Draža Petrović, kolumna za portal N1
Kada otadžbina zove, poziv se ne odbija – izjavila je Milica Đurđević Stamenkovski, nova ministarka u Vladi Srbije za brigu o porodici i demografiju, te tako razrešila biblijsku dilemu o tome kako ljudi koji su do juče smatrali da su naprednjaci jedna antipatična razbojnička banda, jednog dana odluče da pređu na njihovu stranu i pridruže im se svim srcem i dušom.
Sve počinje, dakle, kada vam zazvoni telefon, nepoznati broj, vi razmišljate da li da se javite, potom se ipak javite i kažete: “Alo…”
Sa druge strane čujete neprijatan muški glas.
-Dobar dan, Milice! – kaže neprijatan muški glas.
-Dobar dan. A vi ste? Ko zove? – pomalo ljutito odgovori Milica.
-A da! Zaboravih da se predstavim. Ovde je Otadžbina! – uzvrati onaj neprijatan muški glas.
-Otadžbina! Lično! – u prvi mah se iznenadi Milica što se otadžbina od tolkih Srpkinja i Srba baš njoj javila.
To mora da je neki znak, pomisli ona.
Ali onda kod nje proradi crv sumnje.
-Je l’ vi to mene zezate? Zar Otadžbina nije žensko? A vi ste, koliko čujem po glasu, muško? – upita Milica otresito.
-Znate, Milice, ne mora da znači. To što je Otadžbina imenica ženskog roda nema veze, jer Otadžbina može biti i muško i žensko, zavisno od objektivnih okolnosti. Recimo, ja sam muško, ali sam Otadžbina već 12 godina – odgovori Otadžbina.
-Aha… Cccc – bila je malo zbunjena Milica.
-Znate šta gospođo muškog pola, tačnije, znate šta gospodine Otadžbino… – nastavila je Milica da zamuckuje.
Onda je Otadžbina rešila da pređe na stvar.
-Milice, imam za vas jedan predlog. Hteo sam da vas pozovem da budete deo nove Vlade Srbije – reče Otadžbina.
Milica se iznenadi. Prekrije šakom mikrofon na telefonu i kaže šapatom mužu: “Dragi, upravo me zove Otadžbina da uđem u novu Vladu! Šta da radim?”
-Daj mi taj telefon, to neko zafrkava! – razljuti se gospodin Stamenkovski.
-Slušaj ti, manijače, kad te ja dovatim neće ti više pasti na pamet da zoveš poštene žene, majke Srpkinje i dahćeš im u slušalicu. Kretenu jedan! – ljut je bio gospodin Stamenkovski.
Ali, Otadžbina nije odustajala: “Ne ljutite se gospodine Đurđeviću…”
-Ja sam Stamenkovski… – viknuo je još besniji gospodin Stamenkovski.
-Okej, gospodine Stamenkovski, ako vam baš treba neki dokaz da ovo nije zafrkancija, dođite sutra da se upoznamo – rekla je Otadžbina: “Moja adresa je Andićev venac bez broja”.
I sutradan su gospodin i gospođa Stamenkovski upoznali Otadžbinu.
Otadžbina najviše liči na Mišel Obamu – rekla je Milica Zavetnica-Đurđević-Stamenkovski, kada je videla Otadžbinu i dogovorila se sa Otadžbinom da uđe u Vladu Srbije.
-Kada te otadžbina zove, poziv se ne odbija – izjavila je potom Milica Z.Đ.S. i svima pričala o svojim dugim razgovorima za Otadžbinom, o tome kako Otadžbina u kabinetu ima devet televizora, o tome kako Otažbina ima i savetnicu, Suzanu, a da je nema ona bi se kandidovala da bude savetnica Otadžbine, postala bi Milica Savetnica.
Ovako se sve završilo, a počelo je još oko Nove godine kada je predsednik Vučić, bivši dugogodišnji član Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, čime se automatski kandidovao da jednog dana postane Otadžbina, rekao da bi voleo da vidi u svojim redovima Milicu Zavetnicu, a Milica se onda malo nećkala ko seoska mlada, ali nije rekla da neće, već da joj prija kada je takav politički autoritet pohvali.
-Praviću se da razmišljam jer sam dala zavet da ću srušiti ovu antisrpsku lopovsku vlast koja je prodala Kosovo, a ne mogu tek tako da prekršim zavet jerbo sam ja Zavetnica – spremila je taktiku za budući period gospođa Zavetnica.
Ali onda je jednog dana zazvonio telefon i to je bio poziv koji je se ne odbija, zato što je s druge strane bila Otadžbina lično, a nema velike Srpkinje niti velikog Srbina koji bi odbio Otadžbinu. Da je prihvatila onaj poziv predsednika Vučića oko Nove godine, svi bi rekli da se prodala Vučiću, ovako je ispalo najbolje – prodala se Otadžbini, tu niko ništa ne može da joj zameri. Pošto ona jedina zna da Otadžbina izgleda isto ko predsednik Vučić, čak stanuje na istoj adresi, i ima usne ko Mišel Obama.
Nije poznato koliko Republika Srbija ima bračne ili vanbračne dece, ali jednog dana kada se bude pisala biografija Republike Srbije, tamo će pisati da je Republika Srbija imala jednu ćerku, da se ćerka zvala Milica, pošto je nova ministarka izjavila, odmah posle inaugiracije, da je ona “ćerka Srbije”. Čime je prvi put otkriveno da je Republika Srbija ima vanbračnu ćerku, koja će se u narednom periodu baviti brigom za porodicu, osobito za porodicu Vučić, i baviće se demografijom, to je valjda nauka kako da svi postanemo dementni i zaboravimo šta je sve ministarka u ranijem periodu svog života pričala o svojim kolegama iz Vlade, uključujući tu i gospodina Otadžbinu.
E sad, ima nade i za one koje Otadžbina nikada ne bi pozvala, jer Otadžbini ne treba baš svako, poput Radoslava Milojičića Kene, Dejana Bulatovića ili Gorana Vesića, ali da vam otkrijemo tajnu: ako vas Otadžbina ne pozove, a vi željno čekate njen poziv, možete pozvati vi nju i staviiti joj se na raspolaganje.
Otadžbina voli takve, provereno.
