Episkop vranjski Pahonmije očigledno je na poslednjem saboru Srpske pravoslavne crkve unapređen u čin Mitropolita, piše portal InfoVranjske. Međutim, kako tvrdi sagovornik Nova.rs iz SPC ove promene nisu baš naišle na odobravanje u samoj Crkvi prvenstveno zbog nejasnog kriterijuma po kom eparhije prerastaju u mitropolije. Ali nije to ono što je bitno kada je u pitanju Pahomije
Njegovo Preosveštenstvo Episkop vranjski Pahomije (Gačić) na poslednjem saboru Srpske pravoslavne crkve je unapređen u čin mitropolita, saznaje portal InfoVranjske.rs. Za ovaj portal iz Eparhije vranjske ova odluka nije potvrđena, ali ni demantovana.
Iako je Pahomije unapređen, Pčinjski okrug i Vranje nisu, pa je Eparhija na jugu Srbije i dalje ostala eparhija i nije prerasla u mitropoliju.
Međutim, kako tvrdi sagovornik Nova.rs iz SPC koji je želeo da ostane anoniman, ove promene nisu baš naišle na odobravanje u samoj Crkvi prvenstveno zbog nejasnog kriterijuma po kom eparhije prerastaju u mitropolije.
“Prvobitna ideja je bila da status mitropolije dobiju sve takozvane stare eparhije, odnosno one koje su formirane još u 13. veku, odnosno što ih je osnovao još Sveti Sava, kao i da taj status imaju i veliki regionalni centri. Onda se pojavio i predlog da bi bilo dobro da titulu mitropolita dobiju i oni koji su dugo na čelu pojedinih eparhija, mada nije bilo različitih tumačenja da li bi to trebalo da budu oni sa preko 15, 20 ili 25 godina episkopskog staža. Po tom kriterijumu bi među mitropolite verovatno upao i episkop Pahomije” objašnjava izvor Nova.rs.
Međutim, kako dodaje, cela ta reorganizacija nije baš naišla na oduševljenje u crkvenim krugovima, pa još uvek nije sigurno da li će zaživeti u ovom obliku ili će doći do nekih korekcije.
Optužbe za seksualno zlostavljanje
Kako je „Vreme” ranije pisalo „slučaj Pahomije“ je pokrenut još oktobra 2002. godine kada je jedan maloletni dečak optužio vladiku Pahomija, episkopa vranjskog, za seksualno zlostavljanje. On je svoj prvi iskaz dao pred inspektorima vranjskog MUP-a.
Ubrzo se ispostavilo da nije jedini. Pridružila su mu se još četvorica dečaka koji su imali slična iskustva sa Pahomijem. Dečaci su nakon eksplicitnih iskaza u policiji, nakon konsultacija sa svojim zastupnikom advokatom Aleksandrom Stojkovićem i roditeljima odlučili da progovore i za lokalni nedeljnik „Vranjske“, u kome su obelodanjeni samo delići Pahomijevih zlodela.
Kroz ove ispovesti izrečene ozbiljne optužbe na račun vladike vranjskog Pahomija: da ima pedofiličarske sklonosti, što samo po sebi nije kažnjivo, ali i za seksualno uznemiravanje/zlostavljanje, što kažnjivo jeste.
Tada u saopštenju SPC-a cela stvar je okarakterisana kao „bezbožna hajka, progon i blaćenje Crkve koje je trajalo decenijama“ i koje „sada ponovo oživljuje u određenim anticrkvenim krugovima kojima očevidno smeta obnavljanje crkvenog života i vraćanje naroda Crkvi“. Pedofilija nije ni pomenuta.
Istraga i oslobađajuća presuda
Istraga protiv Tomislava Gačića, tj. Pahomija, pokrenuta je 14. februara 2003. godine, a suđenje, odnosno optužni predlog, podnet je 24. aprila iste godine. Postupak je formalno okončan 2006. godine, kada je Vrhovni sud Srbije po zahtevu za zaštitu zakonitosti utvrdio da su tokom suđenja povređena prava dečaka, te je zbog toga kod dvojice dečaka došlo do zastarevanja.
U druga dva slučaja, Tomislav Gačić je oslobođen krivice. Ministarstvo pravde je isplatilo dečacima po milion dinara kao naknadu za pretrpljenu štetu, međutim, sudija Katarina Ranđelović, koja je donela oslobađajuću presudu, nije ni na koji način sankcionisana.
U obrazloženju oslobađajuće presude se kaže da u sudskom postupku nije dokazano da je optuženi Tomislav Gačić izvršio krivična dela bludne radnje koja su mu stavljena na teret. U obrazloženju presude piše da „određeni stepen osnovanosti sumnje postoji, ali ne i takav da bi sud doneo osuđujuću presudu“.
Prevedeno na srpski jezik, vladika najverovatnije jeste rukopipljiv, ali nema nikog, sem rukopipanih, ko bi to i potvrdio.
Kao što je javnost bila podeljena kada je proces započet, tako je i kad je izrečena oslobađajuća presuda: oni koji su u iskaze mladića verovali, ali i ujedno sumnjali da će počinioca stići zaslužena kazna zbog velikog uticaja Crkve na državu, tvrde da je sud podlegao pritiscima; oni koji su u svemu videli zaveru „protiv svega srpskog“ i koji su bezrezervno verovali optuženom vladiki i očekivali da će, ako do suđenja uopšte dođe, presuda biti oslobađajuća, presudu su doživeli kao trijumf pravde.
Pred Crkvenim sudom
Vladika Pahomije je sredinom devedesetih bio pred Crkvenim sudom istim povodom, ali je oslobođen optužbi. Iako je tada u Vranju i okolini dobio nekoliko nezgodnih nadimaka (od kojih je najčešće u upotrebi onaj gde se, umesto poslednja dva slova njegovog imena, izgovara samo jedno ‘ć’), vladika se posle procesa pred Crkvenim sudom načisto uprepodobio.
Glas o brizi Pahomijevoj za decu i njihove duše proširio se čak i izvan Srbije, pa su tako arhimandriti Aleksej Bogićević i Gavrilo Vučković u razgovoru sa vernicima u Ljubljani februara 2001. naglasili: „U Vranju je vladika Pahomije tu mnogo učinio. On je zaposlio pet-šest učiteljica iz običnih škola; jedna predaje likovni, jedna muzički itd., a kroz sve to ide veronauka, i drugo.”
Bez obzira na ova bogougodna dela, vladika Pahomije ostao je upamćen najviše po vatrenom uključivanju u kampanju SPC-a protiv abortusa – u maju 2002, kada je svaki sveštenik iznenada našao za shodno da putem medija podseti na greh namernog prekida trudnoće, Pahomije se istakao jedinom konkretnom inicijativom.
Tada je, naime, predložio da se majke koje neće da rode ili odgajaju svoju decu, umesto u ginekološku ordinaciju, zapute u crkvu koja je voljna da im neželjenu decu podiže i vaspitava – majke bi mogle da posećuju svoja čeda, ali bi čeda u međuvremenu ipak bila vaspitavana u duhu pravoslavlja. Ovaj predlog naišao je (zlobnici bi sada rekli „srećom po nerođenu decu“) na popriličan otpor, tako da je cela stvar jednostavno zaboravljena.
Izvor: Vreme
