Teofil Pančić, kolumna za ''Danas''
Lepo su to smislili ovi iz tzv. režima: glasače opozicije destimulišu da izađu na izbore ubeđujući ih u predestiniranu uzaludnost svakog pregnuća, dočim ove svoje stimulišu na razne načine, pa i besplatnim turističkim putovanjima: ekipu iz npr. Ćićevca prevoze u npr. Bogatić, a ove iz Ivanjice recimo u Čoku, egzotično mesto na dalekom severu, gde žive čak i Mađari koji tečno govore mađarski. Avantura života, i to za dž, plus hladan bife na račun kuće! Ko da odoli takvoj ponudi?
Razume se da to nas koji bismo da glasamo za opoziciju stavlja u neravnopravan, štaviše diskriminisan položaj. Pri tome nam je i sama opozicija, kao što znamo, maksimalno iskomplikovala život: lepo više ne znaš ko gde izlazi, pod kojim imenom i u kakvom društvu, a ko će u onu tamo nedelju spustiti sve firange i praviti se da je na službenom putu u Gvatemali.
Što bi se reklo, mi moramo da rešimo enigmatski zadatak, a sve to za vrlo sumnjivu korist, a onima tamo je sve servirano na tacni.
Ne podsećam na ove činjenice da bih vas obeshrabrivao, naprotiv: nisu li za časnog i slobodnog čoveka nasumično posejane mine i prepreke dodatni izazov? A i mi bar ne moramo da se cimamo, jer glasamo sasvim blizu kuće.
Ipak, ovih dana sam prvi put poželeo da i sam budem deo glasačkog turizma, ali ne bilo kakvog, nego pod mojim uslovima. To je dakako nemoguće, ali valjda čovek bar sme da mašta.
Evo u čemu je stvar: hteo bih da glasam u Bačkoj Topoli. Ne tražim ni sendvič ni putne troškove, samo da mi se dopusti da zaokružim ono što želim.
A zašto baš u Bačkoj Topoli? To je, poštovana deco, jedna interesantna i poučna priča.
U Bačkoj Topoli, kako piše pouzdani i prilježni magločistač.rs, na izbore izlaze tri liste. Malo? Naprotiv, sasvim dovoljno. Na broju 1 nalazi se lista mađarskih manjinskih stranaka, na čelu sa Savezom vojvođanskih Mađara, u poslednjih desetak godina vernim klijentom mađarskog (Orbanovog) režima i vernim sojuznikom srpskog (Vučićevog) režima. Uredno ispomažu jedni druge, naročito na severu Vojvodine.
Na mestu broj 2 su SNS, SPS, SRS i drugi uobičajeni sumnjivci sa i okolo Dvora. Listu, naravno, predvodi Vučić Aleksandar, a ime joj je „Bačka Topola sutra“. To „sutra“ je univerzalni privezak režimske koalicije, a treba da znači da su u pitanju obezbeđivači naše lepe sutrašnjice. Svugde se diče tim „sutra“, puni nade da se nikada neće suočiti s dovoljnim brojem progledalih koji znaju da je puni naziv njihovog slogana „malo sutra“.
E sad, sve bi ovo bila otužna rutina da se u Topoli nije pojavila i treća lista, sastavljena od predstavnika one opozicije koje je rešila da se suprotstavi režimu, makar i pod njegovim džukačkim uslovima. To je samo po sebi za poštovanje, ali nije originalno.
Originalno je to što se njihova lista, mrtva ozbiljna, zove „Bačka Topola prekosutra“.
Ovo nije puka politička dosetka, ovo je sjajna ironijska subverzija jednog mrtvačkog, demagoškog jezika. Džeparoši na veliko koji nas već tuce godina prave magarcima govoreći nam „radićeš/imaćeš i ti ovo, kume, ali sutra“, pri čemu to „sutra“ stalno izmiče u nedosegljivu permanentnu budućnost, najzad su dobili repliku kakvu zaslužuju.
Šta je, osim razorne subverzije jednog lažovstva, smisao i cilj ovog „prekosutra“? Recimo, podsećanje na to da ne smemo dozvoliti da nam ograniče horizont vlastitim baronisanjima, da moramo videti iza i preko toga, i učiniti sve što možemo da to „prekosutra“ dođe i ostane.
A u tome je poenta. Bez toga nema izlaska iz loše beskonačnosti.
