Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 5.5.2014.
Robi K. (IIIa)
Moja mama je išla u Konzuma da će kupit spizu. Skupa sa mamom su išle ona Domazetka i ona Plazibatka iz portuna. One tri su najprvo šetale po Konzumu i stavljale su spizu u košare. Onda su posli one sa drugom ruljom čekale red na blagajni. Prva je na blagajnu došla moja mama. Mama je u košari imala kruv, mliko, par feta mortadele, par feta gauda sira, četri mala masla i dva jogurta. Blagajnica je sve to vadila jedno po jedno i tukla je na kasu. Onda je ona na kraju rekla: „Osandesosan kuna!“ Mama je njoj dala đenge i rekla je: „Izvolte!“ Blagajnica je uzela lovušu i gledala je u mamu sa čudilom. Onda je ona njoj rekla: „Gospođo, dali ste mi pedes kuna!“
Mama je rekle: „E, i?“ Blagajnica je rekla: „A račun van je osandesosan kuna!“ Mama je rekla: „E, i?“ Blagajnica je podviknila: „Pa ne možete, gospođo, sa pedes kuna platit račun od osandesosan kuna!“ Mama je pitala: „Zašto ne mogu?“ Blagajnica je zakolutačila sa očima i rekla je: „Zato šta van fali još triesosan kuna, eto zašto!“ Mama je rekla: „Al ja iman samo pedes kuna!“ Blagajnica je rekla: „E, a šta ja tu mogu! Moraćete neke stvari vratit!“ Mama je pitala: „Koje stvari da vratin ako mi je sve ovo nužno i neophodno?“ Blagajnica je rekla: „Neam pojma, to vi odlučite! Naprimjer primjera ovu mortadelu i gaudu!“ Mama je rekla: „Pa ne mogu mi dica marendat samo kruv i jogurt, jebemu sveca! Moran in dat bar po feticu mortadele i sira!“ Blagajnica je rekla: „A nije baš da je ovo po fetica! Ovde ima barenko po triesipet deki!“ Onda je mama je dreknila: „To su dica u razvoju, tuko! Šta tebe boli kurac koliko moja dica mogu izist!?“ Blagajnica je nagnila se prema njoj i rekla je: „Ne ide se u dućan sa pedes kuna ako doma imaš slonove!“
Moja mama je ćopila se za kišobran da će možda blagajnicu puntat u ćivericu. Samo onda je ona Plazibatka uletila: „Ja ću platit razliku za gospođu!“ Blagajnica je značajski dignila livu ombrvu prema njoj. Mama je Plazibatki rekla: „Ajme nemoj, Plazibatka, to mi je sad teška neugoda…“ Plazibatka je njoj rekla: „Daj ne davi, mila! Pa vratićeš mi, za gospu blaženu!“ Onda je blagajnica složila kilersku facu i vadila je stvari iz Plazibatkine košare da ih tuče na kasu. Plazibatka je u košari imala kruv, mliko, barilinu manistru, podravkinu konšervu u tubi i teglicu sa šugom ala bolonjez. Blagajnica je na kraju zveknila u botun na kasi i rekla je: „Osandesosam kuna!“ Plazibatki je uletila lakša zbunjoza: „Isto ka njoj?“ Blagajnica je rekla: „A evo, isto!“ Plazibatka je njoj dala đenge i rekla je: „Izvolte!“ Blagajnica je uzela lovušu i gledala je u Plazibatku sa čudilom. Onda je ona njoj rekla: „Gospođo, dali ste mi sto kuna!“
Plazibatka je njoj rekla: „Igzaktli! Znači, vi meni vraćate dvanes kuna!“ Blagajnica je zarežala: „Gospođo, samo je vaš račun osandesosan kuna! A rekli ste platit razliku i za gospođu prije vas, koja je ostala dužna triesosan kuna! To van je ukupno stidvajsišes kuna!“ Plazibatka je rekla: „E, i?“ Blagajnica je podviknila: „Ne možete sa sto kuna platit račun od stodvajsišes kuna!“ Plazibatka je rekla: „Al ja iman samo sto kuna!“ Blagajnica je rekla: „E pa žalin slučaj! Moraćete neke stvari vratit!“ Plazibatka je slegnila sa ramenima i rekla je: „Nou frks! Samo šta da vratin?“ Blagajnica je rekla: „Naprimjer primjera ovu teglicu sa šugom! Ona van je oko tries kuna i ispašće van deboto tačno!“ Plazibatka je rekla: „Pa to je šug ala bolonjez, jebaga jarac! Ako vratin šug, koji će mi onda klinac manistra? Aj reci?“ Blagajnica je zinila u nju sa težim ošamutom. Plazibatka je rekla: „A na drugu stranu, ako vratin manistru, koji će mi kurac šug ala bolonjez? Ne znan jel vi to radite namjerno, al stavljate me pred problem koji se ne može rješit!“
