, i počinje da gleda podozrivo.
– Jesi ti od naših? – ispituje me.
– Nisam – odgovaram.
– E, pa vas doušnika svuda ima – mrmlja iznervirani SNS-ovac.
A ja sam se, zapravo, sasvim slučajno našla na ovom događaju: danas nisam išla u redakciju, kod kuće sam „skidala“ intervju s Draganom Mićanovićem, i otišla sam samo da kupim cigarete na trafici preko puta moje zgrade, u Bulevaru Zorana Đinđića, gde je u svoje slavno vreme bila redakcija Televizije B92. I prosto nisam mogla da odolim prizoru koji smo toliko puta preživljavali, i koji se od devedesetih godina i ere Miloševića potpuno zabarikadirao sa vlašću AV: iznajmljivanje građana iz unutrašnjosti Srbije, kao i iz Beograda, da za sendvič i sokove statiraju narod koji se „spontano“ okuplja zarad podrške nekome i nečemu, sve u zavisnosti od toga šta je u tom trenutku naredio glavni scenarista horor „sapunice“ koju živimo.
Današnji nadrealni dokumentarac u kojem je AV pokazao visokom gostu iz Kine Si Đinpingu da će „kao lider i predsednik velike sile svuda u svetu naići na respekt, ali nikada na takvo poštovanje i ljubav kao u našoj Srbiji, od srpskog naroda“, kako je izjavio, ni po čemu se nije razlikovao od svih prethodnih, osim možda po broju policajaca koji su obezbeđivali ovaj događaj.
Iako je i u ovom iznajmljivanju statista za „patriotske“ performanse vlasti sve bilo već toliko očekivano, pa i to da im predsednik AV nije objasnio „sitnicu“ da naše „čelično prijateljstvo sa bratskim kineskim narodom i Si Đinpingom“ počiva na kreditu od oko osamnaest milijardi evra, koliko dugujemo Kini, i da nema veze ni sa kakvom ljubavlju (osim prema diktatorskoj vlasti dvojice lidera), ipak se danas sve činilo „mlogo“ zabavno. I smešno, do suza…
Izvor: Danas
