Viktor Ivančić, kolumna za Peščanik.net, 2.5.2016.
Robi K. (IIIa)
Moj dida i njegov frend barba Tonino su dolazili sa Šolte u Split. Oni dva su se u luki iskrcali sa trajekta. Dida i barba Tonino su bili obučeni u popeglane modre veštite. Plus su imali bile košulje i kularine. Plus su im bile ulaštrane postole. Plus su im u gornjim žepima od jaketa bili zataknuti crveni garifuli.
Dida i barba Tonino su pičili nogu prid nogu priko luke. Onda su oni vidili barbu u pandurskoj uniformi i dogibali su do njega. Moj dida je njemu rekao: „Skužajte, šjor murac, jel nan možete reć di je centralna proslava Prvi maja?“ Murac je pitao: „Čega?“ Dida je rekao: „Prvi maja!“ Murac je gledao sa lakšom zbunjozom. Onda je on slegnijo sa ramenima: „To van stvarno ne bi zna reć!“ Barba Tonino je okrenijo se prema didi i rekao je: „Prvi put čujen za murca koji ne zna di je proslava Prvi maja!“ Murac je uletijo: „Ne znan ni da uopće postoji proslava Prvi maja!“ Barba Tonino je nagnijo se prema njemu i rekao je: „Tiše malo, mladiću! Budeš li to naglas govorija, jošćete izbacit iz partije!“
Barba iz pandurije je blejio u njih sa tupajom. Dida je njemu rekao: „Znamo da je proslava tu negdi u gradu! Al ne znamo tribamo li sad skrenit livo, priko Obale maršala Tita, ilišmo ić desno, uz Ulicu žrtava fašizma?“ Murac je najprvo zinijo sa ustima. Onda je on rekao: „Žalin slučaj, tu van stvarno ne mogu pomoć!“ Barba Tonino je pitao: „A zašto nemoš?“ Murac je rekao: „Zato šta ovo livo nije Obala maršala Tita, a ono desno nije Ulica žrtava fašizma!“ Dida je dignijo ombrve i rekao je: „U p-čku materinu, Tonino! Nismo ni došli u Split, a već smo se izgubili!“
Barba Tonino je rekao: „Ako je ovo uopće Split!“ Dida je rekao: „O čemu ti pričaš, čoviče? Zašto ne bi bija Split?“ Barba Tonino je nagnijo se prema didi. Onda je on njemu šapnijo na uvo: „Pogleaj malo šta ovi pandur ima na kapi!“ Dida je pogledao i kriknijo je: „U, jebate!“
Murac je dalje piljio u njih da čudilom. Moj dida je isprsijo se prema njemu i rekao je: „Alo, mladiću, a di ti je petokraka?“ Murac je pitao: „Koja petokraka?“ Dida je rekao: „Kako koja, klipsone?! Pa jel ne vidiš da ti je na kapi šahovnica?“ Murac je raširijo ruke: „Nego šta će drugo bit nego šahovnica?“ Sad su dida i barba Tonino sa težim šokom piljili u murca. Onda je dida svom forcom viknijo: „Tonino, jebate irud! Pa ovi je ustaša!“ Barba Tonino je rekao: „A šta ti ja drugo govorin!“ Dida je rekao: „U p-čku mile deve, Tonino, falili smo trajekt! Išli smo se pribacit sa Šolte u Split, a doplovili smo u NDH!“
Onda su za po ure moj dida i barba Tonino bili u pandurijskoj stanici. Njih su stavili da čekaju u neku kamcelariju. Oni su sidili na katrigama i gledali su u zid. Na zidu je visila šahovnica. Barba Tonino je didi rekao: „Jel vidiš ti ovo, prika?“ Dida je rekao: „Vidin, Tonino, vidin!“
