Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Još u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, svi mi koji smo doživeli taj naučnofantastični spektakl u trajanju od godinu dana, naučili smo da se procena o tome – da li čarape treba konačno oprati posle niza dana intenzivnog nošenja – donosi jednostavnom metodom.
Čarapa se baci uvis, ka plafonu, i ako se čarapa ne zalepi za plafon, onda je pogodna za dalju upotrebu.
Međutim, ako se čarapa zalepi za plafon, vreme je da se nabavi deterdžent i čarapa opere. Prvo jedna, pa druga. Potrebno je samo popeti se merdevinama i skinuti čarapu sa plafona, po sistemu baba za dedu, deda za čarapu i iščupati čarapu sa plafona.
A onda zasukati rukave, jer su se u JNA čarape prale svojeručno.
E sad, otkad smo pre neki dan videli da postoje čarape sa likom Ivice Dačića, najnoviji hit u toplom porodičnom gnezdu televizijske dive vaskolike paranormalne Srbije, Jeremić Jovane, trebalo bi isprobati kako ovaj metod deluje sa čarapama na kojima je dražesni Dačićev lik.
Izvesni gospodin Predrag, naime, po zanimanju brat Jovane Jeremić, pojavio se na vaskršnjem doručku u njenoj vili u Grockoj, koji je više ličio na obeležavanje Prepodobne mati Sodome i Gomore, u čarapama sa pomenutim likom, jer je, objasnili su nam tabloidi, veliki obožavalac Ivice Dačića.
I odmah ih je pokazao ministru unutrašnjih poslova koji se baš oduševio, više se oduševio nego da je završio kao lik na gaćama brata Jovane Jeremić.
Na tom eminentnom skupu krem de la krema Srbije, svi su doduše izgledali kao da su, što bi naše bake rekle, udareni mokrom čarapom u glavu, a verovatno je mnogo gore kada te u glavu udare mokrom čarapom Ivice Dačića. Pa ih treba i shvatiti, jer su neke od zvanica obučene skakale u bazen Vile Jovana u Grockoj, te nije isključeno da je neko posle toga skinuo čarape i svakog ponaosob udario mokrom čarapom sa likom Ivice Dačića u glavu.
E sad, slutim da je ona metoda iz JNA o čistoći čarapa potpuno neefikasna u slučaju čarapa sa likom Ivice Dačića. Stručnjaci za bacanje čarapa u plafon kažu da je velika verovatnoća da se čarapa sa likom Dačića nikada ne bi zalepila za plafon, čak ni da je nosiš mesec dana, zato što je naprosto Ivica Dačić takav lik – on se u retko karijeri lepio za neki plafon, u većini slučajeva lepio se za neki pod, što će reći – za neko dno.
To mu više pasuje od plafona.
Tako da je sasvim logično da čarape sa likom Ivice Dačića ni ne treba da se bacaju u plafon radi testa čistoće, nego je znak da su za pranje kada se nosilac čarapa Ivice Dačića zalepi za pod, ko da je potonuo u živo blato. I ne može da se pomeri ni makac.
Prvo se Dačić zalepio za Slobu Miloševića i bio je zalepljen za njega sve dok se ovaj nije upokojio u Gospodu. Bitan momenat jeste da je Sloba Milošević u vreme kada se Dačić zalepio za njega bio na vlasti, ali čim je pao s vlasti naglo se odlepio.
Posle toga Dačić se zalepio za Borisa Tadića. I tu ima bitan momenat – Dačić se zalepio za Borisa Tadića sve dok je ovaj bio na vlasti, ali čim je pao sa vlasti, odlepio se od njega i zalepio se za prvog sledećeg koji je došao na vlast – za Aleksandra Vučića.
I od njega ne može da se odlepi nikako, iako su od Aleksandra Vučića svi normalni već totalno odlepili.
Tako da je metod za ispitivanje čistoće čarapa sa likom Ivice Dačića po sistemu iz Jugoslovenske narodne armije verovatno ovakav – ako čarapu sa likom Ivice Dačića bacite na Vučića, i ona se zalepi, vreme je za pranje.
Međutim, ako čarapu sa likom Ivice Dačića bacite na Vučića, mogu da vas proglase za atentatora, što svakako nije preporučljivo jer ćete biti na naslovnicama svih tabloida kao atentator na Vučića pod masnim naslovom: „Pokušao da ubije predsednika Dačićevom čarapom“.
Tako da čovek Predrag, po zanimanju brat Jovane Jeremić, može da proveri da li su čarape za pranje jedino ako zamoli slavnu sestru da tokom nekog od mnogobrojnih intervjua sa predsednikom Vučićem u njenom jutarnjem programu napravi igrokaz – gađanje čarapama. I to proglasi tradicionalnim srpskim običajem povodom Svetog Vasilija, ili kakvog sličnog sveca, jer Jovana J. odavna postavlja standarde u tradicionalnim srpskim običajima.
Kada smo već od nje saznali da je tradicionalni srpski običaj o vaskršnjem doručku da se ljudi kupaju obučeni u bazenu, da nose čarape sa likom Ivice Dačića, i da uživo arlauče Goga Sekulić, zašto ne bi bio tradicionalni srpski običaj da se o Svetom Vasiliju ili kakvom drugom svecu gađaju čarapama u jutarnjem programu.
I Srbija će biti srećna i zadovoljna, jer Srbiji nikada dosta Vučića, Dačića i raznih drugih čarapa koji se menjaju ko čarape i ne skidaju nam se. Ko čarape.
A ima i onih drugih koji se menjaju ko Sarape, jer mora se priznati – od čarapa sa likom Ivice Dačića veći kič može biti samo Sarapa sa likom Ivice Dačića.
