„Akademska zajednica se godinama priklanja politici nezameranja, čak i onda kada je jasno da je i ona sama ugrožena.“
Ovim rečima profesorka Ivanka Popović, bivša rektorka Beogradskog univerziteta, odgovara na pitanje zašto ćuti ogromna većina akademske zajednice na dešavanja na novosadskom Filozofskom fakultetu i progon profesora te visokoškolske ustanove Dinka Gruhonjića.
Sagovornike koji su bili spremni da odgovore na pomenuto pitanje nije danas bilo lako naći, jer više profesora sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta nije želelo da o tome govori.
– Veliki broj profesora više nije u stanju da uspostavi direktnu vezu između svog posla na univerzitetu i onoga što se dešava Dinku Gruhonjiću i drugim profesorima koji bivaju progonjeni zbog javnih istupa. Došli smo u situaciju u kojoj veliki broj profesora svoj posao vidi kao naučno-predavački dok su ulogu javne ličnosti, intelektualca i prava na kritičko delovanje u javnosti zapostavili, zanemarili ili zaboravili. Većina misli da ih se to ne tiče i da ih se ni u budućnosti neće ticati. Kada im kažete da time sebi ograničavaju pravo da javno kritikuju, oni će reći da to i ne žele da rade, jer to nije njihov posao – ističe Dalibor Petrović, profesor sociologije na Beogradskom univerzitetu, tumačeći takvu situaciju nekom vrstom negativne selekcije, kao i promenjene uloge univerziteta u društvu, što je sve zajedno dovelo do opadanja percepcije o potrebi javnog delovanja univerzitetskih profesora.
Petrović dodaje da u univerzitetskoj zajednici postoji jedna vrsta autocenzure, jer ljudi smatraju da su Gruhonjić i malobrojni profesor koji istupaju javno, pokazni primer za sve koji bi se drznuli da nešto kažu, što, kako ocenjuje, i jeste cilj svega što se dešavalo prethodnih dana.
– Oni zapravo smatraju da je potencijalno prevelika cena njihovog javnog istupanja, što je isto tako racionalno razmišljanje, jer na primeru Dinka Gruhonjića vidimo da malo ko može da ga zaštiti. I zaista se postavlja pitanje da li je racionalno da vi javno delujete i kritikujete vlast kada više ne postoji u toj meri razvijeno civilno društvo koje će da vas zaštiti i kada ne možete da se oslonite na institucije. Ako imamo na umu u kakvom društvu živimo, ta ćutnja nije previše iracionalna – smatra Petrović.
Indikativno je da se i manjina koja se oglasila povodom dešavanja na Filozofskom fakultetu, stajući u odbranu autonomije univerziteta i prava na kritički stav, našla na udaru grupe javnih ličnosti (među njima su i univerzitetski profesori) koji su ih optužili da brane „neoustaška istupanja“ Gruhonjića i da su time „osramotili samu ideju univerziteta“.
– Suština je Gruhonjićeva višegodišnja antisrpska retorika. Njegov politički primitivizam se krije iza akademskih sloboda i autonomije. Sramota je da Vučić iskazuje razumevanje za Gruhonjićevu ‘slobodu mišljenja i govora’ – objašnjava profesor Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu, pozadinu kritika upućenih kolegama iz akademske zajednice.
Podseća da osim njega niko nije reagovao kada je, kako tvrdi, nelegalno i zakonski neutemeljeno smenjen dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević, pod parolom da je ruski propaganista, „a on je bio u ruskoj ambasadi da vidi gde mu deca idu na razmenu studenata, što je radio i kad su studenti išli u Nemačku“.
Upitan da li se sada zalaže da Gruhonjić bude nezakonito odstranjen sa Univerziteta, Ristić odgovara:
– Ako neko radi na univerzitetu čiji je osnivač država i u kontinuitetu godinama sa omalovažavanjem govori o državi i narodu koju je tu državu stvorio onda se postavlja pitanje etičnosti. Treba sprovesti proceduru i videti da li taj čovek zaslužuje da radi na univerzitetu koji finansira država, a koju on tako uporno i sistematično blati – kaže prorektor.
Na pitanje da li je pogledao originalan snimak u kojem Gruhonjić pominje Dinka Šakića, Ristić odgovara da nije.
– Ali jesam čitao gomilu njegovih tekstova od ranije i potpuno je smešno da se predstavlja kao žrtva SNS i Vučića, on u kontinuitetu degradira srpsku državu – ističe Ristić.
Na komentar da, ako neko smatra da Gruhonjić podriva državu treba da podnese prijavu i da se u zakonom definisanoj proceduri utvrdi da li je to istina, Ristić uzvraća da bi bilo najbolje da Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Novom Sadu analizira njegove tekstove o Srbiji i srpstvu i da se posle toga izvode neki zaključci.
– Ja sam sa grupom ljudi sa Univerziteta u Beogradu podržao studente koje nervira Dinko Gruhonjić svojim antisrpskim delovanjem i kao što on ima pravo da priča šta hoće, imamo i mi pravo da iskažemo svoje mišljenje. A sad država treba da reaguje i da konačno te stvari upristoji. Ako mene lično pitate na univerzitetu koji finansira država ne može da radi niko ko omalovažava i degradira i državu i naciju koja je formirala tu državu – uveren je Ristić.
Na našu opasku da je i sam bio žrtva progona vlasti zbog svojih stavova i da je na to akademska zajednica ćutala, te pitanje kako je moguće da sada podržava ako kroz isto prolazi neko drugi, Ristić kaže:
– Niste registrovali rečenicu kada me je Vučić nazvao lopovom. Ja sam tada rekao da prestane da lupeta i da pošalje policiju, a ako se utvrdi da sam bilo šta ukrao da me procesuira pravosudni sistem. A što se tiče univerziteta, to je jedan etablirani konformizam, ljudi neće da iskažu stav ako ga imaju, ne žele da rizikuju pogodnosti koje uživaju kao univerzitetski profesori i ne reaguju na određene društvene izazove – ističe Ristić.