Onda je za još po ure u kamcelariju ugibao neki murac u civilu. On je mrgudno sijo za stol i listao je papire. Onda je murac dignijo glavu i rekao je: „Da čujen, gospodo! Kako se očitujete o optužbama?“ Barba Tonino je pitao: „Kakvin optužbama?“ Murac je rekao: „Aj, aj, nemojte se pravit blesavi! U zapisniku piše da ste govorili da je ovo NDH, a onda ste i nazočnog redarstvenika nazvali ustašom!“ Dida je rekao: „Ja? Nema šanse! Pa meni je ta rič skroz nepoznata!“ Murac je pitao: „Ne znate šta je to ustaša?“ Dida je rekao: „Ne znan šta je to redarstvenik!“
Onda je murac sklopijo papire i rekao je: „Ovako ćemo! Budete li mi i dalje glumili naivce, lipo ću vas zdekovat u pritvor dok van se pamet ne prosvitli! Jel može tako?“ Onda je barba Tonino rekao: „Čekajte malo, šjor murac, vidite da smo mi dva ljudi u godinama! Normalno da smo se malo zbunili!“ Murac je pitao: „Šta ste se zbunili?“ Barba Tonino je rekao: „Pa iskrcali smo se u Split, čoviče, a ono nigdi proslave Prvi maja, nigdi crvenih bandira, nigdi radosne pisme radnika i proletera, niko ne nosi crvene garifule, nema Obale maršala Tita, nema Ulice žrtava fašizma, a plus svega pandur nosi šahovnicu na tikvi! Šta bi ti pomislija, majketi?“ Murac je rekao: „Pomislija bi da je sve normalno!“ Dida je rekao: „E viš, a ja san pomislija da smo se Tonino i ja na Šolti ukrcali na trajekt, a onda se iskrcali iz vremeplova!“
Barba iz pandurije je zavalijo se u katrigu i nakeserijo se. Onda je on pitao: „A jel vas ti vremeplov bacija prema unaprid ili prema unazad?“ Moj dida je rekao: „Ja bi reka prema unazad! Ustaše i NDH su stvar daleke prošlosti!“ Murac je nagnijo se prema naprid i rekao je: „E viš, tu ste se malo zajebali! Dopičili ste sa trajektom drito u sadašnjost! Samo šta ste izgleda na Šolti prespavali jedno kvarat stoljeća! A u tih kvarat stoljeća mi smo odjebali komunizam, zgazili radničku klasu, privatizirali društvenu imovinu i stvorili nezavisnu hrvacku državu!“ Barba Tonino je rekao: „Nemoj me jebat? Jel to znači da je umra Đuro Pucar Stari?“ Murac je zabuljio se u njega sa zblentozom na kvadrat.
Onda je moj dida nagnijo se prema murcu i rekao je: „Meni se isto čini, prika, da ti malo prebrzo zaključuješ! Ja bi reka da je ovo ipak daleka prošlost!“ Barba Tonino je rekao: „I ja isto! Jer ako ovo nije prošlost, zašto bi se ja sad ćutija ka mladić? Zašto bi se osjeća ka mladi komunista?“ Dida je rekao: „I ja isto! A ka mladi komunista, nema šanse da se ja zateknen u ustaškoj stanici bez četri štapina dinamita ispod jakete!“ Barba Tonino je rekao: „I ja isto!“ Onda su dida i barba Tonino raskopčali jakete od modrih veštita. Njima su za pojasom od gaća bili zataknuti štapi dinamita. Murac je poskočijo iz katrige i viknijo je: „Koji je ovo klinac, jebate?! Šta sad ovo znači?!“ Barba Tonino je rekao: „Znači da svi letimo u p-čku materinu!“ Dida je viknijo: „Alah je velik!“
Onda je barba Tonino drmnijo mog didu po ramenu i rekao je: „Aj probudi se! Trajekt se već armiža u luki!“ Dida je trgnijo se i promumljao je: „Molin? Šta se dešava?“ Barba Tonino je rekao: „Budi se, čoviče! Uplovija je trajekt, stigli smo u Split!“ Dida je pitao: „Jesi siguran da je to Split?“
