Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Gde ide i šta radi Vučić Andrej jedva da se zna. Po onome što se zna, bavi se važnim poduhvatima iz senke. Razlikuje se od brata po tome što retko ili nikada ne govori. Sve što ima da kaže dojavi bratu. Brat Vučićevog brata, a to je Vučić lično, svoj odnos prema porodici uzdigao je, ili možda poravnao sa patetičnim epom o brizi i ljubavi.
Prva porodica je zbog njega i ljubavi prema Srbiji izložena mržnji i pretnjama, i to ga ispunjava očajanjem i zaklinjanjem ko zna kome. Mada nijednog primera niti dokaza nema da je bilo ko izrekao takve pretnje. Simulacija stalne opasnosti održava familiju u osećanju pokretačkog samosažaljenja, moderne prvobitne zajednice i osvetničkog impulsa.
Ljubav prema porodici, koju pater familias naglašava sa dirljivim patosom, jedan je od temelja moći u delu patrijarhalne Srbije. U osvajanju apsolutne vlasti, gde svedržac postaje don, kum ili Oskar, porodica dobija oblik bratstva po krvi i novcu, tamo je odanost apsolutna i neporeciva. Odatle nema bežanja, sudbina familije deli se do samog kraja koji je svakako neizbežan.
Porodični okvir valja tumačiti na sicilijanski način i u ravni fatalne vernosti. Iz porodice nema uzmicanja bez velike cene.
I ovde je stvorena velika porodična zadruga, koja postoji sledeći svoje posebne zakone omerte i odmazde. Njeni feudalci visokog ranga su nedodirljivi. Ovdašnji kum ne mora da se dogovara sa prljavim policajcima, tužiocima i sudujama i da ih podmićuje. Tužilaštvo, sudstvo i policija su prljavi i njegovi.
U jednoj ispovesti pre pada, a posle „atentata“ kod Jajinaca (skoro hiljadu zločinaca u podnožju Avale, čitav arsenal oružja rasut na putu prema letnjikovcu porodice Vučić), tadašnji ministar Nebojša Stefanović, vidno tronut izlivima posebne vrste ulizičke predanosti rekao je: Aleksandar ima samo jednu slabost, a to je Andrej, Andrej ima samo jednu slabost, a to je Aleksandar. I tu je bio kraj bratskih slabosti, međusobno upletenih. Sve ostalo je sijamska vezanost svim organskim i osećajnim nitima u jedan organizam ojačan međusobnim slabostima.
Ako ne računamo batine koje je Andrej Vučić dobio od žandara na jednoj paradi ponosa, o njemu se povremeno govorilo kao o gaulajteru za Vojvodinu. Tamo je boravio, povlačio figure iz senke. Pripremao i stvarao kadrove. Bio autonomni gazda, sa ovlašćenjima koje je dobio od brata ili ih je uzeo sam, bez zvanične funkcije koja mu nije ni trebala.
Iz te kadrovske mešavine nastao je Miloš Vučević, ni od čega sastavljen u bratskoj majstorskoj radnji, prosečni aparatčik pogodan za svaku vrstu dorađivanja. Andrej je sa svoje strane prepoznao takvu plastelinsku materiju. Vučević je proglasio Andreja „operativnim umom“ uz još mnogo nabrojanih vanrednih odlika koje je brat revnosno sakrivao, rekavši da nije stigao da nabroji sve što brat poseduje: mnogo čita, mnogo zna i nastavlja da napreduje ka neslućenim visinama. Panegirici posle toga upućeni vladaru, bili su neuporedivo uzvišeniji.
Umevši da se bez mere udvara onima što mu rade o kadrovskoj sudbini, Vučević se još dosetio kako da izvadi Andreja iz kaljuge Jovanjice, pa je u decembru 2019. napisao krivičnu prijavu o umešanosti najvažnije braće u taj državni posao.
Već u januaru tužilaštvo je velikodušno odbacilo prijavu pisanu da bude odbačena. Ma hajte ljudi, taman posla…Gde bi oni?!!! Taj posao je Vučevića, kojim je pogazio sve stručne, ljudske i etičke norme, dovela do nivoa ulizištva koje ima sve odlike da ne bude nadmašeno.
On veruje da mu se sve to isplatilo. Postao je ministar odbrane bez ijedne dobre informacije o sistemu. Uz mnogo gafova koji su pokazivali potresno neznanje i vidnu funkcionersku sterilnost. Afera sa vojnim sindikatima koje je ukinuo mimo zakona i osnovao marionetsku verziju za sebe, prošla je bez potresa u uškopljenoj vojsci.
Sve su to bile osobine i radovi za porodicu, koji su preporučili Vučevića za novog premijera. Ima li on snage i znanja da zaista bude predsednik vlade, a da prethodno sam sastavi svoj kabinet? Ili će taj posao ipak obaviti Andrejev brat. Teško je verovati u iznenadnu autonomnost Miloša Vučevića, premijera koji stiže na vrh vlade upravo stalnom negacijom sopstvenog stava koji je inače neoformljen.
Ali, on ipak ne ulazi u suknju ili pantalone Ane Brnabić, koja je imala posebnu ulogu u Vučićevom životu. Od neodlučne, neuke i zabrinute službenice, ona se premetnula u priprostog i nevaspitanog borca protiv svega što je drugačije od nje i šefa. Takve svoje odlike sačuvaće kao predsednica skupštine, ali Vučević ima šta da nauči iz njene biografije. Ona je imala jednog monarha kome se klanjala, Vučević ih ima najmanje dvojicu. Svoje udvorištvo će iskazati neposredno, ali i delegiranjem preko brata, koji će upravljati vladom preko njega.
Tako ključevi predsedništva i vlade odlaze u iste ruke, brat bratu, tako je vlast i formano apsolutna. Andrej Vučić se vratio kao pobednik nad svojom tajnom biografijom, računjući tu i nejasnu i nerazrešivu aferu „Asomakum“i blisku vezu sa Zvonkom Veselinovićem.
Na aplikaciji Skaj mogu se čuti poverljive replike dvojice kriminalaca. Jedan kaže: „Zvonko i Andrej milijardu slavili skoro.“ O svojoj konkurenciji čak i ozbiljni mafijaši govore sa mnogo obzira prema većima od sebe. Ako su slavili, to je tek početak, granica nema.
Sve što je morao da prećuti Aleksandar, prećutao je Andrej, sve što je imao da kaže Andrej rekao je Aca. Svako sa svojom slabošću koja je sadržana u onom drugom. Bratska podela moći, bez saznanja u koga je veća. Možda je mlađi od složne braće naglo iskoračio iz tame čineći misteriju o tome ko je don u porodici još zamršenijom. Dok će mu premijersku palicu držati Miloš Vučević.