Komentarišući napad na deo univerzitetske zajednice koja je stala u odbranu prava Dinka Ghruhonjića, Dalibor Petrović kaže da su se neki od njih u kritičkom tonu obratili i Mreži akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), što se dešavalo i kada su podržali proteste protiv nasilja.
– Njihova ideja je da određeni ljudi nastupaju, ne kao univerzitetski profesori sa pozicije stručnosti, već sa pozicije nekih političkih ili uskih ličnih interesa, i da ne može da podpadne pod odbranu javnog delovanja intelektualaca ako je u pitanju narušavanje ugleda zemlje i slične stvari koje se pripisuju „ekstremnim drugosrbijancima”. MASA im je u odgovoru ukazala da se ovde brani princip i pravo da javno iznesete svoj kritički stav, bez obzira na kojoj liniji bio i kome se sviđa ili ne, da bi omogućili drugima da na druge teme iznesu svoje kritičke stavove – ukazuje Petrović.
On navodi slučaj profesorke iz Bora koja je iznela podatke o zagađenju u tom gradu, nakon čega ju je tužio gradonačelnik za izazivanje panike.
– Pitam se i pitam one koji kritikuju našu podršku Dinku gde je granica gde vi zapravo nemate pravo da iznesete nekakav kritički stav? Ako Dinko nema pravo da ga iznese, da li ima ova profesorka iz Bora koja kritikuje sa stručnog stanovišta? Ako to nije granica, gde je onda? Mi ovo vidimo kao sistematsko suzbijanje bilo kakvog kritičkog stava i glasova koji dolaze sa univerziteta. Svako kritikovanje toga, pogotovo sa pozicije univerzitetskih profesora, u najmanju ruku je iracionalno, da ne upotrebim neki teži izraz – navodi Petrović.
Da Gruhonjić kao građanin i član akademske zajednice ima pravo na svoje mišljenje bez obzira da li se slagali sa tim ili ne, kao i da snosi konsekvence za to, ukazuje Željko Tomanović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU.
– Nije mi poznato da je prekršio bilo koji zakon niti da se protiv njega vodi nekakav sudski postupak zbog onoga što je rekao ili nije rekao u Dubrovniku. U jednoj tako uređenoj i pravnoj državi kao što je naša, nadležni organi bi svakako reagovali da je bilo osnova. Sve ovo liči na jednu dobro organizovanu hajku na njega čime mu se ugrožava fizička bezbednost, što je nedopustivo. Izgleda da je ovde mera patriotizma da što više vređate one koji drugačije misle, a ne da se bavite nečim pozitivnim i rešavate probleme kojih nažalost naše društvo ima na pretek – komentariše Tomanović.
On priznaje da nije znao ko je rektor Univerziteta u Novom Sadu i da je, kada je odgledao snimak „diskusije“ rektora i novinara, za svaki slučaj proverio na sajtu Univerziteta da nije neka greška.
– Mislim da rektor jednog od najboljih univerziteta u jugoistočnoj Evropi mora da se ponaša mnogo odgovornije i primerenije funkciji koju obavlja – ističe Tomanović.
Upitan kako gleda na to da se sada krenulo sa osporavanjem stručnosti Dinka Gruhonjića kao vanrednog profesora, Dalibor Petrović kaže da ovde postoji pokušaj obrtanja paradigme koja je bila prisutna – da su naučnici i profesori potpisnici apela podrške aktuelnoj vlasti u stručnom smislu vrlo upitni i da kao takvi nemaju kredibilitet.
– Oni sad pokušavaju istim oružjem da „gađaju“ ove koji kritikuju. Ne iznenađuje me da su posegnuli za tom vrstom analize koja ni na koji način nije primerena za javnu duskusiju zato što ljudi ne razumeju sta su uslovi za izbore u zvanja. Postoje, kao što ste rekli standardi. Ako je neko vanredni profesor znači da je te standarde ispunio, a otvarati javni debatu je čista dekredibilizacija nekoga, što je i svrha napada. Ovde vidimo pokušaj uspostavljanja jedne nove strukture profesora bliskih vlasti kao kredibilnih naučnika. Oni pokušavaju sebe i u tom smislu da etabliraju i naravno da im je važno da ukažu na loš kredibilitet ovih koji su kritičari. Tako da je jasna funkcija toga što rade – komentariše Petrović.
Univerzitet kao sredstvo za politički obračun sa neistomišljenicima
Ivanka Popović ukazuje da smo suočeni sa sve češćom praksom da pojedini članovi akademske zajednice, studenti i/ili profesori, spinuju nepotpune informacije za dnevno-političke potrebe svojih stranaka i prave sve veće tenzije i lažne sučeljenosti u društvu.
– Situacija na Univerzitetu u Novom Sadu, možda sada malo relaksirana, ali ne i razrešena, ponovo na velika vrata uvodi politiku na univerzitet, iako je to eksplicitno zakonom zabranjeno, kroz zloupotrebu institucija studentskog organizovanja. Korišćenje univerziteta kao sredstva za politički obračun sa neistomišljenicima neminovno vodi njegovom daljem urušavanju i marginalizaciji, slabeći demokratski potencijal društva i na korist autokratske vlasti. Na akademskoj zajednici je obaveza da ne dozvoli da se to desi, ali i odgovornost za posledice ako i dalje ostane nema – smatra Popović.
Izvor: Danas
