Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
U stara dobra vremena kada pođete da polažete neki težak ispit na fakultet, ukućani su obično, u momentima kada otvorite vrata i krenete od kuće, za vama prosipali vodu iz lončeta i izgovarali: „Da teče ko voda!“
To je bio provereni poznati metod za uspešno polaganje ispita jer je u 98,7 odsto slučajeva bilo delotvorno, kažu ispitanici sa slučajnog uzorka onih za kojima je prosuta voda iz lončeta kada su polazili na ispit.
Dešavalo se čudo – onaj za kim je prosuto lonče vraćao se sav ozaren kući, ubeđen da je magična reč „da teče ko voda“ zapravo pomogla da, uzmimo za primer, na Medicinskom fakultetu položi Anatomiju, na Pravnom Rimsko pravo ili na PMF-u Fitogeografiju i evolucionu biologiju.
Taj metod korišćen je recimo i kada idete na kvalifikacione auto-trke za plasman u viši rang – majka čuvenog vozača Branimira Mitrovića Flojda za njim je prosula vodu iz lončeta kada je sa svojim nabudženim fićom kome je lupala đunta pošao da pobedi, ali mu je pred sam cilj, iako je bio prvi, pukla guma, vozio je na felni, pa ga je drugi auto zveknuo otpozadi, i trka je poništena.
Tako da ovaj metod nije uvek uspevao među vozačima auto-trka, u šta se možete uveriti pregledom spornog događaja u filmu Gorana Markovića „Nacionalna klasa“. Na istom mestu možete videti i taj tradicionalni srpski ritual, prosipanja vode iz lončeta prilikom polaska na kakav važan životni događaj.
Tako da je predsednik Srbije pre neki dan razmišljao da polazak u Njujork na sudbonosnu Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija gde će se glasati o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, počne tim jednostavnim ritualom – kada iskorači sa Andrićevog venca i pođe na aerodrom, Suzana treba samo da za njim prospe jedno lonče vode i kaže: „Da teče ko voda!“
– Da li će to biti dovoljno!? Možda bolje da kažem „Da teče ko Beograd na vodi“, jer to stvarno odlično teče – pitala je dežurna prosipačica vode za predsednikom, dotična Suzana.
– Hm… – namestio je predsednik kažiprstom naočare i zamislio se.
– Hoće li to biti dovoljno da sprečimo izglasavanje Rezolucije? – glasno se upitao predsednik.
– Možda da kažem: „Da teče ko vođa!“, jer, predsedniče, vi ste naš veliki vođa koji vrlo uspešno teče? – predložila je Suzana.
– Jes, pa da morate da prospete mene iza mene!? – ljutito je rekao vođa, zvani predsednik.
– Moramo da imamo neki bolji ritual. Pitaj Porfirija, keve ti, šta on predlaže, ima li on neki delotvoran metod? – naredio je vođa, zvani predsednik, pa se posle javio patrijarh, zvani Porfirije, i rekao mu da on ima jedan odličan metod, daleko bolji od prosipanja vode iza leđa, a zove se – Blagoslov.
Blagoslov uspešno „deluje“ garant, objasnio je, jer, recimo, kad je Đoković osvojio svoj prvi grend slem, Australijan open, dobio je blagoslov od patrijarha Pavla, pa što ne bi predsednik osvojio svoju prvu Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija ako dobije blagoslov od patrijarha Porfirija.
– Prosipanje vode iz lončeta nije naučno utvrđena metoda, to je više bapska metoda, ali zato blagoslov jeste naučno utvrđena metoda, vidi se na primeru Đokovića. A i jednom je Dragiša Binić posle blagoslova dao gol glavom u finalu Kupa – rekao je Porfirije patrijarh.
Na sajtu Hrama Svetog Save, izguglao je onda predsednik, ima čak da se i kupe razni ispisani i osveštani blagoslovi izrađeni u drvetu koje možete okačiti tamo gde vam je potrebno blagosiljanje.
Na sajtu piše: „Kućni blagoslov iz našeg asortimana je namenjen svim vernicima koji žele da svačiji dolazak, boravak i izlazak iz hrišćanskog doma budu bogougodnim rečima blagosloveni. Pogledajte našu ponudu kućnih blagoslova, izaberite i na jednostavan način poručite blagoslov za svoj dom.“
Predsednik je onda okrenuo telefonom Hram Svetog Save i pitao prodavačicu bogatog asortimana blagoslova, da li imaju neki blagoslov za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koji bi mogao da ponese u Njujork, ali je ona rekla da takve blagoslove još nemaju jer nije bilo potražnje.
– Najbolje da dođete kod nas i naš patrijarh će da vas blagoslovi lično – objasnila je prodavačica ispisanih blagoslova u Hramu Svetog Save.
– Lonče s vodom ili blagoslov? – bio je predsednik u dilemi do poslednjeg momenta, ali je ipak prelomio – otrčao je u Hram Svetog Save, usput pokupivši i Mileta Dodika, da i njega patrijarh blagosilja o istom trošku, ne može da mu škodi.
Predsednik i Mile kupili su najveće sveće, jer Gospod Bog uvek gleda ko pali manje sveće, njemu manje pomaže, ali ovima koji kupe najveće sveće, najviše pomaže. I stajali su pred patrijarhom, koji ih je više puta istovremeno prekrstio.
– Slušaj, to vam je rešeno, sad je sve na našem Gospodu – rekao je na kraju patrijarh.
A Gospod Bog je sedeo gore na nebesima, sve to gledao, i u jednom momentu rekao Svetom Petru.
– Ova dvojica bolje da su pokušali sa prosipanjem lončeta s vodom nego što su tražili blagoslov. Po mojoj preciznoj evidenciji, toliko su grešni da sam i ja od njih digo ruke – odbrusio je Gospod Bog i isključio televizor.
