Istoričar Milan St. Protić: Naša je dužnost da ponavljamo pred sobom i pred drugima, ali prvo pred sobom, da su takvi zločini poput onog u Srebrenici neoprostivi, i da je naša dužnost, kao Srba, da to osudimo pre svih drugih
Srbija je upregla sve svoje napore da se bori protiv Rezolucije o Srebrenici, o kojoj će se odlučivati u Ujedinjenim nacijama. Argument vlasti je da je ova rezolucija srpski narod predstavlja kao genocidan. Istoričar Milan St. Protić ističe da je vlast u Srbiji, odnosno predsednik Aleksandar Vučić taj koji srpski narod predstavlja kao da je genocidan i individualnu krivicu prebacuje na ceo narod.
Osvrćući se na izjavu predsednika Srbije uoči izricanja presude Ratku Mladiću zbog zločina u Srebrenici, da se srpski narod suočava sa teškom situacijom, Milan St. Protić je istakao da se u toj izjavi vidi da on predstavlja srpski narod kao genocidan.
„Jer tu se radi o individualnoj odgovornosti jednog čoveka koji je izveden pred taj sud zbog toga što je radio. Vučić prenosi odgovornost na srpski narod, ako Mladić bude osuđen, biće osuđen ceo srpski narod“, kazao je St. Protić u „Iza vesti“ na N1.
On objašnjava da naša argumentacija da smo mi žrtve jer su se svi urotili protiv nas predstavlja povezivanje individualne odgovornosti sa interesima jednog naroda „zato što su ti ljudi, ta politika, ta nomenklatura važniji nego što su važni narodni interesi“.
„Zato se nikada nije napravio otklon nego obratno, do dana današnjeg se to koristi da bi se odgovornost prenela na čitav narod i državu, a zaštitili oni koji su krivi i odgovorni“, istakao je St. Protić.
Napominje da politika koja se vodi u Beogradu i Banjaluci nema mnogo doslednosti i logike, a da je odnos prema zločinu u Srebrenici do te mere relativizovan „da se smatra opravdanim da se taj užasan masakr koji je sud kvalifikovao kao genocid na svaki način opravda, izvini, i da se pred međunarodnom javnosti Srbija pokaže kao zemlja koja ima jedan pokroviteljski položaj“.
Gost „Iza vesti“ ocenjuje da je najgore od svega državna politika prema Rezoluciji o Srebenici. Navodeći da umesto da Srbija podrži rezoluciju i time pokažemo svoj stav prema onome što se u Srebrenici desilo, „država vodi aktivnu politiku kako bi se umanjila stravična činjenica o onome što je učinjeno u Srebrenici“.
„Traže se svi načini da se ta rezolucija ublaži, relativizuje“, rekao je St. Protić.
On je upitao kakvu sliku Srbija stvara pred svim tim državama kada dojučerašnji opozicionar, nekadašnji ministar spoljnih poslova i predsedavajući Generalne skupštine UN „ide okolo i bogoradi da se ta rezolucija učini što manje jasnom i nedvosmislenom u odnosu na stravičan događaj u Srebrenici“.
Razlika između Nemačke i Srbije: Srebrenica nije državni projekat
Komentarišući najavu da će Srbija, u slučaju da rezolucija bude doneta, zatražiti da postane nestalna članica Saveta bezbednosti i potom predlagati rezolucije o genocidu u Jasenovcu i na drugim mestima, St. Protić podseća da sve i da bude tako – te rezolucije neće proći iz pravnih razloga.
Naime, konvencija o genocidu je doneta tek 1948. i ne može se retroaktivno primenjivati na zločine počinjene ranije, iako oni mogu imati težinu genocida.
„To ne znači da nemaju tu težinu, ali ne mogu tako da budu kvalifikovani. Holokaust znači spaljena zemlja, ne može da se kvalifikuje kao genocid u pravnom smislu zato što je rezolucija doneta naknadno“, objašnjava istoričar.
Upoređujući osećaj krivice koji Nemci i danas imaju zbog genocida koji je činila nacistička Nemačka, i onaj počinjen u Srebrenici, St. Protić napominje da je bitna razlika to što Srebrenica nije bila državni projekat i državna politika, već „neoprostiv zločin jedne grupe ljudi koja je sebi uzela za pravo da odlučuje o životu i smrti nekoliko hiljada ljudi“.
„Zato je za nas mnogo lakše da kažemo istinu o tome pred celim svetom, jer odgovornost ne nosimo mi. Niko od nas to tada nije znao“, objasnio je St. Protić.
Smatra da je isti odnos država trebalo da zauzme i prema ulasku Kosova u Savet Evrope, i bude sponzor toga, umesto da se ponaša nezrelo.
„Zapadnjaci misle da Srbija nije dovoljno pametna da bi izabrala svoj pravi put, jer da je pametna ona bi vukla poteze koji nisu na njenu štetu. Ovako oni ostvaruju svoje ciljeve, a da ne moraju da ponude ništa zauzvrat. Da se prijem Kosova u UN poistovetio sa prijemom Srbije u EU onda bi stvari izgledale drugačije i malo ozbiljnije i onda bi ti pregovori, po mom mišljenju, imali nekog značaja za budućnost Srbije, a i za budućnost Kosova“, zaključio je gost „Iza vesti“.
Izvor: N1