Blagajnica je zinila da će Plazibatku poslat u trokurac. Samo onda je ona Domazetka uletila: „Ja ću platit razliku za gospođu!“ Blagajnica je nju pogledala krvoločki. Plazibatka je Domazetki rekla: „Ajme nemoj, Domazetka, to mi je koma od neugode! Vratiću ja i šug i manistru, nek ide cili obid u pizdu strininu!“ Moja mama je rekla: „Ma kakvi, Plazibatka, rađe ću ja vratit mortadelu i gaudu! Neće mi dici ništa bit ako marendaju kruv sa jogurtom!“ Samo Domazetka je rekla: „Ama nema govora, ženske! Lako ćemo se mi posli namirit, za gospu blaženu!“ Onda je ona klimnila prema blagajnici da vadi joj stvari iz košare za račun. Domazetka je u košari imala kruv, mliko, kalodont, deteržent za robu i nivein sapun. Blagajnica je to jedno po jedno tukla na kasu. Onda je ona na kraju rekla: „Evo ga, osandesosan kuna!“
Onda je Domazetka nju pogledala sa stisnutim očima. Blagajnica je porumenkila po obrazima. Domazetka je njoj rekla: „Slučajno, a? Treći put?“ Blagajnica je blekasto se nakeserila: „A evo, je malo neobično…“ Domazetka je zarežala: „Jebeš nas u glavu, je li?“ Blagajnica je zamuckala: „Nisan ja, majkemi, nego kasa tako računa…“ Samo rulja u redu su svi počeli gunđavit i grintavit. Jedan barba je doviknijo: „Kakva van je to pizdarija, jebenlivan mliko materino!?“ Drugi barba je doviknijo: „Može vas bit stid i sram, tako pravocirat ovi narod!“ Jedna teta je doviknila: „Oš da ti sad nabijemo tu kasu na glavu, kravetino debela?!“ Jedna bakica je pitala: „Šta je bilo? Šta se događa?“ Jedna teta je viknila: „Naštimali su kasu za četvrti maja, eto šta je bilo!“ Druga teta je viknila: „Svaki in je račun osandesosan kuna za druga Tita!“
Onda je jedan prema blagajnici dreknijo: „Jeben tebe i druga ti Tita!“ Blagajnica je zaškarpunila se i slegla se iza kase. Onda je drugi dreknijo: „Ovo je jugokomunistički dućan! Ovo je uvreda hrvackom narodu!“ Onda je jedna arlauknila: „Jesmo li mi zato u ratu krvarili, pizdalivan matertina jugočetnička!?“ Bakica je zakreštala: „Komunjare jedne! Beštije! Dabogda van crne vrane oči iskopale!“ Jedan je urliknijo: „Reci ti svom Todoriću da ide u Beograd otvarat Konzum! Nek odjebe na Dedinje! A ne ovde usrid Splita vriđat hrvacki narod!“ Jedna je viknila: „Jeba vas sve drug Tito u dupe!“ Jedan je dreknijo: „Jesmo li mi zakurac puškama oslobodili ovu zemlju?! Jesmo li zakurac ginili na čukama?!“ Drugi je arlauknijo: „Nećete nama u hrvackom kapitalizmu nabivat jugokomunističke račune! Bando crvena!“ Blagajnica je cijuknila: „Ama nisan ja, ljudi, nego kasa…“ Samo onda je moja mama nju zveknila sa kišobranom po tintari.
Onda je Domazetka iz zaleta puntala sa nogom kasu i strovalila je na pod. Onda je Plazibatka zafrljacnila teglu sa šugom ala bolonjez u frižider sa sladoledom i skršila ga je. Onda je bakica itnila košaru u policu sa keksima i čokoladama. Onda su neki barbe strmopizdili stalažu sa bocama od ulja i sa sokovima. Onda su neke tete razbivale škartoce sa brašnom i cukrom i itale su ih po Konzumu. Onda su neki barbe sa limekama piva sorili frižider sa smrznutim mesom. Onda su neke tete krehale u zid tegle sa kompotima i sa kiselim kukumarima. Onda je neki barba sa upaljačem užga policu sa novinama i sa žutom štampom. Onda je žuta štampa počela se dimit i gorit. Onda je plamen sa žute štampe prešao na lakove za kosu i šampone. Onda je cili Konzum pretvorijo se u veliku buktinju. Onda je mama urliknila i skočila se sa kušina u postelji.
Tata je njoj rekao: „Šta ti je, mišu? Već po ure se dernjaš u snu! Ali si imala noćnu moru?“ Mama je protrljala oči i rekla je: „Asti iruda, koji horor!“ Tata je nju pomilkijo po leđima i rekao je: „Cila si se opotila, jebate! Šta si to sanjala, mišu?“ Mama je okrenila se prema njemu i rekla je: „Nemoš virovat, čoviče! Sanjala san da san sa frendicama branila Hrvacku!“ Tata je rekao: „Nemoj me jebat?“ Mama je rekla: „Časna rič! Bilo je strašno!“ Tata je rekao: „A od koga ste je branili?“ Mama je rekla: „Od jugokomunista i titoista!“ Tata je rekao: „A u pičku materinu, ti su najgori!“ Mama je obrisala znoj sa čela i rekla je: „Bija je živi užas! Borba na život i smrt“ Tata je mamu pomilkijo po kosi i rekao je: „Mogu mislit! Al uopće ne sumnjan da ste ih satrali!“ Mama je pitala: „Kako znaš?“ Tata se nasmješkao: „Zato šta si se probudila u slobodnoj i samostalnoj Hrvackoj!“ Mama je rekla: „A je, jebate, dobro govoriš…“ Tata je rekao: „Sad se moš mirno obuć i skočit do Konzuma kupit nam nešto za marendu!“
