Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 26.5.2015.
Robi K. (IIIa)
Mi obitelj smo u nedilju bili kod mog dida na Šolti. Dida je kad smo došli nama rekao: „Danas ćemo se nakusat oborite ribe i nalokat domaćeg vina! Kad je bal, nek je maskenbal!“ Roditelji su samo blekasto žmirkali sa očima. Posli je moj dida iza kuće naložijo gradele. Onda je on na gradele stavijo velike lubine i komarče da cvrče. Plus su tu bile dvi trlje i jedan pic. Dida je sa grančicom od ružmarina mazao ribu sa maslinovim uljem. Tata je do njega drinkao bićerin travarice i šnjofkao je dim sa gradela. Tata je rekao: „Oala koji gušt, j-bate! Ovo će bit kraljevska gozba!“ Dida je rekao: „Za kralja ne jamčin, al gozba će bit stoposto!“ Tata je gledao ribu di se peče i rekao je: „A stvarno si nabavija vrhunske komade, čoviče! Šta je to reć? Jel to možda nešto slavimo?“ Onda je dida dignijo svoj bićerin travarice i rekao je: „Danas slavimo viru u lipše i bolje sutra!“ Tati je uletijo ošamut od zbunjoze. On je rekao: „Molin?!“ Dida je samo smjehuckao se i drinknijo je guc travarice. Tata je njega pitao: „Otkad si ti to, majketi, posta takvi optimist?“ Dida je rekao: „Nisan ti ja, zete, nikakvi optimist! Sa dvista godina u gujici ja mogu bit samo ljuti realist! Šta ti je nejasno?“ Tata je raširijo ruke: „Nejasno mi je zašto bi u cilon ovon sranju i užasu iko normalan virova u bolje sutra?“ Dida je rekao: „Zato šta je sutra 25. maja, rođendan najvećeg sina naših naroda i narodnosti!“
Tata je piljio u dida sa razrogačenim očima. Dida je njemu rekao: „Šta? Jel ti to nije dosta realistično?“ Tata je šutijo i stiskao je bićerin u ruki. Dida je rekao: „Računan, bolje da to proslavimo danas, kad se možemo svi lipo okupit! Sutra je radni dan, pa mi je malo bezveze pravit feštu! A i Robi mora u školu!“ Tata je dalje šutijo i grickao je donju usnu. Dida je dignijo bradu i rekao je: „Al ako neko ne želi slavit rođendan Maršala, molin lipo! Ima u frižideru parizera i paštete!“ Tata je koljački stisnijo oči i zarežao je: „Znači, došli smo dotle da u samostalnoj i demokrackoj Hrvackoj slavimo rođendan jednog diktatora?“ Dida je rekao: „Ne znan zašto bi iko normalan dvor u mojoj kući na Šolti zva samostalnom i demokrackom Hrvackom! To san ja sve sam svojin rukama izgradija!“ Tata je rekao: „Znaš ti dobro šta ja govorin! Namistija si nan trapulu! Prvo nas namamiš sa ribom i gradelama, a onda skužimo da smo došli na slet! Samo još štafeta fali! Osjećan se ka žrtva komunističkog terora!“ Dida je pitao: „Jel to oš reć da si ogladnija? Pa lipo san ti reka da imaš parizera u frižideru!“ Tata je podviknijo: „K-rac ću ti jist parizer kraj ovih lubina i komarči!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Nemoš, zete, imat i jak apetit i jaka uvjerenja! Čovik se mora odlučit! To ti je uvik ili-ili!“
Onda je moja mama iz dvora doviknila: „Čako, oćul iznit salatu na stol?“ Dida je njoj doviknijo: „Iznesi, ćerce! Evo dolazi i riba!“ Onda smo posli mi svi sidili za stolom u dvoru. Dida je dignijo čašu sa vinom uzrak i rekao je: „Živija Dan mladosti, 25. maja! Neka je sritan rođendan pokojnom Maršalu!“ Mi smo svi dignili čaše uzrak. Onda smo tuta forca navalili na žderanciju. Tata je sebi izvadijo veliku komarču na pijat. Tata je udrijo mumanje i u sebi je mislijo: „Pizdi ti, pizdi, staro prdilo, al ja ću te isto zaj-bat… Nemoš ti komtrolirat šta je meni u glavi… J-ben ja tebe i tvog Maršala… Evo, njupam pečenu komarču i mislin sve najgore o drugu Titu… Koje je to bilo đubre od čovika… Zaveja je tešku tiraniju i strahovladu… I saću mu ja slavit rođendan, kako ne, malo morgen… Tito je bija najveći diktator šta ga je ova zemlja ikad dala… Šta diktator, bija je najgori krvolok i zločimac… Kad se sitin koliko je samo nevinog svita pobija na Blajburgu…“ Onda je dida rekao: „Premalo!“ Tata je zinijo: „Šta premalo?“ Dida je rekao: „Premalo mi je kvasine u salati! Moraću još malo dolit!“ Onda je dida dolijo jedan curak kvasine u salatu. Tata je zafastao se sa komarčom i u sebi je mislijo: „Ha-ha, nabijen ti Tita nak-rac, ha-ha… Lipo san te sprca, stara partizančino, jeden ti ribu i u sebi ti gadin Maršala, ha-ha… Tito je bija škovaca na kvadrat… Takvog zlotvora svit nije vidija… Bija je agent Konimterne, bandit na čelu crvene bande… Niko nije smija prdnit dok su on i njegovi komunjerosi vladali… Koliko je samo nevinog svita posla na Goli otok…“ Onda je dida rekao: „Premalo!“ Tata je zinijo: „Šta premalo?“ Dida je rekao: „Premalo nan je jedna boca vina! Aj Robi trkni u kužinu i donesi još jednu botilju!“
Onda sam ja donijo botilju iz kužine. Dida je sebi sipnijo u čašu i iksao je. Onda je on obrisao usta sa šudarom i rekao je: „E, ovo je bogami bija bogovski ožder! Fala ti, druže Tito, šta smo se ovako lipo najili tebi u čast!“ Tata je ćućao glavu od komarče i kolutačijo je sa očima. Onda je dida zapalijo španjulet i rekao je: „Jedino šta pokojnom Maršalu malkice zamjeran je šta u njegovo vrime nisi smija glasno reć šta misliš!“ Tata je zakočijo sa ćućalom i porumenkijo je po faci. Dida je nagnijo se prema njemu u rekao je: „A sad je skroz drugačije! Jel tako, zete?“ Tata je njega pitao: „Šta sa tim oš reć?“ Dida je rekao: „Ništa! Samo komstatiran da diktatori umiru, a pizde su vječne!“ Tata je složijo krvoločku facu i išao je da će nešto viknit. Samo onda je neko se pojavio u dvoru. To je bijo jedan barba u pandurskoj uniformi. Murac je rekao: „Dobar dan! Imamo dojavu da se u ovoj kući slavi rođendan druga Tita!“
Tu su svi za stolom začepili lambrnje. U dvoru je uletila mrkla tišinčuga. Onda je moj tata zamuckao: „Di? Ovde? Nema šanse! Neko vas je krivo informira!“ Murac je rekao: „Aj, aj, vidin da van je krcat stol svečane spize! Samo još fali štafeta za 25. maja!“ Tata je cijuknijo: „Ma k-rac! Ovo je najnormalniji obid, čoviče! Pa danas i nije 25. maja!“ Murac se zbunijo: „Dobro, mislija san, pošto je danas nedilja, da ste malo uranili…“ Tata je podviknijo: „Osin toga, nećemo valjda slavit rođendan tom zlotvoru! On je bija jedan krvavi diktator i zločimac! Za ovin stolom su svi za nezavisnu i demokracku Hrvacku!“ Murac je rekao: „Okej, okej! Onda ću ja vratit ovu orahnjaču doma…“ Tata se zableušio: „Koju orahnjaču?“ Murac je rekao: „Moja žena Lucija van je poslala štrucu orahnjače! Da se malo zasladite za Dan mladosti! Al ako vama nije fešta…“ Onda je moj dida murcu rekao: „Ferdo, stavi tu orahnjaču na stol, a onda lipo sidi i uzmi si jednog lubina! Aj dok je još topal!“ Murac je didi rekao: „Neću, fala, žurin kući na obid! Znate da Lucija za praznik uvik ispeče janjčića u škrovadi! A prije toga još moran i odvest van zeta u stanicu!“ Tati je uletijo turbo ošamut: „Mene? U stanicu? A zašto?“ Murac je rekao: „Nisan te ja tira da sereš protiv druga Tita!“
